ГРУЈИЦА МАТОВИЋ ''ОСТАЛА ЈЕ САМО УСПОМЕНА''

ОСТАЛА ЈЕ САМО УСПОМЕНА

Не стидим се оца, и не стидим мајке,
с' њима се поносим, носише опанке.
Одрастох на село, уз мајчине
скуте, с' оцем пио, ја ракије љуте.

Крај огњишта, 
слушао сам пјесме,
пио воде са дрвене чесме.
Јео лука, и суве пршуте, 
глед'о вука ђе јури кошуте.
Босих ногу газио ливаде,
и љубио чобанице младе!

Све је било к'о прича из бајке,
јединац сам ја вољене мајке.
Зато волим опанак и село,
срце моје увек си весело.
Тамо више сада никог нема,
остала је само успомена!

Аутор, Матовић Грујица. Стихови заштићени. УТЕКС-С.