СЈЕЋАЊЕ НА ПРВИ ЖЕНСКИ ГРАДСКИ ХОР ИЗ БЕРАНА

Узвишене музичке стазе

Камент темељац музичке културе у Беранама постављен је 1913. године. Тада је у овом граду основана чувена Беранска гимназија у којој се поред, осталих предмета, кренуло са изучавањем пјевања и то вокално-инструменталног, претежно уз виолину. Тих година почиње организовано музичко образовање у Васојевићима, када се као предавачи јављају руски емигранти, које су касније замијенили домаћи професори. Након Другог свјетског рата музичко образовање је уведено и у основне школе, да би 1949. године у Беранама била отворена нижа музичка школа, дајући значајан допринос брзом успону музичког живота у овом граду. Подаци говоре да је ту школу од њеног оснивања до данашњих дана завршило преко двије хиљаде полазника. У међувремену 1946. године у кући Браха Рамусовића одржана је оснивачка скупштина синдикалног културно-умјетничког друштва. Двије године након тога група ентузијаста, културних и јавних радника основала је синдикално културно умјетничко друштво „Душан Бошковић“, чији је први предсједник био Марко Зечевић. Тих година оформљен је и Мјешовоти градски хор који је оставио дубок траг у музичком животу Берана. Међутим, након извјесног времена хор престаје са радом, да би се 1980. године као доследни наследник појавио Женски градски хор, први такве врстве у Беранама. За руководиоца поменутог хора постављена је професорица музике Невенка Бошковић Милачић. Она се и данас са посебним пијатетима сјећа тог времена, наводећи да је рад хора и дружење са његовим чланицама оставло неизбрисиви траг у њеном животном трајању.

- С обзиром да ја потичем из братства Бошковића имала сам неку посебну унутрашњу потребу да у оквиру Културно-умјетничлког друшта "Душан Бошковић" у Беранама дам пуни допринос унапређивању музичког живота у граду на Лиму. Тако је крајем седамдесетих година прошлог вијека потекла идеја да се фоемира градски женски пјевачки хор, као достојан наследник Мјешовитог градског хора који је формиран послије завршетка Другог свјетског рата. Та идеја је, на опште задовољство, уз свесрдну помоћ Скупштине општине Беране, преточена у дјело. Ја сам постављена за руководиоца хора трудећи се да окупим што више жена и дјевојака које ће својим наступима давати печат културно-забавном програму у Беранама - наводи Невенка.

Истиче да је хор убрзо добио на популарности и да су се у његовом саставу нашле припаднице љепшег пола различитих генерацијских доба и образовних профила.

- Хор је окупио и домаћице и професорице, и мајке и дјевојке. Све су дисале једном душом. Вјежбало се са жељом да се кроз пјесму покажу креативне способности жена којима је природа подарила добар глас. У томе ништа није било наметнуто, већ само спонтано, онако како то музика и налаже. Свака чланица хора је долазила са задовољством на пробе, знајући да музика племени људи. Уједно жене су кроз пјевање налазиле одушак након напорних послова које су свакодневно обављале - казује Невенка, присјећајући се се сваке чланице хора понаособ.

Подсјећа да је хор имао више јавних наступа и да је због сплета околности убрзо престао његов рад.

- Таман кад је хор након годину дана рада на прави начин уобличио своје дјеловање ја сам добила сина. Зато сам морала да одем са мјеста руководиоца хора и да се посветим породици. Мојим одласком хор је престао са радом. То ми је пало доста тешко, али жовотне околности су налагале да буде тако. Нажалост, градски женски пјевачки хор ни до данашњих дана није обновио своје постојање. Жао ми је због тога, иако при музичкој школи и манастиру Ђурђеви ступови постоје женски хорови. Но, надам се да ће се наћи неко ко ће поново формирати женски градски хор који ће изнова освајати симапије Беранаца којима је музика на срцу - поручила је Невенка. Нешто слично пожљела је и Милосава Бојовић, чланица хора о коме је ријеч, истичући да би је то посебно обрадовало и подсјетило на времена кад је било више ентузијазма и жеље за узвишеним вриједностима.

- Сјећам се како је формиран хор и како смо предано радили да ставимо до знања значај његовог постојања. У томе смо успијевале, јер смо све радили под мотом другарства и једне узвишености која човјека чини човјеком у правом смислу те ријечи. Жао ми је што су наишла нека друга времена, али се потајно надам да ће се и из овог општег сивила рађати људи спремни да корачају кроз живот, онако како смо ми то радили, посвећујући се пјевању као нечему што је стварно узвишено - истакла је Бојовићева

Општина пружала помоћ

Времена кад је формиран Градски женски хор у Беранама присјећа се и тадашњи функционер у Скупштине општине Радивоје Лабудовић, истичући да је тада друштво у цјелини посебну пажњу поклањало духовним потребама грађана.

- У оквиру унапређивања кулутуре размишљало се и о обогаћивању музичког живота. Тако је и насто Градски женски хор у Беранама. Надлежне институције и органи управљања су подржали његово формирање, а касније и рад. Било нам је стало да Беране има један такав хор, и да докажемо да и жене могу и требају да буду активни судионици културних и забавних дешавања. Штета је што Беране данас нема један такав хор - нагласио је Лабудовић.