logo3

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ -ЊЕГОШЕВА "ГРАМАТА" ЗА КНЕЗА НИКОЛУ ВАСОЈЕВИЋА

ЊЕГОШЕВА "ГРАМАТА" ЗА КНЕЗА НИКОЛУ ВАСОЈЕВИЋА

Кнез Холмије Никола Радоњић Васојевић је у првој половини 19. вијека својом политичком активношћу потресао европску јавност, својом идејом да између Србије и Црне Горе оснује нову српску државу, од око 200 хиљада становника. Откуда тако необично име тако необичној кнежевини - одговор је дао сам "кнез од Васојевића", који је тврдио да се територија васојевићког племена по планини Комовима зове Холмија, што значи брдо, хум, узвишење на равници, планина - име изведено из црквено-словенског руског језика.

Најпотпунији подаци и оцјене о Васојевићевом животном пројекту презентирани су у одјељку "Покушаји стварања државице Холмије" у историјској студији др Љубомира Дурковића - Јакшића "Србијанско-црногорска сарадња (1830-1851)" коју је 1957. године објавила Српска академија наука. Љубомир Дурковић - Јакшић је у овој књизи, маниром врсног истраживача који је, боље него ико у нас, познавао суштину српско-пољских односа, пратећи необичан, драматичан пут и амбиције кнеза Николе Васојевића и грофа Адама Чарториског, вође пољских емиграната у Француској, који је у овој замисли подржавао "кнеза од Васојевића". Др Љубомир Дурковић - Јакшић закључује да је Васојевић "својим радом ометао акцију у циљу проширења Црне Горе и њена, у крајњем циљу, уједињења са Кнежевином Србијом. О Николи Васојевићу су писали и Ђ. Мушицки, Р. Гаврански, Хекар, П. Ровински, М. Велимировић, Д. Вуксан, М.П. Цемовић, М.М. Павићевић, Р.Ј. Вешовић.

Његош је према Васојевићу гајио пријатељство и посвећује му пјесму у којој га велича као "српског родољуба старог кова". Временом ће се њихови односи погоршати, до отвореног непријатељства, али тада 1835. године, Васојевић је испословао да му Његош изда писмену "грамату" о племићком поријеклу. Његош је, иначе, и другима давао слична увјерења, по праву које су цетињске владике традицијом наслиједиле од српског патријарха. Тако је Никола Васојевић постао кнез Васојевића, потомак, како је сам тврдио. "Словенско-острогорске династије". Урадио је кнежевски печат, извео занимљиву генеалогију - "родословије Васојевића који су живјели у Холмији", све до најстаријег претка Стева Васојевића, о коме су се, уз гусле, пјевале српске јуначке пјесме.

Петар Други Петровић Његош дао је кнежевску титулу Николи Радоњићу Васојевићу, не знајући да ће смисао даљих политичких потеза овог авантуристе бити окренут у антисрпском и антируском смјеру. Али, у Васојевићима, "кнез Холмије" се сукобио са игуманом Мојсијем Зечевићем. За овог игумана Ђурђевих ступова код Берана, сматра се, да је Његошу послужио као инспирација за један од најљепших ликова "Горског вијенца" - игумана Стефана. Према предању, Мојсије је оклеветао Васојевића код Његоша, који га је позвао на Цетиње. На путу, у селу Доњи Загарач, 30. маја 1844. године, Никола Васојевић је убијен, и сахрањен је на мјесту убиства, гдје му је супруга Анастасија, иначе Рускиња, подигла споменик, а књаз Данило је 1857. године наредио да се Васојевићев гроб "поравна".

Пише: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ