logo3

ПРОф ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''СТАРА МАНАСТИРСКА ШКОЛА У БРЕЗОЈЕВИЦАМА КОД ПЛАВА''

Проф. др Марко Кнежевић

СТАРА МАНАСТИРСКА ШКОЛА У БРЕЗОЈЕВИЦАМА КОД ПЛАВА

        Подаци о постојању и раду прве и најстарије школе у Брезојецицама, која је радила при манастиру Свете Тројице, у историјским изворима и уопште у литератури врло су оскудни. Поузданих података о почетку њеног рада нема.  Према љетопису школе  зграда школе је подигнута о трошку мјесне цркве 15. новембра 1893. године, али и тај податак је под знаком питања јер је по свој прилици школа радила прије деведесетих година, а 1893. вјероватно је обновљена. Градњом школске зграде, како пише у љетопису, управљао је Анто Раденовић, уз накнаду од 100 гроша. Даске за кров донио је народ. Зграда је имала једну учионицу за сва четири разреда и једну собу и шпајз за учитеља. На постојање ове школе указује историчар Ђоко Пејовић у својој књизи "Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878 - 1912. године, гдје на на 164 страни наводи: "Учитељи у Брезојевичкој  школи добијали су  мјесечно по 60 перпера". Школа се помиње и у књизи др Новице Ракочевића "Стање нѕ црногорско-турској граници уочи Балканског рата". Такође,  и у другим ријетким изворима наводи се постојање ове школе. Најважнији извор података  о овој школи је њен љетопис из 1896. године, објављен у Зборнику докумената Архива Црне Горе под насловом "Љетописи основних школа у Књажевини  Црној Гори  (1885 - 1908).  У њему се она назива плавском школом. Плавска жупа са селом Брезојевице тада је била под турском окупацијом.

 

Манастир Свете Тројице у Брезојевицама

       У савременим условима, када је старијих људи као "живих историја" све мање, а млађи у судару са новим изазовима не памте историју нити своје ближе претке и не поштују  традиционалне вриједности, требало је сачувати од заборава постојеће записе и предања о овој манастирској школи и о самом манастиру.. Ово тим прије, што су манастирске књиге и записи о манастирској школи уништени у паљевинама храма, а од богатог живописа остали су само незнатни и слабо очувани фрагменти. То је мотивисало ауторе др Марка Кнежевића и Владимкира Раденовића да напишу рад "Стара брезојевичка основна школа и њена световно-образовна улога и значај" и са њим учествују на . Научном симпозијуму о овдашњем манастиру Свете Тројице, који је одржан 15. новембра 2003. године у Плаву. Зборнику радова и саопштења са тог скупа објављен је 2005. године. Симпозијум о овој светињи одржан је уз благослов Његовог преосвештенства владике Будимљанско-никшићке епархије господина Јоаникија, који је присуствовао скупу и одржао бесједу.. Учествовали су и гости из Русије: академик Гапоненко Алфред Григориевуч, академик Филчаков Игорм Борисович и Биковски Георги Андрјевич.

 

Нова зграда манастирске школе, изграђена 1986. године

        Први учитељ манастирске школе био је свештеник Радован Николин Раденовић, рођен 1852. у Метеху. Завршио је богословску учитељску школу у Пећкој Патријаршији. Његов синовац Радуле Раденовић тврди да је Радован био учитељ у овој школи 7 година, почев од 1875. до 1988. године. Постоје и друге индиције да је школа радила  прије деведесетих година. Из писама српских конзула у Приштини наводи се да је Радован Николић  радио 1890. и 1891. године у Гњилану (Приштински санџакат), а 1898.године у Липљану. Тада није могао радити и у Брезојевицама. Од школске 1893/94. до. 1895/96. године у манастирској школи је радио учитељ Радосав Раденовић. Школа је радила легално али у врло тешким условима. Ни учитељ нити ученици нијесу били безбједни. Једно вријеме ђаци су похађали школу под пратњом наоружаних родитеља, јер су наговарана сокачка дјеца из Плава да их туку Васпитно-образовна, вјерска и културна дјелатност школе није одговарала интересима турских власти, па је на разне начине онемогућаван њен рад. Турци су затварали школу, прогонили учитеље и свештенике, а ученике распуштали. Неки од распуштених ученика су настављали школовање у основним школама у Крушеву и Велици. Учитељ Радован Раденовић, након протјеривања, радио је прво на Косову, а затим  нашао уточиште у  Ваљеву у Србији, гдје је остао до 1915. године. Први свјетски рат је преживио у Рашкој, одакле се по завршетку рата враћа у Ваљево, гдје је постављен за школског надзорника и гдје је и умро.

 

Световно-образовна и духовна дјелатност школе

       Прве школске године ову  манастирску школу похађало је 19 ђака. Наредних година сукцесивним отварањем старијих разреда укупан број ђака закључно са четвртим разредом повећао се на 34. Списак ђака је сачуван. Највише њих је из братстава Раденовић, Рајковић и Дашић. Настава је извођена на српском језику и ћириличном писму. Од Велике до Гусиња ово је била једина школа за припаднике српске националности и православне вјероисповијести. Као сабирна школа обухватала је осим села Брезојевице и сусједна села: Скић, Метех, Прњавор,Ђуричку Ријеку, Војно Село и варош Плав. Настава је била једнодневна, а храну су ученици сами носили са собом, обично по парче кукурузнице и сира.

        Књиге за ученике школе набављане су из школе у Велици, а ова их је добијала из манастира Пећке Патријаршије и Високих Дечана. Штампане су на српском језику и по одобрењу турских просвјетних власти. Учили су се предмети: српски језик са граматиком, рачун, земљопис, природопис, краснопис, старословенски језик са вјеронауком, црквено појање и народна поезија. Настава историје била је забрањена због њене образовне и васпитне улоге у буђењу националне свијести и развијања родољубља и патриотизма, али  су њени садржаји били инкорпорирани у програме других предмета нарочито земљописа и народне поезије. У оквиру предмета вјеронауке и црквеног појања ђаци су поред осталог учили молитве и химне, обавезно химну Светог Саве.

        Из програмских садржаја  и заступљености предмета произилази да је школа, поред образовно-васпитне имала значајну световно - духовну улогу. Васпитна и вјерска компонента биле су знатно наглашене.

Значај манастира и школе

       Од свих светиња на светим водама Лима манастир Свете Тројице имао је најтежу судбину. Више  пута је паљен и дизан из пепела. Старјешине манастира су прогањане и  убијане, школа затварана. Таква судбина и положај у пограничном, мултиетничком, мултиконфесионалном и мултикултурном крају нијесу спријечили ову светињу да  постане стожер светосавског православља у Плавској жупи и шире. У манастиру су уз Божју службу вјековима обављани вјерски обреди, одржавани народни сабори, мирене крви и свађе,  вршена крштења, школоване и просвјећиване генерације. Одиграо је пресудну улогу у спречавању исламизације православаца у Плавској жупи.

      Манастирска школа је и поред кратког трајања и изузетно тешких услова рада у своје вријеме била расадник школованих људи и извор солидног знања, вјештина и навика. Имала је пионирску улогу у описмењавању и школовању људи овога краја. Свршени ученици школе били су носиоци напредних идеја, културног уздизања и прогреса у својој средини. Своја знања преносили су на млађе генерације и допринијели да се очува мит о манастирској школи и самом манастиру и њиховој улози и начају кроз историју.