logo3

Проф. др Марко Кнежевић ТЕШКА СУДБИНА МУРИНСКОГ ПОЛИМЉА

Проф. др Марко Кнежевић

ТЕШКА СУДБИНА МУРИНСКОГ ПОЛИМЉА

Преци се кроз историју борили и гинули за државу Црну Гору, а у њој потомци живе на ивици егзистенције, доживљавају демографски колапс и боре се за опстанак.

Ових дана изашла је из штампе књига аутора ових редова под насловом Муринско Полимље- прилози за монографију. Књига упозорава на забрињавајућу и алармантну социо-економску и демографску ситуацију овог дијела подручја општине Плав.

Муринско Полимље се географки пружа од Плавског језера до клисуре Сућевске и превоја Превије, на сјеверу, а катастарски до Шеремет потока и Зорића. Западну границу чине гребени Виситора и Зелетина, а источну Мокра планина и Нећинат. На том просору се налазе три мјесне заједнице општине Плав- Мурина, Велика и Брезојевице. У њима доминантно и већинско становништво чине Срби и Црногорци, којих је све мање.

Муринско Полимље је имало врло бурну историју. У 14 вијеку било је као и читава Плавска жупа у саставу српске државе Немањића, почев од 1455. године па све до завршетка Балканског рата 1912. је под турском, затим од 1915. до 1918. под аустоугарском, а од 1941 до 1945. под фашистичком - италијанском и њемачком окупацијом. Под окупацијом и у ослободилачким ратовима страдало је бројно становништво и погинуо велики број ратника. Многи су положили животе у одбрани величко-шекуларске, односно црногорске границе у области Чакора, Вагнице и Мокре планине, о чему свједочи гробље 19 погинулих ратника Величког и Краљског батаљона на Приједолској ћафи. Тамо су и многи мраморови. Нажалост, актуелни црногорски режим пристао је да преговарава o овом дијелу међународно признате границе са потомцима оних од којих је чувана и сачувана. У османско доба познати су бојеви на Новшићу, Пепићу, Превији и другим мјестима, у Првом свјетском рату била је чувена Мојковачка битка, а у Другом свјетском рату 28. јула 1944. у Велици и Г. Ржаници фашисти и њихове слуге извршили су стравичан злочин геноцида у којем је страдало око 500 жена, дјеце и стараца. То су само неки примјери у прилог чињеници да је становништво Муринског и читавог Горњег Полимља кроз своју историју одувијек било привржено државотворној идеји Црне Горе и дало немјерљив допринос у остваривању те идеје.

Овај сјеверни дио општине Плав, умјесто да се у миру економски развија, јер располаже богатим и разноврсним ресурсима, све више назадује и пропада. Тај суноврат није наслијеђен него је стечен. Напротив, наслијеђена је развијенија привреда. Све до почетка транзиције и својинске трансформације почетком деведесетих година прошлог вијека на подручју Муринског Полимља била су заступљена сва три привредна сектора, примарни, секундарни и терцијарни. Данас постоји само примарни сектор - пољопривреда и сакупљање пољско-шумских плодова, што је карактеристика неразвијених подручја. Пољопривреда прије транзиције имала је вишкове производа за тржиште, сточни фонд неупоредиво бројнији, земљорадничке задруге као носиоце развоја. У Брезојевицама је радила мљекара која је производила сир и јогурт.

Секундарни сектор - индустрија био је главни носилац развоја овог подручја. ДИП, касније ШИК "Бор" у Брезојевицама запошљавао је једно вријеме око 150 радника, међу којима знатан број из Брезојевица, Мурине и Велике. Међутим, у процесу својинске трансформације и приватизације ово друштвено предузеће је уништено а радници остали без посла. У Мурини је радила конфекција "Максим" која је запошљавала још већи број радника, али је и она у процесу приватизације престала са радом а радници отпуштени с посла. Фабрика лигнопласта у Брезојевицама брзо је престала са радом, због застарјеле технологије, а фабрика противградних ракета, такође у Брезојевицама, није ни отварана, јер је, наводно, представљала инвестициони промашај.

У друштвеном производу учествовао је и тецијарни сектор - туризам, којег данас нема. Хотел "Плавско језеро", у оквиру којег је пословао хотел "Сјекирица" у Мурино, приватизован је а радници такође остали без посла. Приватизација се показала неуспјешном, због чега хотел ни дан данас не ради. Хотел "Сјекирица" је срушен у НАТО бомбардовању 1999. Радници отпуштени. Није изграђен нови иако је прошло 20 година. То је још једна чињеница о запостављености Муринског Полимља.. Зашто Општина Плав као носилац развоја туризма не покрене питање изградње новог хотела?!

Села су у недавној прошлости била у знатно бољем економском и социјалном положају. Захваљујући демографском расту, школске просторије биле су тијесне да приме све ђаке. У селима је било довољно радно способних пољопривредника. Било је и сеоских продавница и кафана. Издизало се у катуне. Moмци се женили, дјевојке удавале и није било на стотине и стотине нежења као данас. У сеоским домовима културе приређивана весеља, игранке и свадбе, а данас служе скоро искључиво као капеле за честе сахране и помене покојника.

Силазни тренд Муринског Полимља управо почиње од укидања Полимске и Величке општине и њиховог прикључења општини Плав. Посљедице укидања ових општина имале великог утицаја на миграције становништва, запостављање пољопривредне производње, депопулационе процесе, демографско пражњење и одумирање села, као и на нагло и драстично опадања броја ученика у школама, повећање броја социјално угрожених лица и флуктуацију кадрова.

Укинута је била и Гусињска општина, али Гусињани, иако исте националне и вјерске припадности као Плављани, нијесу препознали перспективу одрживог економског развоја и бољег суживота у оквиру општине Плав, па су организовали референдум, одвојили се и повратили ранији статус општине

Одвајањем Гусињске општине удио становништва Муринског Полимља у укупном становништву општине Плав повећао се за око 26 одсто, али број зпослених из овог дијела општине у локалним и државним институцијама и даље је остао исти, чак и мањи. Селективним запошљавањем према партијској и националној припадности, често без конкурса, при чему је важнија политичка подобност кандидата и број гласова који је обезбиједио на изборима од његових стручних квалификација и радних способности, угрожена је равноправност у запошњавању.

Без своје локалне самоуправе, препуштени сами себи, грађани овог дијела плавске општине нијесу у могућности да сами креирају свој развој и рјешавају нагомилане проблеме, унаприједе привредне и друштвене дјелатности, инфраструктуру и школство. Мјесне заједнице нити имају средстава нити кадрова да би одговориле таквом задатку..

Упркос великом богатству и разноврсности природних ресурса нарочито за развој туризма, пољопривреде, дрвне индустрије и енергетике Муринско Полимље представља најзаосталији крај у најнеразвијенијијој црногорској општини Плав. Произилази, да сами ресурси и потенцијали без капитала и способног носиоца развоја нијесу довољни за развој. По свим показатељима за оцјену достигнутог нивоа развијености евидентна је велика заосталост.

Неразвијено предузетништво, велика незапосленост становништва, пољопривреда натуралног и екстензивног карактера, неискоришћени потенцијали, демографски колапс и одумирање села и школа у њима битне су карактеристике овога краја. Овдје је како каже Његош "Мало руку, малена и снага". Нема способног носиоца који би покренуо развој са мртве тачке. Расположиви људски ресурси, старачка домаћинства, велики проценат издржаваног становништва, недостатак способне радне снаге и други ограничавајући фактори нијесу у стању да валоризују расположиве ресурсе.

Захваљујући високом природном прираштају становништва у прошлости су из Муринског Полимља непрекидно текле струје исељавања. Међутим, почев од седамдесетих година прошлог вијека настају све јачи депопулациони процеси и драстично демографско пражњење и пустошење села, о чему свједоче подаци да је становништво МЗ Велика смањено за 72 одсто, а МЗ Мурино за 40 одсто.

У зачараном кругу неразвијености, депопулација добија размјере у демографског колапса што има за последицу драстично смањење броја предшколске и школске дјеце, а тиме и гашење школа.. Основна школа "Петар Дедовић" у Мурино спала је са више 900 на мање од 100 ученика, подручно одјељење у Новшићу, које је некад имало преко 90 ученика, престало је са радом 1995. године, на путу гашења су и друга подручна одјељења међу којима и величка школа, једна од најстаријих у Црној Гори Све већи је пад контенгента радно способног и биолошки продуктивног становништва.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић