СТАРОСЈЕДИОЦИ И ИНОПЛЕМЕНИЦИ У ВАСОЈЕВИЋИМА

СТАРОСЈЕДИОЦИ И ИНОПЛЕМЕНИЦИ

У Васојевићима, поред Васових потомака, живе и братства другоплеменика, старосједиоци: Величани, Шекуларци, шекуларски Дробњаци, Србљаци (Ашани) и досељеници из других црногорских племена, звани иноплеменици.

У братства Велике, која се простире долином Величке ријеке до Чакора, спадају: Гојковићи, Живаљевићи, Шаљићи, Микићи, Јокићи, Симоновићи, Бошковићи, Голубовићи, Кнежевићи, Брковићи, Стешевићи, Радуловићи и Касумовићи.

На сјевероисточној страни од Велике, преко планине Приједола, налази се Шекулар, област у сливу истоимене ријеке. Шекуларци су старо српско племе, које се, по до данас очуваном предању овдје населило још прије Косовског боја. И данас у Шекулару живе потомци тих старих Срба, чији су родоначелници војвода Петар Шекуларац и Вук Љевак, те барјактар Даша и Комнен. То су братства: Живковићи, Јашовићи, Бракочевићи, Дашићи, Рмуши, Булићи, Спалевићи, Кењићи (Маслари), Кукаљи, Болевићи, Негојевићи и Милетићи. Од шекуларских Дробњака су Ћетковићи, Ђоровићи, Томовићи и Алексићи. Шекуларских Дробњака има у васојевићким Ровцима, Калудри, Дапсићима, Загорју и Доњој Ржаници, који су се, временом, одвојили од својих рођака у Шекулару. То су Томовићи, Ивовићи, Милуновићи, Девићи, Радошевићи, Недовићи, Милошевићи, Бабићи, Бућковићи, Мартићи, Асовићи.

Посебан род Ашана - Србљака су Тмушићи, давнашње братство са насељем у затуреном куту Полице, засеоку села Заграђа, које носи по насељеницима име Тмушићи. Интересантно је да у своме предању не помињу да потичу од било којег племена Црне Горе и Брда (сем у новије вријеме да су поријеклом из Куча). Говоре да су од давнина чисти Срби, остатак неког стариначког рода. Славе трећи дан Божића, Светог архиђакона Стефана.

Ашана (или Србљака) највише има око Берана и доста су различитог поријекла. Остаци су старог српског становништва, племенски доста неодређеног етничког обиљежја, и немогуће је издвојити старинце од досељеника, осим новијих насељеника у Беранама из сусједних старосрбијанских градова (Р.Ј. Вешовић).

У беранске новодосељенике (послије 1862. године) спадају: Војиновићи, Лазовићи, Басекићи, Нешовићи, Новаковићи, Недељковићи, Гоге, Гезовићи, Јоковићи, Поповићи, Пановићи, Дарићи, Митковићи, Миладиновићи, Васиљевићи, Бриндићи, Димићи, Ристићи, Лончаревићи, Милићи, Ђурашковићи, Царичићи, Ивезићи, Ђурбабићи, Бјелоши, Вучевићи, Шебеци. По формирању вароши Берана ове породице су досељене, ради заната и трговине, из Бијелог Поља, Пећи, Призрена, Гусиња, Плава, Рожаја, Скадра, Требиња и Подгорице. Међу њима је било католика, родом Климената, али богомоље у вароши нијесу имали.

Цеклињани су: Ђурашковићи (Лушчани) и Адровићи (муслимани), Томашевићи, Пајковићи, Радичевићи, Вековићи, Ђокићи, Весковићи, Радованићи, Ралевићи. Као Кучи, или Бјелопавлићи, по поријеклу казују се: Раковићи, Божовићи, Добрашиновићи, Jанићи, Нововићи, Вуковићи, Поповићи, Коматине, Анђићи, Дакићи, Лаиновићи, Кучи, Савовићи, Бутрићи, Радоњићи, Чејовићи, Вујошевићи, Прелевићи, Михаиловићи, Трифуновићи, Секулићи, Поповићи-Михајловићи, Циковићи, Шаљићи, Јеврићи, Цикићи. Од Братоножића су: Чантрићи, Дураковићи (муслимани), Вељићи, Премовићи, Кораћи, Гудовићи, Вујовићи, Милановићи (Багаши), Прашчевићи, Букумире (неки их сматрају за старосједиоце, а неки као остатак Богумила). Лутовци (старином Пипери) са Главичанима и Гагићима (Чубровићи и Вукајловићи) и Ракићима, једно су братство. Бућковићи, Лубодери (муслимани) и Кнежевићи се својатају са Лутовцима. Барјактаровићи из Петњика (по једнима Кучи а по другима Братоножићи) чинили су један јачи братственички дио међу другоплеменицима у Доњем Хасу.

Од Пипера су: Пипери, Филиповићи и Цимбаљевићи. Из Бјелопавлића су Пешићи и Шћекићи (из Горњих села и Заостра), Ојданићи, Раичевићи, Нишавићи, Раднићи, Сенићи, Лончари и Кљајићи (из Загорја). Обрадовићи из Лубница се сматрају да су из Његуша, као и Отовићи и Кнежевићи из Будимље. Из Роваца су Богавци, Мердовићи, Дошљаци и Булатовићи (Мишелићи). Из Мораче су Дуловићи (Доња Ржаница) и Радовићи (Црни Врх).

Пише: Милутин  Осмајлић