logo3

ЦРНОГОРСКИ САБОР НА ЦЕТИЊУ 1941. И 13. ЈУЛСКИ УСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ

ЦРНОГОРСКИ САБОР НА ЦЕТИЊУ 1941. И ТРИНАЕСТОЈУЛСКИ УСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ

Након најубедљивије изгласаног уједињења српског народа на Великој народној скупштини Српског народа у Црној Гори у Подгорици 26. новембра 1918. године, државу Црну Гору су након тога још једино покушавали да обнове фашисти и комунисти.

Тако су на Петровдан 1941. године, на Цетињу, проусташки црногорски сепаратисти заједно са италијанским фашистима кренули у промену бића Црне Горе.

У тим данима, најчаснију улогу је одиграла династија Петровић-Његош, јер је наследник круне и брат од тетке краља Александра Карађорђевића и члан његовог крунског савета, принц Михаило Петровић-Његош, одбио да се укључи у фашистичку ”обнову” црногорске државности. Наиме, принца Михаила, унука краља Николе, су заједно са особљем југословенске амбасаде у Паризу, где се налазио после Априлског рата, Немци спровели у логор близу Франкфурта. У логору га обилази специјални изасаланик италијанске краљевске куће Савоја тражећи од принца Михаила да крене на Цетиње и преузме црногорски краљевски престо, јер би Црна Гора требало ускоро да ”поврати” своју независност. Принцу Михаилу је тетка била италијанска краљица Јелена Савојска. На нељубазан начин, овај часни Србин одбио је италијанског изасланика, још изјавивши, да се осећа искључиво Србином и да је непоколебљив противник црногорског сепаратизма и зеленаша, који су једино мотивисани жељом да се разбије српство и православље.

И 1941. године, као и прошле године, Радно предсједништво ”Скупштине“ (коју је сазвао фашистички Црногорски сабор) је на позорници позоришта ”Зетски дом“ 12. јула 1941. године ”укинуло“ Одлуке Велике народне Скупштине у Подгорици из 1918. године и прогласило ”Слободну“ Црну Гору под фашистичком управом која је трајала укупно један дан, до 13. јула 1941. године.

Званични и једини саборски говорник је био црногорски усташа др Секула Дрљевић, писац данашње химне Републике Црне Горе, који је рекао:

”ЦРНОГОРСКИ САБОРЕ,

Прошли Свјетски рат завршен је Версајским диктатом. Као његова неминовна посљедица настала је пометеност политичких и моралних појмова у првим годинама након рата, коју је прекинуо долазак на на чело италијанског народа генијалног творца и вође фашизма Бенита Мусолинија.

Касније, узео је у своје чврсте руке вођство њемачког народа Адолф Хитлер идентификујући погледе на Европу и на нужност њене реорганизације са погледима Бенита Мусолинија. Оба Велика Европљанина нијесу престајали упозоравати на нужност стварања нове Европе. Нијесу их схватили они, на чију су адресу њихове опомене биле упућене. И тако је дошло до данашњега рата.

Творевине Версајског Диктата срушиле су једну за другом побједоносне армије Сила осовине.

Нестало је и Југославије и тиме је створена могућност, да буде исправљена неправда учињена Црној Гори године 1918. и да Црна Гора, као независна држава, буде укопчана у нови европски систем који изграђују два европска генија савременика и њихове непобједиве армије“.

Дрљевићево излагање је често било прекидано најбурнијим аплаузима и поклицима на адресу слободне Црне Горе, Фашистичке Италије, италијанског племенитог Краља, Вође Фашизма, Мусолинија, Грофа Ђана, Хитлера итд.

Председник Сабора г. Ивановић, одредио је затим да се прочита декларација.

Декларација црногорског сабора

Црногорски сабор који се састао на Цетињу на Петровдан 12. јула 1941. године, у име Црногорског Народа, као вјерни тумач његових жеља и његове воље, даје ову

ДЕКЛАРАЦИЈУ:

I

Окупација Црне Горе од стране Србије, коју је противно вољи Црногорског Народа прихватила тзв. Велика Народна Скупштина у Подгорици својом одлуком од 26. новембра 1918. год, престaла је.

II

Стављени су ван снаге: режим који је био створен у Црној Гори од бивше Краљевине Југославије, и Династија Карађорђевића. Видовдански Устав и Устав од 3. септембра 1931. године, који су потјецали од поменутог режима, укинути су.

III

Проглашава се суверена и независна Држава Црна Гора у облику Уставне Монархије.

IV

Црнoгорски Сабор изјављује да су сви Црногорци – благодарни Италијанским Оружаним Силама, чијом се заслугом остварило ослобођење њихове Домовине и сјећајући се уских веза, које постоје између Династије Петровић-Његош и италијанског Краљевског Дома, с повјерењем у дјело обнове дато увијек и свуда од Дуче-а и од Фашистичке Италије – ријешени да сједине живот и судбину Црне Горе са судбином Италије, успостављајући с њом везе уске солидарности. Накнадно ће се приступити склапању споразума, између Црне Горе и Италије, прожетих духом ове солидарности и сагласних уласку Црне Горе у акциону сферу Рима.

V

Црногорски Сабор, у помањкању носиоца Врховне Власти Шефа Државе, ријешио је да успостави Краљевско Намјесништво и да умоли Његово Величанство Италијанског Краља и Цара да благоизволи одредити Намјесника Краљевине Црне Горе, који ће прогласити Устав“.

Након тога послати су са Цетиња телеграми подршке Хитлеру и Мусолинију. Најпре Мусолинију:

”У часу када Црна Гора, по једнодушној одлуци Сабора, успоставља Суверену и Слободну Државу, оријентишући се одлучно према Фашистичкој Италији, и тражећи њену заштиту и трајну плодоносну солидарност, полазе к Вама, Дуче, изрази захвалности за ово величанствено дјело задовољштине, и уздижу се топле жеље за успостављање једног доба правде, мира и сарадње међу народима под Вашим највишим покровитељством“.

У телеграму Хитлеру председник ”Сабора” Ивановић истиче: “Црна Гора, која је, у акционој сфери Фашистичке Италије данас успостављена као Суверена слободна држава, упућује своје мисли Вама, Фиреру у жељи да Осовина и нови европски поредак достигну скору сретну побједу“.

Овако створена ”суверена и независна држава Црна Гора“, чију је круну одбио српски принц Михаило Петровић-Његош, није опстала ни један дан. На жалост и новостворена држава Црна Гора, настала 21. маја 2006. године, на сличним основама опстаје до дан данас. Једина разлика је што је у зору 13. јула 1941. године против такве државе и њених заштитника устао читав српски народ Црне Горе, а данас нема ко да устане.

Тринаестојулски устанак потпуно је збрисао Петровданску скупштину и њене одлуке. На жалост, данашњу антисрпску државу Црну Гору нема ко да збрише.

На слици: Поздрав застави окупационих фашистичких војних и цивилних представника власти пред позориштем ”Зетски дом“ на Цетињу на Петровдан 12. јула 1941. током проглашења обновљене црногорске државности.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић