ЉУДЕВИТ ГАЈ И "КЊАЗ ВАСОЈЕВИЋКИ СВЕТИСЛАВ"

ЉУДЕВИТ ГАЈ И "КЊАЗ ВАСОЈЕВИЋКИ СВЕТИСЛАВ"

Кнез Холмије, Никола Радоњић Васојевић и његова супруга, Рускиња Анастасија, имали су четворо дјеце - синове Александра (Алтомана), Ранислава и Светислава и ћерку Јелисавету. Александар је, још 1836. године, био инжењер - практикант у Кнежевини Србији. Писао је за новине и, по свој прилици, први је поставио питање "нејкраћег пута за сојединеније српске трговине са Јадранским морем". Он је, у ствари, нацртао и описао двије варијанте пута од Београда до Скадра. Предвиђао је "сјајну будућност Београда", уколико се, поред трговине преко Трста, већма окрене краћим и исплативијем путу ка јужном Јадрану.

За Васојевићевог сина Светислава зна се да је, педесетих година претпрошлог вијека, био практикант у црноречком округу. За разлику од старијег Александра који се бавио привредним питањима и инжењеријским пословима, Светислав је изгледа имао политичке амбиције, ако је судити по писму којег је неки Људевит Шпанић, послао из Београда Људевиту Гају, творцу илиризма у Хрвата. Светислав је имао намјеру да се намјести као насљедни кнез Холмије.

Како је, међутим, од смрти Николе Васојевића било прошло више година, Шпанићево писмо кипти невјероватним и "драматичним" догађајима и оцјенама. Васојевић је тако постао "генијални генерал руски", па "президент врховног штаба" у турској војсци, "конзул енглески" кога "племена холмијска, а именито "васојевићка" на народној скупштини изабраше за "врховног свога вожда"... Политика аустријска, а особито руска, немогавши поднијети да се у турским покрајинама диже један суверен под покровитељством Енглеске, закључише у потаји смакнути кнеза Васојевића. Извршење овог пакленог закључка би изручено владики црногорском, "који је ионако трептао пред кнезом Васојевићем..."

Народ "Књажевине Васоевић", пише Шпанић, на скупштини је закључио да "неће бирати никаквог књаза, све док један од синова покојног књаза не буде могао заступати отца свога". И тако, Шпанић препоручује Људевиту Гају да поради за "књаза Светислава" који је "сада наступио у 18 годину, а младић је "пун полета и одважности". "Његова је жеља", истиче Шпанић, "да би ви хтјели с њиме заједно кормило холминских независних племена примити, па ако се не би на то могли одважити, да би га барем до Скадра опремили, гдје ће га његови Васоевићи дочекати и у средину допремити".

"Ово је згода и вријеме" за "једно движеније политичко", закључује Шпанић и Гају уз писмо прилаже детаљни опис земље и мапу "Књажевине Васоевић".

Пише: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ