РАДЕ РАДУНОВИЋ професор ''МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ''

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

(Настанак и значај)

        Владар Хума, удионе кнежевине српске државе, која се налазила и у саставу државе Немањића, кнез Мирослав, брат Стефана Немање, поручио је крајем 12. вијека израду јеванђеља. Мирослављево јеванђеље преставља најстарији споменик српске књижевне баштине. Писао га је дијак Глигорије (или Григорије). Вјероватно је било намијењено за кнежеву задужбину, епископалну цркву Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму. На 181 листу исписаном на старословенском језику српске редакције и рашке ортографије, овај јеванђелистар – богослужбена књига, која садржи дјлове четири јеванђеља, распоређена према редоследу читања у току црквене године – испред сваког читања има исписане алилујаре. Текст Мирослављевог јеванђеља писан је у двије колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном. Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и бијелом бојом и украшених златом. Минијатуре су у облику заставица и иницијала.

        Мирослављево јеванђеље пренесено је из средњовјековне Србије у Хиландар, манастир на Светој гори, гдје је остало све до 1896. године, када га је краљ Александар Обреновић, добио на поклон од братства и донио у Србију. Нестало је у мајском преврату 1903. године, пронађено је приликом преласка преко Албаније 1915. године. Војници су га по цијену губитка неколико живота, спасили из провалије. Године 1935. Мирослављево јеванђеље је предато Музеју кнеза Павла Карађорђевића у Београду. Послије окупације Југославије 1941. године, скривено је у унутрашњости Србије, и када су око њега почели да се отимају четници и партизани (веома интересантно), склоњено међу гомиле докумената у Народној банци окупираног Београда. Послије рата јеванђеље је враћено у Народни музеј Србије, гдје се налази и данас. Године 2005. Мирослављево јеванђеље је уписано у Унескову листу Памћење свијета. Мирослављево јеванђеље баштина је српског народа и Србије, као његове матице. Кнез Мирослав владао је областима, које данас углавном припадају источној Херцеговини, која је дио Републике Српске. Национализам новонастале бошњачке нације, често уврштава Мирослављево јеванђеље у ''босанску баштину'', што је бесмислено, већ и због чињенице да Хум у то вријеме није имао политичке везе са Босном.

                                                                               Раде В. Радуновић