ДАВИД ЛАЛИЋ: ИСТОРИЧАР КИКОВИЋ ДОКАЗАНИ БОРАЦ ПРОТИВ ФАЛСИФИКОВАЊА ИСТОРИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Давид Влајков Лалић, пјесник и публициста о књизи историчара Горана Киковић:

ИСТОРИЧАР КИКОВИЋ ДОКАЗАНИ БОРАЦ ПРОТИВ ФАЛСИФИКОВАЊА ИСТОРИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ СЕ ВИТЕШКИ БОРИ ПРОТИВ ФАЛСИФИКАТОРА АНДРИЈАШЕВИЋА, РАСТОДЕРА, АЏИЋА…

Почећу овај свој приказ о јубиларној десетој књизи српског историчара у Црној Гори Горана Киковића, који се историјском истином и борбом против фалсификата бори већ пуне двије деценије. Оном заклетвом у селу Орашцу, гдје је развијена застава српске слободе. Баш 1804. године српски народ Шумадије предвођен вождом Ђорђем Петровићем Карађорђем, чији су преци из Брђанског “највећег српског племена“ Васојевића, кренуо је да освоји слободу и прекине вишевјековно турско ропство. Овако је гласила заклетва на збору у Орашцу:

„Ко издао, издало га тело; пожелео поћи али не могао! У кући му се не јављало ни старо, ни младо. Од руке му се све скаменило; у тору му овце не блејале, у обору краве не рикале. Да Бог да, да се у сињи камен претворио, да се други на њега угледају. Не био срећан ни дуговечан, нити лице Божје икад видео. Амин!“ Нека је вјечна слава устаницима и Вожду!

“Књигом под насловом “Историјске истине и фалсификати о српском постојњу у Црној Гори“, аутора Горана Киковића, читаоци ће сазнати да је званична историја у Црној Гори заробљена, прецизније заробљене су истина и историјске чињенице. Из тог разлога је и настала ова књига да подсјети на једини могући став: историјском истином против фалсификата. Зато је у књизи све аргументовано, поткријепљено документима.

Горан Киковић,српски витез,носилац многих мирнодопских одликовања, управо их добија из почасти и поштовања од свог српског рода зато што се управо у Црној Гори бори против лажи Живка Андријашевића, Шерба Растодера, Новака Аџића и других фласификатора и прекарајача историје Црне Горе.

Историчар и српски витез Горан Киковић, је увијек барјактарски узвишен, епског менталитета, не дрхтећи пред неизвесном одбраном слободе, личне и националне и насиљем деспотске олигархије на власти у којем је срушено достојанство српског народа, српски национални корпус вриједности, вјера, језик, косовски завјет на којем је утемељена Црна Гора. Зато је Горан Киковић на подручју Васојевића и Црној Гори најпознатији српски историчар, изворне историјске истине од искона, традиције и културе, који војводски бди над судбином свога народа, у суноврату једног бесудног времена у којем је шизофрена идеологија политичара Мила Ђукановића располутила један те исти народ и од њега направила два. Свестан ситуације у којој се налази лично и његов народ, Горан Киковић се због незаборава, заокупљен историјским мотивима, великом жестином одупире вртлозима и сливовима безнађа и лажи, после којих остају историјски ожиљци. Зато је ова књига која је јубиларана десета изашла из историјске ризнице овог неуморног нацилоналног прегаоца у борби за историјску истину и права Срба у Црној Гори.

Киковић дефинише свој јасан стаав у овој књизи да су Срби у Црној Гори, умјесто да су државотворни народ, у јавном дискурсу (или боље рећи сервису партија на власти) често су проглашавани као подстрекачи вишедеценијског раздора, проповједници примитивизма и великосрпске милитанте политике у Црној Гори. И све то зарад јединог неодустајног задатка – коначног створања нове, црногорске нације, која нема баш ничег заједничког са српством. Такво фалсификовање историје науке, наравно, одбацује, али прихвата владајућа елита у Црној Гори, која те лажне историјске податке промовише кроз разне псеудорелигијске, паракултурне и квазинаучне организације. Такве организације, као што су НВО Црногорска православна црква, Дукљанска академија наука и умјетности, Матица црногорска (…) заправо су само разни услужни сервиси за различите потребе доминантног режима.

Та самопроглашена интелектуална елита Црне Горе, ти исцјељители наводног “историјског сљепила“, настављају да његују „повијесни“ коријен Црне Горе. Иако су ти људи чувари дукљанске части и образа, у том прљавом послу не бирају средства и не презају чак ни од испирања мозга најмлађима. Још од малих ногу дјеца се у школама уче да не говоре српским, већ матерњим језиком, одскора названим црногорским језиком, док се даље током школовања, нарочито из предмета историје, полако надахњују домољубивом мржњом према национално неосвијештеним дједовима.

Такво фалсификовање националног идентитета и касапљење историје заиста не познаје границе. То доказује и недавно откриће црногорског језика, што је борцима против „геноцидног Светосавља“ дало још већи полет и снагу. Међутим, без обзира на њихову снагу, финансијску или политичку моћ коју тренутно имају, оно што они немају су истинити аргументи. Чињенице раде против њих.

Казивање историчара Горана Киковића и његово надахнуће, инспирисано Обилићем у књизи са јасним насловом и тематиком “Историјске истине и фалсификати о српском постојњу у Црној Гори“,кроз обиље историјске грађе казује о нашем вјековном битисању на простору данашње Црне Горе.

Зато ћу овом приликом да честитам историчару Киковићу на овој јубиларној десетој књизи у борби за историјску истину и наравно коначну побједу над фалсификатима и фалсификаторима историје.Нека буде срећно на позлу рода свог.