ЈОВАН МАРКУШ ''ЗЕТСКА БАНОВИНА''

Јован Маркуш

ЗЕТСКА БАНОВИНА
Питали су ме пријатељи колика је била Зетска бановина за вријеме Краљевине Југославије. Ово су кратки подаци о њеној територији и административној подјелиКраљевина СХС је у времену од 1918. до 1922. године била подијељена на округе и жупаније, а потом од 1922. до 1929. године на 33 области. Промјеном службеног назива државе Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију она је подијељена 1929. године на девет бановина:

1. Дравска са сједиштем у Љубљани;
2. Савска са сједиштем у Загребу;
3. Врбаска са сједиштем у Бањалуци;
4. Приморска са сједиштем у Сплиту;
5. Дринска са сједиштем у Сарајеву;
6. Зетска са сједиштем на Цетињу;
7. Дунавска са сједиштем у Новом Саду;
8. Моравска са сједиштем у Нишу;
9. Вардарска са сједиштем у Скопљу.

Територија некадашње Краљевине Србије је била подијељена на четири бановине: (Дунавску, Дринску, Моравску и Вардарску) и Управу града Београда. Територију некадашње Краљевине Црне Горе је обухватала Зетска бановина, којој су припојене: Бока Которска са Будвом и Петровцем; Јужна Далмација (Корчула, Мљет, Пељешац) са Дубровником; Источна Херцеговина (Требиње, Столац, Љубиње, Билећа, Гацко, Невесиње, Фоча и Калиновик) са Чапљином; Рашка област (Прибој, Нова Варош, Пријепоље, Сјеница, Тутин, Нови Пазар, Рашка, Студеница и Ивањица) и Митровица са Косова. Зетска бановина је по територији била преко два пута већа од Краљевине Црне Горе (30.741 км2 : 14.443 км2), као и према броју становника (787.972 ст : приближно 350.000 ст) и са бољим природним предиспозицијама за економски развој.
На челу Бановине постављао се Краљевим указом Бан у сагласности са предсједником Министарског савјета. Бан је вршио највишу политичку и управну власт у Бановини. Први бан Зетске бановине је био др Урош Круљ а његов помоћник Милисав Иванишевић. Законом је било успостављено Банско вијеће Зетске бановине. Чланови првог Банског вијећа Зетске бановине су били:

за мјеста:
Беране: Д а б е т и ћ Милић, пензионер из Берана;
Бијело Поље: М а р и ћ Глиго, трговац из Бијелог Поља;
Блато: К у њ а ш и ћ Јоаким, посједник из Блата;
Дубровник: М и ћ и ћ др. Мића, адвокат и предсједник општине из Дубровника;
Косовска Митровица: Б р у ш л и ј у Радослав, индустријалац из Косовске Митровице;
Котор: Л а з а р е в и ћ др. Филип, љекар из Котора;
Никшић: М и ј у ш к о в и ћ Лука, трговац из Никшића;
Нови Пазар: Х а џ и о с м а н б е г о в и ћ Мехмедалибег, рентијер из Новог Пазара;
Пећ: Т и м о т и ј е в и ћ Ристо, трговац из Пећи;
Пљевља: М е к и ћ Ибро, трговац из Пљеваља;
Пријепоље: К у р т о в и ћ Раде, књижар из Пријепоља;
Подгорица: Ш ћ е п о в и ћ Нешо, трговац и предсједник општине из Подгорице;
Сјеница: П а в и ћ е в и ћ Милан, трговац из Сјенице;
Требиње: Т у п а њ а н и н Ђорђе, трговац из Требиња;
Улцињ: Р е с у л б е г о в и ћ Селим, пензионер из Улциња;
Фоча: Х а с и ћ Салих, посједник из Фоче;
Херцег Нови: Ј а н к о в и ћ Шпиро, велепосједник из Херцег Новог;
Цетиње: М и л о ш е в и ћ Томо, предсједник општине на Цетињу.

за срезове:
андријевички: Л а б а н Рајо, пензионер из Полимља;
барски: М а р и ћ Васо, индустријалац из Бара;
билећки: П о п а р а Јефто, трговац из Билеће,
берански: К а с т р а т о в и ћ Симо, професор из Берана;
бјелопољски: П о п о в и ћ Јоксим, тежак из Оброва;
гатачки: Ј а к ш и ћ Новак, тежак из Корита;
даниловградски: Р а д о в и ћ др Сава, адвокат из Мартинића;
дежевски: Н и ћ и ф о р о в и ћ Спасоје, тежак из Постења;
дубровачки: Д р а г о в и ћ Иван, посједник из Мочића;
источки: В у л и ћ Радован, предсједник општине из Истока;
колашински: Т о ш к о в и ћ Јанко, учитељ из Колашина;
косовско-митровички: П е т р о в и ћ Рафајло, тежак из Јошевика;
корчулански: Ц в и л и ћ е в и ћ др Балдо, љекар из Лумбарде;
которски: Ђ у н и о Рудолф, посједник из Котора;
љубински: Г а в р и л о в и ћ Сава, тежак из Седлара;
милешевски: Г л у ш ч е в и ћ Милосав. тежак из Кам. Горе;
моравички: С п а с о в и ћ Вукашин, трговац и предсједник општине из Ивањице;
невесињски: Л а ж е т и ћ Михо, трговац из Невесиња;
никшићки: С о ч и ц а Мујо, пензионер из Никшића;
ново-варошки: П о п о в и ћ Војо, земљорадник из Буковика;
пећки: М а н о ј л о в и ћ Манојло, тежак из Гораждевца;
пљеваљски: Т а њ е в и ћ Јеврем, предсједник општине из Бабовца;
подгорички: И в а н о в и ћ Милош, окружни начелник у пензији са Медуна;
прибојски: С т е в а н о в и ћ Доброслав, трговац из Прибоја;
сјенички: П о п а д и ћ Сретко, предсједник општине Буђева;
столачки: В у ј а н о в и ћ Грга, предсједник општине из Бурмаза;
студенички: Ш а р к о в и ћ Тихомир, трговац из Рашке;
требињски: Д а н и л о в и ћ Сава, свештеник из Зубаца;
фочански: Х а џ и-В у к о в и ћ Владо, индустријалац из Фоче;
цетињски: М р в а љ е в и ћ Периша, учитељ из Велестова;
шавнички: Р а д о в и ћ Јово, свештеник из Црквице;
штавнички: П а н т о в и ћ Никодим, предсједник општине из Мојстира.[1]

ЗЕТСКА БАНОВИНА

Простор:
Зетска бановина обухвата 30.741 квадратни километар.

Становништво:
По попису од 1921. године у Зетској бановини има свега становништва 782.972 и то: православних 450.691, римокатолика 109.469, гркокатолика 93, евангелика 154, муслимана 221.686, Јевреја 508, разних вјероисповијести 368, без конфесије 3.

Градови - вароши[2]:
Цетиње (сједиште бановине), Андријевица, Бар, Улцињ, Беране, Билећа, Бијело Поље, Будва, Котор, Пераст, Рисан, Херцег Нови, Автовац, Данилов Град, Нови Пазар, Дубровник, Колашин, Блато, Корчула, Косовска Митровица, Подгорица, Пријепоље, Невесиње, Никшић, Нова Варош, Пећ, Пљевља, Прибој, Сјеница, Столац, Требиње, Фоча, Ријека Црнојевића.

Варошице:
Гусиње, Лијева Ријека, Плав, Мркојевићи, Спич, Рожај, Шаховићи, Доброта, Доња Ластва, Муо, Прчањ, Доњи Столив, Тиват, Спуж, Вела Лука, Велимље, Грахово, Тузи, Чапљина, Рашка, Његуши, Шавник и Жабљак.

Срезови:
У Зетској бановини имају 32 среза (и 6 среских испостава). Доносимо по инспекторатима називе срезова са мјестима њихових сједишта:
Цетињски на Цетињу,
Барски у Ст. Бару (среска испостава у Улцињу),
Бококоторски у Котору (среска испостава у Херцег-Новом), 
Даниловградски на Даниловом Граду,
Колашински у Колашину,
Никшићки у Никшићу,
Подгорички у Подгорици,
Шавнички у Шавнику.

Окружни инспекторат у Бијелом Пољу:
Андријевички на Андријевици (среска испостава у Плаву),
Берански у Беранима (среска испостава у Рожају),
Бјелопољски у Бијелом Пољу,
Милешевски у Пријепољу,
Нововарошки у Новој Вароши,
Пљеваљски у Пљевљима,
Прибојски у Прибоју,
Сјенички у Сјеници,
Фочански у Фочи (среска испостава у Калиновику).

Окружни инспекторат у Дубровнику:
Билећки у Билећи,
Гатачки у Гацку,
Дубровачки у Дубровнику,
Корчулански у Корчули,
Љубињски у Љубињу,
Невесињски у Невесињу,
Столачки у Стоцу (среска испостава у Чапљини),
Требињски у Требињу.

Окружни инспекторат у Кос. Митровици:
Дежевски у Новом Пазару,
Источки у Истоку,
Митровички у Кос. Митровици,
Моравички у Ивањици,
Пећки у Пећи,
Студенички у Рашкој,
Штавички у Тутину.

Општине:
у Зетској бановини има свега 305 општина, које су по срезовима подијељене овако:
Андријевички 11
Барски 13
Берански 13
Билећки 5
Бјелопољски 11
Бококоторски 15
Гатачки 3
Даниловградски 10
Дежевски 12
Дубровачки 8
Источки 5
Колашински 8
Корчулански 7
Косовскомитровички 9
Љубињски 4
Милешевски 10
Моравички 14
Невесињски 6
Никшићки 11
Нововарошки 7
Пећки 8
Пљеваљски 12
Подгорички 16
Прибојски 5
Сјенички 12
Столачки 6
Студенички 17
Требињски 8
Фочански 12
Цетињски 11
Шавнички 8
Штавички 8.[3]

[1] Алманах - Шематизам Зетске бановине, Сарајево 1931, стр. 37-38

[2] Називе В а р о ш и варошице наводимо по званичној статистици општина Зетске бановине - уредништво.

[3] Алманах - Шематизам Зетске бановине, Сарајево 1931, стр. 36