ПРВА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ У Г. ЗАОСТРУ КОД БЕРАНА ИСТОРИЧАРА ГОРАНА КИКОВИЋА ''ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ 1914-1918. ГОДИНЕ''

ОПШТА ЈЕ ОЦЈЕНА ДА ЈЕ ОВА КЊИГА ВЕОМА ДРАГОЦЈЕН СВЈЕДОК НАШЕ СЛАВНЕ ПРОШЛОСТИ

Већ традиционално се сваке године 7. августа у 20 сати на Централном саборишту у Горњем Заостру одржава се „Вече гусала, поезије, историје и традиције“ у оквиру којег је ове године промовисана књига Горана Киковића „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914-1918 године“, а која је посвећена стогодишњици завршетка Првог свјетског рата. О књизи су говорили:Бранислав Оташевић, књижевник, рецезент књиге; Горан Киковић, историчар, аутор и Миличко Трифуновић, публициста, у име издавача књиге.

На почетку је Миличко Трифуновић, публициста истакао следеће: 
''Поштовани пријатељи вечерас промовишемо књигу која је скоро изашла из штампе а то је седма књига младог историчара Горана Киковића под називом „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године“.
Издавачи су: Српско историјско - културно друштво „Никола Васојевић“ Беране
Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца “Војвода Степа“ Нова Црња„Књижевна задруга Српског националног савјета“, Подгорица, „Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца“ Беране„Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању“ Андријевица. Рецензенти књиге су: Проф.др Александар Животић, историчар из београда , Бранислав Оташевић, књижевник из Мурине и Давид Лалић, публициста и пјесник из Андријевице.
Наше Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца“ Беране као што сте чули је суиздавач ове вриједне књиге о борби наших предака за слободу и уједињење од 1914. До 1918. године.
У овој књизи можете прочитати о борбама наших предака имена посланика Подгоричке скупштине са подручја Берана, Андријевице, Бијелог поља, Рожаја, бихора и Плава и Гусиња, затим Изузетну изворну историографску вриједност имају спискови одликованих и погинулих Васојевића током Првог светског рата. Напорним истраживачким радом, Горан Киковић је сачинио потпуне спискове Васојевића одликованих Златном и Сребрном медаљом Обилића за храброст и ту су биографије истакнутих војсковођа овог краја.
Да вам ја неби препричавао књигу боље да је ви прочитате. Хвала што сте ме саслушали.

Потом је књижевник и публициста  Бранислав Оташевић истакао следеће: ''Прошлост Васојевића, једног од најмлађих, али и највећих српских племена у Црној Гори, и поред доста написаних радова и књига, није досад цјеловито истраживана и обрађивана у нашој историографији и историчкој публицистици. Значајније су о овоме племену писали и дали немјерљив допринос изучавању прошлости Васојевића академик проф. др Миомир Дашић, др Радослав Јагош Вешовић, Марко Цемовић, попови Лалевић и Протић, поп Томаш Катанић и други. Али заокружених историјских и јавних расправа није било у довољој мјери, све док академик Миомир Дашић није значајно и квалитетно у више својих књига, научних и публицистичких радова, и радова саопштених на научним скуповима и симпозијумима, обрадио прошлост Васојевића. Други радови и књиге углавном су географског и етногеографског карактера, а поједина питања су узгредно дотицана највише у склопу монографија, мањих историјских расправа и у синтетичким освртима појединих аутора на разне теме и циљане поводе.
Горан Киковић, већ афирмисани и познати историчар, активни друштвено-политички радник, сада на функцији потпредсједника СО Беране и истраживач историјских збивања не само у родним Васојевићима него и шире, написао је и припремио за штампу књигу ''Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године'' коју сам са задовољством прочитао и препоручујем за штампу, јер ће овај рукопис, у то сам сигуран, употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.
Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о прошлости Васојевића. Полазећи од тога, млади амбициозни историчар Горан Киковић, прихватио се тешког, али одговорног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи претежно наше, а дјелимично стране провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Всојевића у Првом свјетском рату и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим радом Киковић успоставља континуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и постојању овог племена. Свјестан чињенице да се историја не може писати без извора и провјерених докумената. Зато је настојао да до њих дође и зналачки их користи у обликовању свога рада који ће дати значајан допринос у проучавању прошлости и садашњости у развоју овога племена које је у својој прошлости дало велики допринос у развоју и постојању овог дијела Балкана и Европе како у историјском развоју, тако и развоју науке и културе, јер је велики број научних посленика у екс Југославији са простора Васојевића и Лимске долине.
Киковић је упознат са историјским догађајима, културно-историјским споменицима из различитих времена и историјских периода, историјским личностима какви су били посланици Велике народне скупштине Српског народа одржане у Подгорици новембра 1918. Као и о војсковођама и барјактарима и јунацима са многих бојишта и битака. Користећи ову домаћу грађу – књиге, публицистику, штампу, посебно фељтоне, Киковић у књизи доноси портрете и низ биографских података за један број историјских личности и историјске догађаје везано за њихов рад и дјеловање и епоху у којој су радили, ратовали и стварали.
Ова Киковићева књига је неспоран доказ да када се спретно споје неоспоран таленат за стручно-научно истраживање и рад са мноштвом потврђених чињеница и релевантних података поткријепљених историјским необоривим доказима успјех не може изостати. Тако у овом штиву, писаним изворним српским језиком и ћириличним писмом чији је творац и сâм Васојевић, вјешто компоновано и стилски дотјерано, сретамо низ података и историјских истина на основу којих стичемо праву слику о овом највећем српском племену у периоду Првог свјетског рата.
Документи и историјски записи до којих су дошли познати наши историчари, писци историјских публицистичких дјела, романсијери и други ствараоци и сâм Горан Киковић, утолико су драгоцјени што дубље залазе не само у политичке него и у социјалне, културне и вјерске узроке појединих акција и збивања на простору гдје живе Васојевићи. Они имају драж казивања очевидаца који налазе разумијевања за борбу потлачених маса на ширем балканском простору.
Нијесу зпрослављени ратници међу којима по храбрости, ненадмашени у јунаштву, генерал и војсковођа Радомир Вешовић, Новица Поповић из Велике, Јанко Спасојевић и други учесници Подгоричке Скупштине, комите Милосав Раичевић, Милоња – Бајо Крџић и Зарија Вуковић и многи други који својим дјелом урадише да Васово племе буде велико, разгранато и бројно, познато не само у Црној Гори и Србији, него много шире.
Пошто су се Васојевићи налазили и данас се налазе између Србије и Црне Горе, а граниче се и са албанским племенима, њихов географско-стратегијски положај био је и веома значајан и за остваривање руских планова на овом дијелу Балкана, па се зато њихова борба често и помиње. Киковић зна, али није био у могућности да истражи и изврши увид у архивама Москве и другим градовима Русије, те самим тим није откривено шта се све тамо налази и шта се све чува. Иначе Киковић је велики пријатељ Русије и њеног народа. У својој канцеларији (предсједника СО-е Беране) држи с поносом слику – умјетнички рад Владимира Владимировича Путина, уз напомену пјесника Давида Лалића да је то умјетнички рад сликара Илије Мркајића из Војводе Степе).
Због разноврсности грађе, прикупљене за писање ове књиге, њеног правилног и равномјерног третирања препоручујем издавачу да ову књигу објави јер се она појављује у вријеме када је уочљив недостатак научне ''непокривености'' Васојевића, али и читаве Црне Горе у Првом свјетском рату. Овај рад Горана Киковића ће зато допринијети да се употпуни и јасније сагледа слика о Васојевићима у борби за ослобођење и уједињење Срба у јединствену јужнословенску државу. ''-закључио је свој став о књизи Бранислав Оташевић, публициста и књижевник, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици

Потом је аутор Горан Киковић, истакао да је ове године јубилеј 100 година од уједињења Србије и Црне Горе и да је то био велики и значајан историјски догађај и набројао је посланике из Васојевића и то:

ЗА ОКРУГ АНДРИЈЕВИЧКИ:
за капетанију андријевичку: Зарија Вуковић, предсједник суда у пензији, и Јанко Спасојевић, бивши министар;
за капетанију краљску: Велимир Јојић, свршени филозоф, и Љубомир Бакић, бивши министар;
за капетанију шекуларску: Саво Спасојевић, секретар Министарства спољних послова, и Радоје Николић, геометар;
за капетанију величку: Новица Поповић, учитељ, и Љубомир Вуксановић, адвокат;
за капетанију љеворечку: Божидар Томовић, студент права, и Јагош Вешовић, професор;
за срез плаво-гусињски: Саво Пауновић, племенски капетан, Ристо Јојић, суплент, и Томица Ивановић, студент права;
за капетанију полимску: Марко Ћулафић, тежак, и Ново Вугделић, члан државне контроле.

ЗА ОКРУГ БЕРАНСКИ:
за срез берански: Милосав Раичевић, бивши министар, Богдан Обрадовић, учитељ, и Томо Јоксимовић, учитељ;
за срез рожајски: Прокопије Вековић, протосинђел, Љубомир Поповић, инжињер, и Никола Цемовић, судија;
за срез бјелопољски: Александар Бајовић, учитељ, Кирило Балшић, свештеник, и Никола Мићовић, студент права;
за варош Бијело Поље: Андро Станић, трговац;
за срез будимски: Радован Јоксимовић, капетански писар, Милић Поповић, срески капетан, и Вукајло Девић, учитељ;
за срез коритски: Милан Поповић, учитељ, Мило Делевић, окружни судија, и Милош Поповић, учитељ;
за варош Беране: Александар Поповић, предсједник општине.
Киковић је истакао да то нијесу били издајници него патриоти свога народа. Он је истакао и значај носиоца Обилића медаља из Васојевића који су добили 1054 одликовања затим је истако да је овдје описана и Мојковачка битка и значајне личности из Васојевића тога времена.