Ћирилица – писмо којег се одричемо

Пише: Пеђа Ковачевић

Букола је из Нигерије. Пут га је некад  давно довео у нашу локалну кафану. Тражио је хотел који је уцртан на његовој мапи, али тог хотела на том мјесту, а ни у граду, у стварности није било. Зато је било пива и наше добродошлице. Букола је био изненађујуће добар познавалац српских прилика и не баш наклоњен српској колективној мисли, па ме је његов туристички обилазак зачудио. Његово познавање српских прилика причу је окренуло у правцу политике.

– Вас Србе цијели свијет зна по некаквим теоријама завјера, угрожени сте и за све вам је крив неко други. Већ седам сати сам у овом граду и мало је рећи да сам изненађен чињеницом да овдје ћирилицу још увијек нисам видио. Је ли вам и за то крив Ватикан и Запад? Нека западњачка урота против небеског народа? Сједиш у кафани чије име је исписано латиницом. Зашто као патриота не бојкотујеш ову кафану и на тај начин допринесеш очувању културног идентитета српског народа –  рече оштро Букола.

Да друштво није попило које пиво више, вјероватно би имало образ који би се у том тренутку зацрвенио, јер је Букола, бар по питању ћирилице, имао потпуно право.

Развијајући наш утицај на Фејсбуку, новинари и администратори Информативног портала Славија, дошли су до закључка да  ни 5 одсто (много је рећи пет одсто) наших читалаца не користи ћирилично писмо на интернету.  Ако се томе дода чињеница да је циљ нашег портала , који је испуњен, био да се око наших профила и сајта окупе људи са изграђеним осјећајем патриотизма, онда су чињенице поражавајуће.

Кад смо почињали са радом, двојбе није било – садржај овог сајта биће на ћирилици. Није нам требало стручно мишљење па да закључимо на коликом смо губитку. А мора ли све у животу бити материјално пун погодак? Гдје се једна врата затворе, друга се отварају. Ако неће бријег Мухамеду, хоће Мухамед бријегу. Требало нам је неколико мјесеци да око свог сајта окупимо жељену публику, и сад знамо да  поруке наших новинара стижу до оних којима су биле намијењене.

Зашто се просјечан Србин одлучује за латиницу на интернету?

Прва категорија су они којима је латиница ‚‚ин“, а ћирилица застарјело писмо. У прву категорију се могу сврстати и они који мисле да су доступнији пријатељима и јавности у случају ако је њихово име на Фејсбуку исписано латиницом.

Руска ћирилица је, послије енглеског алфабета, најзаступљеније писмо на интернету. Да ли мислите да  милиони оних који користе руску ћирилицу, своје навике сматрају застарјелим, а своју културу и традицију нечим што не може бити склад са 21. стољећем? Не. Та врста помодарства је карактеристична само за српско  говорно подручје. А помодарство је честа тема у научним областима које се баве људском психом.

Зашто је процес глобализације у свијести српског народа окренут искључиво према Западу? Да ли је онда термин ‚‚глобализација“ у ствари замјена и хуманији израз за ‚‚окупацију“?  Да ли мислите да  термин ‚‚глобализација“ у свијести руског и кинеског народа подразумијева одрицање од сопствене културе и традиције?  Не. Та врста аутодеструктивности је карактеристична само за српско говорно подручје. А аутодеструктивност је честа тема у научним областима које се баве људском психом.

Ако сматрате да сте због имена исписаног ћирилицом на Фејсбуку теже доступни пријатељима и познаницима, варате сами себе. Сигурно сте годинама корисник тог сајта. Да ли вам се за све те године десило да, прије или касније, нисте ступили у конатак са свима онима који су пожељни на  листи ваших пријатеља?!

Друга  категорија су  они који живе или раде у вишенационалним срединама, а који су у страху да ће од стране својих сусједа и колега бити означени као националисти (шта год то значило), као и они који сматрају да им је неко животно питање због ћирилице угрожено.

Много пута сам чуо опаску да ћирилицу на интернету користим с циљем провокације. Да ли можете да се спустите на интелектуални ниво људи који моју ћирилицу на интернету сматрају провокацијом? Да ли је пожељно да такав закржљали људски ум с вама буде у пријатељским или било каквим односима? Схватате ли шта заправо њима смета? Таквим људима су ћирилица, Емир Кустурица, Неле Карајлић, Лепа Брена и ‚‚Марш на Дрину“ само жртвена јагњад на којима се искали мржња према свему српском. Ако некоме  смета ваша ћирилица, знајте да му, иако вам неће рећи, смета и ваше словенско, грчко или хебрејко име, ваша крсна слава и све оно што се везује за српско име. Ове чињенице треба да буду додатни мотив да почнете да користите ћирилицу или да останете дослиједни у њеном кориштењу.

Мала је вјероватноћа да ћете због ћирилице изгубити посао, али она свакако може бити повод за сумње у вашу политичку и националну опредјељеност. Ако већ осјећате страх, свјесни сте да живите у друштву и држави која својим грађанима не гарантује основна људска права. Овај историјски моменат се тиче ваше дјеце, па не заборавите да ће због вашег страха ваше дијете бити оно што нисте били ви, а ни ваши преци, или у крајњем случају, будите свјесни да ће и ваши нараштаји живјети у оковима у којима ви живите. Страх није ништа друго, већ подршка тлачитељу.

Трећа категорија су они који су најопаснији по свако друштво, а то су они којима је по било ком колективном питању, па и по питању ћирилице  свеједно.

Такви људи на власти већ 25 година одржавају режим Мила Ђукановића у Црној Гори, рецимо.  У пресудним историјским тренуцима, када је потребно одабрати страну и одлучити о судбини својих потомака, они су и Срби, и Црногорци, и Југословени, јер је њима то све једно те исто. Зрно које подигне лакши тас на ваги, у њиховим случајевима буде могуће запослење и привид да већина подржава црногорског владара. Могуће запослење, останак на радном мјесту, социјална помоћ или нека друга ‚‚привилегија“, разлог су да они већ 25 година у силном сиромаштву подржавају владајућу црногорску струкуру. Они јесу уз српски језик, Митрополију црногорско-приморску, они јесу за ћирилицу, али своје гласове дају онима који из Црне Горе прогоне и српски језик, и Цркву и ту исту ћирилицу, јер ‚‚ту је то негдје, све исто“.

Четврта категорија су они који би радо користили ћирилицу на интернету, али немају довољно искуства да инсталирају српски језик и ћирилицу на различитим платформама.

Волио бих да могу рећи да је ово најбројнија категорија, али нажалост, није тако. Како год било, за њихов проблем рјешење је најлакше наћи. Ту су линкови који вас воде до текстова у којима се налазе једноставна упутства за инсталацију српске ћирилице на различитим уређајима и платформама.

‚‚Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан.“

Матија Бећковић