ВАЈАР ДРАГОЉУБ Д. ЂОКИЋ

ПРЕДСТАВЉАМО НАШЕ УМЈЕТНИКЕ

ВАЈАР ДРАГОЉУБ Д. ЂОКИЋ

У атељеу Драгoљуба Ђокића, вајара, скулптуре, оца и мајке - Драгољуб Ђокић и Михаило Ј. Бојичић

Ђокић Драгољуб-Драго, рођен је 24. фебруара 1947. године (рођени брат близанац је Мирољуб), у Мурине, срез Андријевички, од оца Доде и мајке Стефаније, рођене Зоговић. Основну и умјетничку школу је завршио у Пећи, а Академију примијењених умјетности у Београду 1977. године. Усавршавао се у мајсторској радионици Ота Лога. Свој умјетнички пут наставља у земљи и иностранству, првенствено као вајар, али и сликар. Редовно излаже од 1966. године. Од 1988. до 1993. године борави у САД, гдје реализује и оставља велики број умјетничких дјела у Чикагу и Вашингтону. Његова умјетничка дјела налазе се и у Варшави, Паризу, Сиднеју, Каиру... Заслужан је и на његов предлог направљен је на Дрини, Павловића мост (у Америци се упознао са добротворима, Слободаном Павловићем и његовом супругом Миром, урадио им је бисте и наговорио их да улаже у Србију). До сада је урадио преко 1000 скулптура, 200 слика и безброј цртежа. Познат је као дародавац Српској православној цркви. Овдје ћемо споменути само неке радове које је даровао својој Пећкој патријаршији: скулптуру ''Славски тањир'' Немањића са печатима урађену у мермеру и бронзи. ''Печати'' су са лозом Немањића од Св. Симеона до деспота Стефана, сваки је оргиналан са Хиландара, укупно их је девет који су имали државност (рад завршен 1995), као и скулптура Патијарха Павла 2010. године. По први пут је представљен лик у скулптури Св. Василија Острошкога и то пет скултуре: рођење Св. Василија; Св. Василије носи камен темељац да зида Острог; Св. Василије зида Острог и Св. Василије као исцјељитељ и скулптуру Св. Василија коју је благословио Патријарх Павле. Ожењен је Драгицом, рођеном Јосиповић и отац двије кћери, Стефаније и Ане. Ради и живи у Београду. Визија и сан му је да се код манстира Острог у стијени уклеше лик Св. Василија, као исцјелитеља свих вјерника. Члан је УПУС-а и више свјетских удружења ликовних умјетника. Уврштен је у свјетски каталог умјетника (who s in international art) децембра 1994. године. Веома значајна вајарска дјела су му: Свето тројство (Тесла, Пупин, Миланковић), попрсје Милеве Марић-Анштајн, Тесла, кнез Иво од Семберије, споменик на Козари, споменик изгинулим полотима у Лаћарку (Сремска Митровица) и др. У Црној Гори се налазе скулптуре: попрсје Радосава Љумовића, која се налази у библиотеци Црне Горе, спомен плоча Радосава Љумовића у Подгорици (1981), скулптура краља Николеу Влади Црне Горе, коњаничка скулптура краља Николе, у Зети скулптура Илије-Пека Ј. Пеличића у спомен дому ''Трезвењаци'', биста првог пилота Црне Горе Војислава П. Пеличића. Бавио се и илустрацијама уџбеникȃ и лектире за црногорске основне школе, у издању Завода за просвјету Црне Горе (1974).

Прилог припремио Михаило Ј. Бојичић