МИКАН ПЕРОВИЋ – МОНОГРАФИЈА УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912–1918.

МИХАИЛО МИКАН ПЕРОВИЋ – МОНОГРАФИЈА УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912–1918. ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА

Добровољачки албум за претке и потомке

Ова књига је уједно и молитвеник за „одбјегле” и „залутале” потомке славних предака да се врате свом јату из ког су утекли од историјске истинеУжељи и настојањима да од заборава сачува дио славне историје српског народа освједочени ентузијаста и дугогодишњи активни друштвени, културни и спортски радник, публициста Михаило Микан Перовић подарио је читалачкој публици још једну вриједну публикацију – Монографију Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца, Он се потрудио да, на сасвим документован и разумљив начин, кроз бројне прилоге, историјске списе, фотографије, новинске и друге текстове, представи најстарију борачку организацију на нашим просторима, чији коријени вуку из далеке 1903. године.

Перовић се у свом раду фокусирао на рад општинске организације из Андријевице, уз напомену да се он тренутно налази на њеном челу. Он је на документован начин дочарао да је то удружење организовало бројне манифестације посвећене обиљежавању значајних датума из наше историје. Из обимне грађе коју Перовић представља у књизи да се примијетити да су на тим манифестацијама учешће узимале познате личности из свијета књижевности, историје, науке и културе, са циљем да се да пуни допринос јачању националног духовног и културног идентитета потомака славних јунака који су кроз богату историју храбро стајали на бранику домовине.

А да је ова организација у минулом периоду оправдала своје постојање доказују ауторови прилози о догађајима кад је удружење из Андријевице, уз помоћ бројних добротвора, обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја који подсјећају на знамените јунаке и славне странице наше историје.

Читаоци који буду имали прилику да се суоче са овом публикацијом, која представља добровољачки албум за претке и потомке, моћи ће да прочитају поједине бесједе настале из пера људи који су, без икакве материјалне користи, давали несебичан допринос раду удружења у намјери да заштите углед и част оних који су од Солунског фронта до бројних других стратишта, без ратног позива, бранили своју отаџбину. У тим бесједама се види да ратницима-добровољцима нијесу требали никакви апели државних и војних структура да се лате пушке у борби против знатно јачих непријатеља. У њима је живио историјски, патриотски и родољубиви зов који одводи до узвишених циљева, а то су одбрана части и слободе. Те бесједе, као и друга документација, у временима поремећеног система вриједности и духовног и патриотског посрнућа, опомињу садашње и долазеће генерације да по оној Његошевој „Част и брука живе довијека“.

Ова књига је уједно и молитвеник за „одбјегле“ и „залутале“ потомке славних предака да се врате својој крљи и свом јату из ког су утекли, бјежећи од историјске истине и потребе да се на прави начин суоче са својим коријенима и оним што се у минулим вјековима збивало на нашим ширим просторима. Из тог молитвеника допиру Перовићеве ријечи: „Као што вјекови за нама нијесу угасили величину славне Немањине лозе, значај Душановог аманета, поруку Лазареве клетве и сјај Карађорђевих барјака, тако се подигнути споменици моле да се залутали и одбјегли врате у своје јато, у колијевку у коју нас је Свети Сава давно заљуљао“.

Аутор се, кроз обиље детаља, истински заложио да дочара херојска ђела ратника-добровољаца. На то указују подаци о споменику подигнутом на Књажевцу у част погинулих, стријељаних и умрлих бораца Горњовасојевићке бригаде у периоду од 1912. до 1921. године. На том споменуку су уклесана имена на стотине оних који нам у аманет оставише велики залог који ставља до знања да немамо право на гријех према онима који су својих херојством изазивали дивљење свијета. Ту су и подаци о војницима црногорских бригада који су указом краља Александра Карађорђевића из 1926. године одликовани за показане заслуге у балканским и Првом свјетском рату.

Перовић је у другом дијелу књиге систематски илустровао активности андријевичког удружења у последње 22 године, посвједочавајући да крв ратних добровољаца, који су исписивали свијетле странице наше историје, тече венама њихових бројних потомака и поштовалаца. Они су, што најбоље показују бројне фотографије приказане у књизи, своја патриотска осјећања из срца преносили на камене плоче које на бројним мјестима у Васојевићима чувају истину о догађајима и људима који су се истински одупирали бројним завојевачима и мрачним идеологијама.

Ова књига, као својеврсна историјска читанка, пронаћи ће насеобину код свих људи који искрено баштине историјске, слободарске, патриотске и културне вриједности. Такође, убијеђен сам да ће у годинама које долазе служити истраживачима као неисцрпан извор информација приликом детаљније обраде података који се тичу ратних добровољачких покрета. Све то указује да је Перковић, као вриједни хроничар свог времена, кроз ову књигу, дао значајан допринос племенитом, реалном и објективном приступу и сагледавању бројних завјештања које нам преци оставише у аманет.

Дарко Јововић