Пише Радено Бјелановић,књижевник ''МИРОСЛАВ БРКОВИЋ ИЗУЗЕТНИ И ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНИ ПРЕДУЗЕТНИК''

Сведочење

Пише Радено Бјелановић,књижевник

МИРОСЛАВ БРКОВИЋ ИЗУЗЕТНИ И ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНИ ПРЕДУЗЕТНИК

Чини, доказује и показује да се велики новац и успех постиже одговорним радом, а не трчањем за новцем по сваку цену. Мирослав М. Брковић (1965), економиста, а сада један од најуспешнијих предузетника у Крагујевцу, могао је бити професор, археолог, агроном, адвокат, трговац на мало, а он се, без пара, јер није се имало, из Пећи, запутио у Београд да присвоји, чинило му се, оно што му се нудило и што је хтео и предосећао.

У вишегодишњем учењу, тражењу, потуцању од својих и својте до недрага, Брковић је стицао социјалну снагу и разбирао људске вредности и духовне путеве човечанства. Напустио је „студењак” у коме се, када је скупљао знања, тискало и много познаника дошлих ту ради провода и путених прохтева, а неки и чемерног сна на полицама ормана. Тражећи минималне услове бивствовања, обрео се у центру Београда: у аулама факултета и као снобдија на клупама Ташмајдана. Уједи мразне зиме приморали су га да потражи склониште у топлом, и он, по препоруци, одабира вешерницу код две самотне времешне госпође на Звездари. Послуживао је знамените другарице ради нужног склоништа у осами, а поштујући ред захтевних жена.

И брзо је усвајао знања, годину за годином, до дипломирања,
(1989) и искуства у стицању иметака, одбивши брачну понуду са великим богатством, открио моћ разлике у цени на мало и у животу, па се тим животоком упутио Крагујевцу.

Иако се капитал стиче уз ризик, Брковић је без властитог динара, с великим ризиком почео трговину са позајмљеним новцем из зеленосиве личне „банке”, на срећу, од доброг човека, а у доба рађања инфлације, распада државе, мириса барута и крви у Југославији. Успео је да прву траншу обрне и врати позајмицу оцу, узету за послужење приликом отварања продавнице на мало код Громовића улаза „Заставе”, свестрано прорачунавши.

Када је направио слику о приликама промета некретнина (1998) брзо је, поредећи своје замисли са радом других, започео огледе и предузео послове промета некретнинама: куповина и продаја кућа и станова, а затим 2001. године градњу стамбених и пословних јединица, прометнувши око 3000 станова.

Под напоном унутрашњег жара и брижне одговорности, Брковић даноноћно бди над пословима, успостављајући односе обостране користи са купцима, увек свестан да је обезбеђење крова први и најважнији животни циљ у услов за функционисање породице. Реченица којом је почињао и завршавао разговор са људима, странкама, купцима: „Ово је добро за Вас.”, размишљајући да ли би то било добро и за њега, као кредо и утилитаристички принцип економије, издигла га је из мноштва предузетника који су се јагмили за зарадом, по сваку цену, или не сналазећи се у периоду санкција, хиперинфлације и транзиције. Бесане ноћи, напорни прорачуни и односи са људима, па и купопродајни, морају бити одговорни, засновани на поверењу и конкуренцији.

Брковић истиче да одговорност почиње односом према себи и раду, породици, купцима, држави, вери и духовности српског народа у најширем смислу, увек наума одакле си, ко си и куда ћеш: „Од почетка радим са новцем и до данас зарађујем солидно за породицу, државу и друштво”. Помагао је Брковић и на ситно и на крупно, пријатељима, друговима, Српској православној цркви Епархији шумаријској, Удружењу књижевника Србије. Истиче да му је циљ постизање бољитка Србије и народа у свим сегментима и да тај циљ греје његове амбиције мотивишући га и ублажавајући унутрашњи грч да постиже више. Већ двадесет година успешног рада означава значајан јубилеј. Стижу похвале и од купаца станова и од организација. Добио је репрезентативна признања и сертификате за „Брковић некретнине”, а предложен је за Ђурђевданску награду Града Крагујевца.

Доказује Мирослав М. Брковић да има смисла што овако и оволико ради и да га подржава породица којој је он поуздан ослонац и узор, а из два брака има петоро дивне деце.

За материјална улагања у црквене објекте (Епархијски дом, црква у Сабанти, црква и манастир Свети Димитрије) и духовно ангажовање, Брковић је стекао положај председника црквене општине у Крагујевцу и члана одбора Шумадијске епархије. Добитник је Ордена Светог Саве другог степена и Ордена Светог Симеона Мироточивог.

Од малена се интересовао за књижевно стваралаштво пишући младалачким заносом. Сада подржава, новцем и учешћем у манифестацијама Књижевну заједницу Крагујевца Удружења књижевника Србије, од кога је добио Благодарје, највеће признање које се даје изузетним помагачима.

Брковић је предложио да се у манастиру Свети Димитрије ове године организује књижевна манифестација Писмо Ћирилово, као трајна обавеза књижевника и духовника у одбрани и развоју српског језика и духа, што је КЗК и прихватила.