ПРОФ ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ДЕМОГРАФСКА ЕРОЗИЈА ПРАВОСЛАВНИХ СЕЛА У ОПШТИНИ ПЛАВ

ДЕМОГРАФСКА ЕРОЗИЈА ПРАВОСЛАВНИХ СЕЛА У ОПШТИНИ ПЛАВ

Пише Проф. др Марко Кнежевић

            Етничке промјене и кретање бројног стања становништва на подручју општине Плав у вези су са  локалним  географским условима,  општим политичким и привредним кретањима и са историјским догођајима. Што се тиче географских услова, они су такорећи ''богом дани'' за развој туризма, шумарства и планинске пољопривреде, али су слабо економски  валоризовани. У доба караванског и кирајџијског саобраћаја овој крај није био тако сиромашан у односу на сусједне регионе.. И поред натуралног карактера производње давао  је  значајне вишкове пољопривредних, нарочито сточарских производа (млијечних производа, меса, стоке, коже и др.) за шире тржиште. Данас, међутим, у тим производима читаво ово  подручје је дефицитарно, па се снабдијева  увозом са других тржишта. 

            Број Срба и Црногораца у Плавско-гусињском басену остао је скоро исти 1991. године (2.182) као и 1921. године (2.057), док се бројно стање Албанаца повећало са 624 становника у 1921. години на 5.673  у 2003. години или 9 пута више.

            Од 1971. године у општини Плав настаје тенденција опадања броја сеоског, а пораста градског становништва. Процентуално учешће сеоског становништва у укупном становништву редуцирано је са 73 % у 1948. години на 61,47 % у 2003. години. По кретању укупног броја становника  у овој општини, и дијелу андријевичке општине од Сућевске до Крушева издвајају се три групе села:

1. Села са великим смањењем броја становника или депопулациона села
2. Села са стагнацијом или благим опадањем броја становника и
3. Села у којима се број становника повећава.

      У депополациона села спадају Велика, Горња Ржаница, Грнчар, Новшиће, Мурина са Пепићем, Грачаница, Улотина и Луге, гдје је православно становништво доминантно или већинско. Другу групу селâ са већинским муслиманским становништвом. То су Вишњево, Досуђе, Крушево, Метех  и Доља (католичко село), а трећу, гдје се број становника повећава, Мартиновиће, Вусање (гдје живе Шиптари),  Богајиће и Војно Село. Највећи пад броја становника биљеже Грачаница, Луге и Улотина. У њима се се укупан број становника   смањио са 2.558 житеља у 1971. години на свега 688 житеља или 73,10 % мање у 2003. години, затим Новшиће  са 308. у 1953. години на свега 54 становника у 2011. години, или преко 78 % мање, па Велика  са 1.352 житеља у 1948. на 311 у 2011. години, односно преко 70 % мање. Алармантни су подаци за Новшиће, да је у селу од 2000. до 2013. године рођено свега 15-ро дјеце, а истовремено је сахрањено на новшићком гробљу 46 особа. За последњих 15 година ожењењена су само два момка Албанкама.

        Гасе се не само породице него и братства. Нека не постоје више у МЗ Велика, а нека од њих су сведена на инокосне породице  са једним или два члана (Брковићи, Микићи, Јанковићи, Гогићи, Бузићи и др). Број домаћинстава по братствима пао је са 314. у 1920. години на свега 130 у 2010. години.

            У депопулационим  селима брзо се смањује број ученика у школама. Опадањем природног прираштаја опада и претшколски и школообавезни контигент становништва, нарочито у православним селима сјеверног дијела Општине. Због недостатка ученика, основна четвороразредна школа у селу Новшићу, која је школске 1949/50 године имала 88 ученика, затворена је 1995. године и није поново отварана, нити се може отворити, јер је у селу за последњих 15 година рођено свега троје дјеце. На путу гашења је и Основна  школа у Велици, која је једно вријеме требало да због повећаног броја ученика прерасте у петоразредну школу. Она спада међу најстарије основне школе у Црној Гори. Почела је са радом 1864. године. Школа броји свега 12 ученика у сва четири разреда. На почетку школске 2013/14. године уписао се само један првак и то из Новшића. Такође и у другим школама, које раде са врло малим бројем ученика, па и матичној школи у Мурини, у догледној будућности пријети опасност од престанка рада, наравно, уколико се наставе постојећи депопулацопони процеси.

            Матична школа ''Петар Дедовић'' у Мурини представља сабирну васпитно-образовну установу у којој се школују ђаци са подручја плавске и андријевичке општине и из четири мјесне заједнице (Мурина, Велика, Улотина и Грачаница). 

Као четвороразредна школа основана је 1935. године.  Отварањем муринске осмогодишње школе омогућено је ћацима  из подручних одјељења да стекну основно образовање, а затим да наставе средње, више и високо образовање. Школа је 1961/2. године достигла максималан број - укупно 916  ђака, али од тада, због смањења броја становника, смањује се и број ђака у школи, тако да данас она броји свега 163 ученика. Опада и број наставника у школи, данас их је 18, док број запослених износи 26.

            Исељавање православног становништва последњих деценија, нарочито је интензивни из мјешовитих насеља: Метеха, Гусиња, Плава, Скића и других. Такви емиграциони трендови се настављају и даље, јер  данас Срби и Црногорци, због незапослености и сиромаштва, продају своје куће, станове и имања, а купци су Муслимани, па поменута насеља релативно брзо постају етнички чиста. Стихијне миграције одводе највиталнији, радно најспособнији и биолошки најпродуктивнији дио становништва. То свакако има одраза на добну и полну структуру, наталитет, морталитет, фертилитет и природни прираштај становништва. Но. и поред изражених миграција у селима доминира аутохтоно становништво. Из односа аутохтоног и досељеног становништва  произилази да ово подручје због привредне неразвијености, немогућности запошљавања и ограничених могућности школовања, послије Другог свјетског рата, није било привлачно за досаљавање становништва из других крајева.

            Сјеверни дио општине, гдје живе православци, представља тзв. зону демографског пражњења, а у јужном дијелу то пражњење је присутно у Грнчару (гдје преовлађују православци), Дољи, Крушеву, Војном Селу и Хотима, са мјешовитим становништвом. Читаво подручје општине Плав је економски неразвијено, али је наразвијеност знатно више изражена у сјеверном него у јужном дијелу. Да би се бар донекле ублажила  неравномјерност  економског развоја и насељеност подручја Општине, у стратешким плановима развоја ове и андријевичке општине  потребно је подстицајним мјерама, посебно на плану изградње сеоске инфраструктуре и ревитализације села, омогућити убрзанији развој мјесних заједница  и села Велике, Мурине, Брезојевица, Улотине и Грачанице, као и села са мјешовитим становништвом, Ђуричке ријеке, Војног Села и Грнчара. У  досадашњој реализацији пројекција развоја плавске општине, запостављен је развој поменутих мјесних заједница исела.