АНДРИЈА МАНДИЋ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' ''СРПСКИ НАРОД ЈЕ КРОЗ ВЈЕКОВЕ СТВАРАО ЦРНУ ГОРУ''
АНДРИЈА МАНДИЋ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' ''СРПСКИ НАРОД ЈЕ КРОЗ ВЈЕКОВЕ СТВАРАО ЦРНУ ГОРУ''
Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Андријом Мандићем, предсједником Нове српске демократије.
Андрија Мандић је рођен 19. јануара 1965. године у Шавнику. Дипломирао је на Металуршко-технолошком факултету у Подгорици. Један је од оснивача Српске народне странке, а од 2003. до 2009. године био је предсједник СНС-а. У Влади некадашње СРЈ обављао је функцију замјеника министра за привреду. Био је на челу коалиције Српска листа, и њен предсједнички кандидат на изборима 2008. године. Такође, био је један од лидера коалиције Боља Црна Гора. Оснивач је и члан предсједништва Демократског фронта. Прије активног политичког ангажмана, био је успјешан предузетник. Као директор и сувласник акционарског друштва за прераду обојених метала организовао је прву приватну производњу алуминијумских легура у Црној Гори. У сарадњи са Металуршко-технолошким факултетом из Подгорица радио је на пројектовању, изради и инсталирању опреме за ливење алуминијума као и на комерцијалном металуршком инжињерингу. Од 2001. године посланик је у Скупштини Црне Горе. Када је 24. јануара 2009. године основана Нова српска демократија, постао је њен први предсједник, и на тој функцији се налази и данас.
КИКОВИЋ: Господине Мандићу, како оцјењујете статус и положај српског народа у данашњој Црној Гори? Објасните нам да ли је ''тзв. Државни удар'' један од притисака на Србе у Црној Гори?
МАНДИЋ: Не постоји народ у Европи чија се права тако брутално и неометано газе, као што је то случај са српским народом у садашњој Црној Гори! То се једноставном анализом може доказати. Без обзира на број Срба који чине трећину становништва Црне Горе, режим Мила Ђукановића пуних двадесет година спроводи политику масовног и систематског рушења елементарних права српског народа.
Срби су свакодневно изложени сталној тортури безмало свих овдашњих медија. На удару државе непрестано се налазе српски језик и Српска православна црква. Таква политика црногорске власти према Србима није ништа друго до новоцрногорски национализам и шовинизам камуфлиран у вербалну одору грађанског мултиетничког мултикултурализма и мултиконфесионализма. Да је то тако лако се може доказати бројним конкретним примјерима. Један од таквих примјера је и монтирани политички процес за тзв. Државни удар. Мене и српског посланика у Скупштини ЦГ Милана Кнежевића црногорски режим је оптужио за лажни државни удар, одузели су нам путне исправе, а мог најближег сарадника Михаила Чађеновића су осам мјесеци држали у затвору зато што није пристао да лажно свједочи против мене. Та акција државног терора није усмјерена само против Срба из ЦГ јер се у спушком затвору налази генерал Дикић и још четворо грађана Србије.
КИКОВИЋ: Шта нам треба чинити у наредном периду како бисмо се као народ изборили за статус и положај који имају сви други народи у данашњој Црној Гори?Како сачувати српски језик, ћирилицу и СПЦ?
МАНДИЋ: Пошто је наш противник веома опасан, има снажну међународну подршку за антисрпску политику коју води, боље се сналази у замагљеним и полудефинисаним односима националних заједница, неопходно је да и убудуће иступимо са јасном српском националном политиком у Црној Гори. Треба упорно да тражимо да се обезбиједи национална равноправност која се мора гарантовати новим уставним и законским механизмима, какви постоје у вишенационалним државама са сличном националном структуром.
Не само што ти механизми у Црној Гори не постоје, него власт сваку причу о овој теми третира као покушај рушења државе и угрожавања њеног наводно грађанског концепта. Досадашњи покушаји представника српског народа у Скупштини Црне Горе да се српско питање стави на дневни ред, односно да се постави питање елементарних људских права Срба у Црној Гори, третирају се као национализам и удар на тзв. црногорски демократски пројекат. Да ли би нас и даље пратили порази, дискриминација, сегрегација и насилна асимилација ако би српски народ поново превредновао властити национални програм, који би се базирао на историјском завјету наших предака и сложно стао иза његове реализације. Да ли би тада шовинизму и насилној асимилацији склоне малобројне антисрпски настројене националне заједнице могле да чине оно што нас дубоко вријеђа и национално слаби? Ја сам сигуран да у таквој ситуацији не би могли о томе ни да помисле. А шта у ствари траже Срби у Црној Гори? Траже за себе колективна права, односно оно што сви други имају. То је неопходно да би се у Црној Гори успоставио систем етничке равнотеже и да би Црна Гора постала земља заиста равноправних грађана и равноправних народа. (Режим Мила Ђукановића, међутим, то не дозвољава, јер жели да успостави систем црногорске националне хегемоније над другим народима.) Срби у Црној Гори желе да Црна Гора буде стабилна и демократска земља, а основно питање демократије у свакој вишенационалној држави јесте правично решење националног питања. Српски народ треба да се позиционира као правни субјект и да као такав постоји у Уставу Црне Горе, како његов положај не би зависио од тога ко је на власти у Црној Гори.
КИКОВИЋ: Шта за наш часопис можете да кажете о српском историјском постојању на простору данашње Црне Горе и дали су Срби укоријењени у историјском битисању на овим просторима?
МАНДИЋ: Срби на простору данашње Црне Горе су историјски, аутохтони народ, који има свој материјални српски језик, своју хиљадугодишњу културу, своју препознатљиву националну индивидуалност, своју 800 година стару црквену организацију, и као такав народ морају да опстану у земљи својих предака, који су прије само сто година у њој чинили 95 одсто популације.
КИКОВИЋ: Између корица овог часописа налазе се садржаји који чувају нашу историју и културу. Наша намјера је да преко ''Гласа Холмије'', као будни хроничари свога времена, станемо у одбрану српског језика и ћириличног писма, које је вјековима постојало ''на светим водама Лима''. Исто тако, циљ нам је да кроз писани траг саопштимо и сачувамо научну истину о нашем вјековном трајању, држећи се гесла: ''Будимо узорни потомци – да бисмо били часни преци''. Какво је Ваше мишљење о нашем часопису?
МАНДИЋ: Глас Холмије веома успјешно чува наше народно памћење на простору на ком излази. Исто тако веома будно прати садашње стање и учествује у креирању нових садржаја у културном животу српског народа у Црној Гори. Надам се да ће будуће вријеме донијети могућност да се Глас Холмије чује још даље него што је то сада случај.
КИКОВИЋ: Шта можете да поручите нашим читаоцима?
МАНДИЋ: Треба да се као народ вратимо завјетној мисли наших предака о обједињавању српског народа. Треба да вратимо наду народу која се негдје загубила на путу служења туђим стратешким, националним, економским и државним интересима. Та нада мора да постане опет српска врлина која ће надахнути нове генерације енергијом која ће нас донијети до нашег националног циља. Ми не треба као нови народи и нове државе да сада дефинишемо националне интересе јер су тај важни посао давно урадили наши преци, а наше је да упорно и истрајно идемо ка том циљу.