СЛИКАР ДУШАН МАШОВИЋ (1921-2017)ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

ПРЕДСТАВЉАМО НАШЕ УМЈЕТНИКЕ

СЛИКАРСТВО ДУШАНА МАШОВИЋА (1921-2017)

Фотографију умјетника Машовића урадио-Марко Јелић,новинар

Душан Машовић рођен је, 1921. године, у Трешњеву, код Андријевице. Отац Марјан, мајка Маргита Вулевић. Основну школу завршио је у Забрђу, вишу реалну гимназију у Беранама, због избијања Другог свјетског рата прекинуо је студије медицине, а, послије рата, завршио права, у Београду. Сликарство је учио од Светолика Лукића, Александра Томашевића, Милоша Бајића. Поводом тридесетогодишњице рада УЛУС-а добио је Сребрну плакету УЛУС-а. Добио је и неколико награда на колективним изложбама, али и Награду ослобођења Андријевице ''17. Јул'', за допринос у области ликовне умјетности за 2001. годину. Самостално је излагао у Беранама и Андријевици (1985), у Колашину (1986), Новом Београду (1987) и у Херцег-Новом (1995) (ову и изложбу у Беранама отворио је Михаило Лалић). Учествовао је на више групних изложби. Поред сликања бавио се и илустровањем књига. Живи у Београду и Херцег-Новом. Слика кад има и најмање простора и времена. Душан Машовић, ''модерни традиционалист'', како би рекао Лазар Трифуновић, заузима значајно мјесто у хетерогеној сцени савремене ликовне умјетности. Уз Јована Зоњића, Мила Стојковића и Владислава Милићевића, Вука и Вучка Мирчића, Драгише Марсенића Марса, најзначајнији је васојевићки сликар. У цјелини, његово дјело јесте један велики сан, с мноштвом епизода – снова – који је Машовић сањао – за нас. То је један лијеп сан. Један племенит подухват. Његове слике надахњују нас и узносе, као кад нам се, усред трња, осмјехне цвијет. Машовићево дјело јесте пољубац, који он упућује свијету, макар и стидљиво, посредством свог дјела, али из најдубљег хуманог осјећања.

Прилог припремио Добрашин Јелић