logo3

МИЛAН ШОШКИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК УТЕКС-а

''НЕКА ВАМ ЦИО ЖИВОТ БУДЕ ПЈЕСМА''

Милан Шошкић

ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Господине Шошкићу Ви сте родом из Васојевића, реците нам нешто о себи?

МИЛАН ШОШКИЋ: Рођен сам 12.06.1958. године у Улотини код Андријевице, мјесту које ми је увијек инспирација, чежња и суза. Увијек, кад бејах млађан, слушао сам ријечи пјесме, често се чудећи како неки пјевач може да отпјева лош текст сматрајући да није прилагођен мелодији, аранжману и извођачу. У Београду живим већ 28 година. Ожењен сам и имам двоје дјеце.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Реците нам нешто о удружењу текстописаца за музичко стваралаштво Републике Србије које предводите и чији сте предсједник?

МИЛАН ШОШКИЋ: Удружење текстописаца за музичко стваралаштво Републике Србије - УТЕКС основано је 1987. године. Оснивчи су били Радмила Тодоровић Бабић, Радмила Мудринић, Стојан Цветковић.. Циљ је био да се афирмишу текстови за све жанрове музичког стваралаштва, борба против шунда, заштита ћирилице и ширење културе у цијелој земљи и дијаспори. Кроз УТЕКС од оснивања до данашњих дана прошло је око 5000 хиљада чланова из свих крајева свијета. Имамо свој интерни часопис ''Бисери'' у којем су пјесме како наших чланова тако и наших пријатеља. Код нас су сви добродошли. Врата су отворена за све оне који пишу римоване стихове, односно примењену поезију, како би ми на лакши и сигурнији начин ступили у контакт са пјевачима, композиторима и издавачким кућама и стекли могућност да и њихово дело буде снимљено. Сарађујемо са скоро свим композиторима и пјевачима у Србији и Црној Гори. Многи нас подржавају, јер ми нудимо лијепе, чисте, јасне и пјевљиве пјесме за разлику од оног што се намеће народу путем малих екрана и медија.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Колико сте већ година на челу УТЕКС-а и шта сте до сада урадили на пољу музике и стваралаштва уопште?

МИЛАН ШОШКИЋ: На челу УТЕКС-а сам шест година, већ други мандат. За то вријеме организовао сам дванаест фестивала Нове народне пјесме УТЕКС-а. На тим фестивалима учешће су узимали многи пјевачи како из Србије тако и из Црне Горе, Македоније, Хрватске, Републике Српске, Америке... Написао сам и издао четири збирке својих пјесама: ''Поздрави је вјетре'', ''Завичајне сузе'', ''Ивана се кроз Беране шета'' и ''Стопер''. Моје пјесме пјевају скоро сви пјевачи из Црне Горе. Дуле Рајковић, Миливоје Ђуришић, Милоје Бубања, Игор Шошкић, Здравко Ђурановић, Беки Бекић, Миломир Миљанић - Миљан, Нешо Лутовац... У мојим текстовима преовладава туга за завичајем, за огњиштем, за долином Лима, Васојевићима... Имам снимљених скоро 400 пјесама, многе су и веома слушане широм свијета, гдје год живи наш народ: ''Ивана се кроз Беране шета'', ''Прими поздрав из Берана'', ''Идемо сине'', ''Жена на капији'', ''То Српкиња само рађа'', ''Ђе у љето газиш снијег'', ''Поздрављам те Црна Горо'', ''Васојевка'', ''Е, мој друже Васојевски'', ''Васојевска Гара''...

ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Познато је да сте примили велики број признања и награда за свој рад и рад УТЕКС-а, која су то признања?

МИЛАН ШОШКИЋ: На многим фестивалима освајао сам награде: поменућу прво мјесто на фестивалу ''Старе стазе'' на Палама, мој текст је проглашен најбољим на фестивалу, отпјевао је Милоје Бубања пјесму под називом ''Еј, Пљеваљска џâдо крива''; на фестивалима у Београду такође много освојених награда. Добитник сам Повеље за Хуманитарни рад Општине Раковица, Повеље од УТЕКС-а за дугогодишњи допринос и очување народне пјесме, Повељу од мојих Улотињана за све оно што чиним својим пјесмама родном крају, Улотини, Васојевићима... Организовао сам много хуманитарних концерата и промоција. Искрено помажем квалитетним пјевачима почетницима да сниме своје прве пјесме, да их промовишем, да гостују, да се за њих чује. За неке, сигуран сам, тек ће се чути, а они баш долазе из, по мени најљепшег града - Берана, моји сарадници-пјевачи Ранка Чукић и Игор Шошкић ће сигуран сам бити веома познати и брзо ће се за њих чути. Поносно идем и радим, искреног и отворена срца сарађујем, имам много сарадника, пријатеља, људи који ме цијене као и ја њих. Поздрављам Вас и шаљем Вам искрену поруку: НЕКА ВАМ ЦИО ЖИВОТ БУДЕ ПЈЕСМА.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Како сагледавате естрадну сцену на просторима бивше Југославије, односно српског језичког простора?

МИЛАН ШОШКИЋ: Све су простији и бизарнији текстови које пјева новоконпонована елита уз музику, која нема везе са народним мелосом, сем што се можда у жаргону називају ''народњацима''. Не преза се од плагијата, тако што се прераде мелодије које су настале у Турској, Грчкој, Египту, Ираку...Онда се уз добијену композицију, која подразумијева умјесто хармонике електронски звук и бубњеве, придода текст за који није битан садржај, већ да прати ритам. Е, то је стање у нашој народној музици. Има доста добрих текстописаца у нашој земљи, али они у поплави турбо-фолка не могу доћи до изражаја. Тражећи што бржи, лакши и јефтинији начин да се дође до хита, аутори често губе осјећај за мјеру. Цијена је лажна слика о томе шта наш народ воли, иза чега се, у ствари, крије немјера да се ''од пјесме живи'', насупрот старим добрим временима кад се ''за пјесму живјело''. Текст и пјевање све чешће су само пратећи елемент савременог пјевача, који све више преузима улогу и забављача. Што за посљедицу има све мање правих и добрих аутора текстова, композиције и извођача.

Дуле Рајковић, Милан Шошкић и Миломир Миљанић

Разговор водио Горан Киковић