ДР БУДИМИР АЛЕКСИЋ О КЊИЗИ ГОРАНА КИКОВИЋ СРПСКИ НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ ''ЗНАЧАЈНА КЊИГА О СРПСКОМ ИДЕНТИТЕТУ У ЦРНОЈ ГОРИ''
ЗНАЧАЈНА КЊИГА О СРПСКОМ ИДЕНТИТЕТУ У ЦРНОЈ ГОРИ
Пише: Др Будимир Алексић
Са задовољством сам прихватио предлог да рецензирам рукопис ''Српски народ у Црној Гори кроз вјекове (Црногорци и Брђани)'' историчара и публицисте Горана Киковића. Готово читаве двије деценије Горан Киковић се бави историјом Срба на простору данашње Црне Горе, као и положајем и правима српског народа у овој бившој југословенској републици. У својим досадашњим књигама је писао о знаменитим Србима са овог простора и о неким од најзначајнијих догађаја у историји српског народа у Црној Гори. Увијек сам изражавао поштовање за његов стваралачки и национални рад. Зато сам и учествовао у промовисању неких његових књига.
Пријатно сам изненађен и његовом новом књигом, ''Српски народ у Црној Гори кроз вјекове (Црногорци и Брђани)''. У самом наслову сигнирана је тема ове књиге која се чита такорећи у једном даху. Томе свакако доприноси и ауторов прецизни и јасни језик и стил, којим се одликују и његове претходне књиге.
Књига ''Српски народ у Црној Гори кроз вјекове (Црногорци и Брђани)'' није преобиман рукопис – око 150 страна нормалног прореда, али обухвата многе важне теме из историје српског народа на простору данашње Црне Горе: од разматрања о српској етничкој припадности становништва овог простора, и разјашњења о разликовању племена у Старој Црној Гори, Брдима и Херцеговини, преко обраде многих значајних догађаја и личности из историје Васојевића и разложног казивања о процесу исламизације и арнаутизације православних Срба, па до аргументованих анализа о српској етничкој припадности црногорских зеленаша, прославама Светог Саве у Књажевини и Краљевини Црној Гори, ''новом'' (монтенегринском) читању Његоша и преименовању српског језика у данашњој Црној Гори.
Ови садржаји пропраћени су добро одабраном документацијом, која употпуњава текст књиге и потврђује ауторове анализе и објективна закључивања.
Осим што обрађује теме из прошлости српског народа у Црној Гори, аутор у овој књизи разматра и неке актуелне проблеме са којима се суочавају Срби на простору од Улциња до Пљеваља. У том смислу аутор се посебно осврће на лингвоцид који у последњих 10 година спроводи актуелни режим у Црној Гори. Ријеч је о преименовању српског језика и потискивању ћириличног писма. Српски језик који је у Црној Гори доминантан (са 45 одсто говорника) сврстан је у садашњем Уставу Црне Горе у категорију језика другог реда, док је за службени језик проглашен лингвистички и историјски непостојећи тзв. црногорски језик (за који се опредијелило 35 одсто становништва на последњем попису).
Осврћући се на Нацрт закона о слободи вјероисповијести који је Влада Црне Горе утврдила 30. јуна 2015. године, аутор указује и на прогон Српске православне цркве у Црној Гори – најстарије и најзначајније институције православног становништва овог простора, која овдје потоји од 1219. године, и која је преживјела вјекове турске окупације и деценије комунистичке тираније.
Ова књига је пуна података који свједоче о томе да је савремена Црна Гора, дукљанско-монтенегринска антисрпска творевина, утемељена на безочним фалсификатима и конструкцијама измаштаним у неким западним центрима моћи. Смисао и циљ тог подухвата је затирање цјелокупне историје, традиције и меморије српског народа на овом простору, те његова насилна асимилација. Стога су данас Срби у Црној Гори обесправљени у толикој мјери да се слободно може казати да не постоји народ у Европи чија се права тако брутално газе као што је то случај са српским народом на овом простору. Режим у Црној Гори над српским народном спроводи политику апартхејда, односно политику националне, културне, духовне и економске дискри-минације, сегрегације и обесправљивања. И то се једноставном анализом може доказати. Доказе за то можемо пронаћи и у овој Киковићевој књизи, која представља глас побуне против негирања историјских чињеница и глас протеста против дискриминације српског народа. Стога је топло препоручујем за објављивање и читање.