ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ВУКА ШЋЕКИЋА ''48-ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА'' У КУЋИ ''ВОЈВОДЕ ГАВРА ВУКОВИЋА'' У БЕРАНАМА

Са лијева на десно Бранислав Оташевић, Милан Дуловић, Горан Киковић и Давид Лалић

У Спомен кући ,,Војвода Гавро Вуковић“у Беранама у петак, 02.06.2017. године у организацији Центара за културу Беране и Српског историјско- културног друштва ''Никола Васојевић'' Беране одржана је промоција књиге ,,Четрдесет осма“ аутора Вука Шћекића. О књизи су говорили књижевник Бранислав Оташевић, историчар Горан Киковић, голооточки осуђеник Милан Дуловић и пјесник и публициста Давид Лалић.

Овдје ћемо објавити мишљење публицисте и пјесника Давида Лалића који је истакао следеће:

'' Одмах, послије Другог свјетског рата, Титоисти Југославије, послије обрачуна са српском војском 1941 до 1945. године, настављају обрачун са комунистима, истребљењем идеолошких истомишљеника, обрачун са прослављеним херојима и личностима које су ослобо-диле, са народом, земљу и донијеле слободу. Не случа-јно, на острвима хрватског приморја, отварају казамате и логоре: Голи Оток, Првић, Свети Гргур, Раб, Крк...кр-оз које је прошло на хиљаде мученика, прије свега бор-аца НОР-а, из врха КПЈ, који су извели револуцију и НОР.

Сукоб између КПЈ и СКП (бољшевика), изазван је само због партијског неслагања, а не издаје народа, државе и сарадње са страним државама.

Сукоб КПЈ са Информбироом 1948. године и свим комунистичким партијама, не само социјалисти-чког блока, већ и свјетским партијама лијеве орјентаци-је, оставио је истину о том добу тамне историје, злог времена и инквизицији неистомишљеника, која се и да-нас понавља.

Учињени злочини над људима, а нарочито после-дицама које су изазване догађајима 1948. године, били су пресудни за даљу судбину наше земље, као и про-мјеном курса политике државног и партијског руково-дства, са трагичним последицама на међународне одно-се и на снагу међународног радничког покрета.

„Голооточко вријеме“, карактерише не само ро-бија на Голом Отоку, већ један читав систем репресије над народом, а који је изражен култом личности Вође, незаконитошћу, самовољом и злоупотребом власти, ко-ја је била заснована на одржавању страха, силе и шпијунаже, тешком раду у логорима, храни до границе биолошког опстанка.

Уз ово, психичка тортура и неизвјесност као и доживљај безизлазности, безнађа и страха, несигурно-сти, биће даноноћни пратилац преко педесет година сваког мученика који је робијао, што је зависило од истраге надлежних органа у мјесту хапшења и затвара-ња, тј. од надлежне УДБЕ и од убјеђења иследника на Голом Отоку, да ли је кажњеник „ревидирао став“, што је значило да је прихватио „доживотну кривицу“.

Ужасно свједочанство о злочину и драми српског народа и српске земље и трагику занемареног и забора-вљеног злочина, можемо изједначити са геноцидом пр-икривања, у којем моћници и слугаре „Титоизма“ у мо-ћним канџама Ватикана и католичке цркве, полтронски раде свом народу шта хоће други.

Тачан број робијаша, из овог злог и бесудног вре-мена, није се никад истражио и утврдио. Једно је сигур-но – неће престати одгонетање загонетке човековог др-жања у тренуцима када је бити човеком био изузетно тежак задатак и за оне најдостојније тог имена. Већина личности испит човечности и човештва полаже пред лицем смрти, испољавајући у тим одсудним тренуцима своје основне карактерне особине.

Извод из књиге „СВЈЕДОЧАНСТВА“ СФРЈ:

Званично осуђених..........................................55.663.

1. Учесника Октобарске револуције............................12

2. Шпанских бораца......................................................36

3. Савезних и републичких министара.......................23

4. Предсједника и потпредсједника републике...........4

5. Помоћника министара..............................................39

6. Савезних посланика..................................................36

7. Учесника НОР-а.................................................21.880

8. Носилаца „партизанске споменице“ 1941.........1.673

9. Руководство КПЈ (савезно и републичко).........4.153

10. Припадника СУП-а..............................................1.720

11. Разних државних и партијских функционера...1.180

12. Радника, земљорадника, студената..................24.905

Припадници ЈНА, који су били на Голом Отоку:

1. Генерала.................6

2. Пуковника..............8

3. Потпуковника....118

4. Мајора................322

5. Поручника и

Капетана.........3.771

ГЕНЕРАЛИ :

1. Бранко Пољанац – генерал пуковник, носилац „споменице 1941“, једно вријеме био начелник Врхо-вног штаба у рату

2. Ђоко Мирашевић – генерал мајор

3. Бранко Петричевић – генерал мајор

4. Вељко Жижић – генерал мајор

5. Раде Жигић – генерал мајор, србин, носилац „па-ртизанске споменице“ 1941,организатор устанка у Ли-ци, министар у влади Хрватске

6. Мирко Крџић – генерал мајор, умро у затвору

7. Милутин Дапчевић – пуковник, брат генерал-лајтанта Пека Дапчевића...

Ови статистички подаци су узети само да се илуструје, како је ондашња Титова власт поступала са својим саборцима и комунистима из НОР-а. О томе на-јбоље говори примјер, легендарног јунака из Првог све-тског рата, генерал мајора Ђока Мирашевића, носиоца

три Златне Обилића медаље,; двије „Карађорђеве звије-зде“; Ордена „Бијелог орла“; Ордена „Легије части“; Ордена „Народног хероја“...! Проглашен је „издајником Тита“, КПЈ-е и државе, чак и народа. Генерал Ђоко Ми-рашевић, понизио је Голооточке џелате достојанстве-ним држањем,у једном од најсуровијих мучилишта,које је икад човјек смислио за човјека, који су прошли кроз млин за сатирање и уништавање људи. Тврд као камен који је ломио на Голом Отоку, понизио их је изјавом:

„...Очајничко хвала, што сте ме ухапсили и затворили, био сам тамо са бољима од вас“!!!

Исто се може рећи и за Мирка Крџића, генерал мајора, судију и предсједника Врховног војног суда у Београду, који је одбио да суди великанима револуције, саборцима, јунацима са Сутјеске, Неретве, Козаре, Сре-мског фронта и из ранијих ратова.

Може се рећи да је ово, ипак, тужни дио историје СФРЈ, који је био увод у ново ратно стање и разбијање Југославије, СФРЈ и СРЈ.

Највећи проценат, у односу на број становника, има кажњених и осуђених, по резолуцији ИБ-а, из Црне Горе, а у Црној Гори у Беранама и Андријевици.

Александар Ранковић, који ће и сам постати касније жртва, у реферату на Шестом конгресу, признаће да је четрдесет седам посто невино затворено у ИБ-у.

Табеларни преглед кажњених и осуђених по резолуцији ИБ-а, за Црну Гору - по општинама – приближно:

1. Општина Бар........................200

2. '' Беране..................864

3. '' Бијело поље.........211

4. '' Даниловград........406

5. '' Подгорица............672

6. '' Цетиње.................317

7. '' Никшић................646

8. '' Колашин..............272

9. '' Херцег Нови........155

10. '' Котор..................... 90

11. '' Будва......................19

12. '' Пљевља..................82

13. '' Мојковац................11

14. '' Шавник...................91

15. '' Плав........................15

16. '' Жабљак..................83

17. '' Улцињ......................9

Двије трећине чланова КПЈ је искључено из партије и прогнато од једне трећине осталих у чланству.

Резолуција ИБ-а 1948. године представља бесмислени документ о стању у КПЈ-е.

Запад је уложио огроман новац, који је примила Југославија за вођење антируске политике, како је писала „Политика“ од 6. марта 1989. године, стодвије милијарде долара, прије свих од САД-а.

Срби и Црногорци су били, углавном, логораши са шездесет шест посто.

Савремена Југословенска историографија сноси велику моралну одговорност за скривање Голооточког злочина, као и геноцида над Српским народом, отпоче-тог 1941. године, који никада није кажњен и довршеног у сулудој антисрпској хистерији и агресији деветнаест мајмоћнијих светских сила на Југославију, када се белосветски фашистички тајфун срушио на српско тло.

Све је ово резултирало добом моралног суноврата и бешчашћа, у којем Црногорски сепаратисти показују патолошко понашање према народу из којег су потекли уништивши све ослонце српског историјског идентите-та Црне Горе, разарањем традиционалних вриједности, гашењем националне свијести и духовне снаге ропским менталитетом, рушећи српски национални корпус ври-једности, вјеру,језик, Косовски Завјет на којем је утеме-љена Црна Гора.