ОТКРИВЕНА ЈАМА КОМУНИСТИЧКИХ ЗЛОЧИНА У ОКОЛИНИ НИКШИЋА

КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ

ЕКСКЛУЗИВНО: ЕКИПА „ДАНА” КОД НИКШИЋА ОТКРИЛА МАСОВНУ ГРОБНИЦУ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Убијено 300 цивила и бачено у јаму

Дјелови раскомадане лобање свједоче о суровости која је почела фебруара 1942. године Убијено 300 цивила и бачено у јамуРепортери „Дана”, након 76 година од злочина, отворили јаму и снимили кадрове посмртних остатака убијених У језивом злочину страдали су неистомишљеници комунистичког режима, као и невини мјештани који су ликвидирани маљем или из ватреног оружја, а потом су бацани у безданицу Очекује се реакција тужилаштва и полиције како би се јама истражила, а остаци страдалих ексхумирали и достојно сахранили

На­кон пу­них 76 го­ди­на сум­њи и скри­ве­них при­ча пре­жи­вје­лих гол­го­те Дру­гог свјет­ског ра­та и њи­хо­вих по­то­ма­ка репортери „Да­на“ по­твр­ди­ли су по­сто­ја­ње ма­сов­не гроб­ни­це у бли­зи­ни Ник­ши­ћа. По пр­ви пут од су­ро­вог зло­чи­на, ко­ји је у кон­ти­ну­и­те­ту тра­јао ви­ше од го­ди­ну, тај­ну ја­ме без­да­ни­це у мје­сту Ду­бра­ве из­над ник­шић­ког се­ла Шу­ме екипа „Да­на“ от­кри­ла је фо­то­гра­фи­ја­ма по­смрт­них оста­та­ка стра­да­лих.
Након што је „Дан” објавио језиве фотографије из злогласне јаме од којих се леди крв у жилама, очекује се ре­ак­ци­ја ту­жи­ла­штва и по­ли­ци­је ка­ко би се ја­ма ис­тра­жи­ла, а оста­ци стра­да­лих би­ли екс­ху­ми­ра­ни и до­стој­но са­хра­ње­ни. Зачуђује да нико од надлежних истражних органа до сада није имао сазнања о овој јами и евентуално покренуо истражне радње.
Под­стак­ну­ти при­ча­ма о су­ро­во­сти по­сје­ти­ли смо ло­ка­ли­тет Ку­ли­не гђе је, скри­ве­на у ни­ском ра­сти­њу и за­тр­па­на ка­ме­њем, го­то­во осам де­це­ни­ја че­ка­ла да про­го­во­ри зло­гла­сна ја­ма „Ко­тор“. За­хва­љу­ју­ћи спе­ци­ја­ли­зо­ва­ној опре­ми, фо­то­ре­пор­тер „Да­на” Жељ­ко Ша­пу­рић успио је да сни­ми ње­ну уну­тра­шњост, а на ду­би­ни од око 31 ме­тар и људ­ске ко­сти и остат­ке гар­де­ро­бе од, ка­ко се прет­по­ста­вља, стра­дал­ни­ка ко­ји су осу­ђе­ни на смрт без кри­ви­це, су­да и пре­су­де. Же­љу да за­ви­ри­мо у уну­тра­шњост ни­је оме­ла ка­ме­на гро­ма­да ис­под ко­је је био отвор ши­ри­не два­де­се­так цен­ти­ме­та­ра, док је оста­так ула­за у ја­му био пре­кри­вен огром­ном ка­ме­ном пло­чом. Ко­сти, за ко­је нам је не­ко­ли­ко ље­ка­ра спе­ци­ја­ли­ста по­твр­ди­ло да се ра­ди о људ­ским, ра­су­те су по без­да­ну. На јед­ној од пло­ча у уну­тра­шњо­сти би­ли су оста­ци руч­ног са­та, ци­пе­ла, док ђе­ло­ви рас­ко­ма­да­не ло­ба­ње свје­до­че о су­ро­во­сти ко­ја је по­че­ла фе­бру­а­ра 1942. го­ди­не од стра­не ко­му­ни­ста. Пре­ма ра­ни­јим ка­зи­ва­њи­ма по­је­ди­них мје­шта­на ник­шић­ког Гор­њег По­ља, смрт у без­да­ну у Ду­бра­ви на­шли су број­ни, а, ка­ко се прет­по­ста­вља, у пи­та­њу је ви­ше од 300 ду­ша раз­ли­чи­тих ста­ро­сних до­би са под­руч­ја тог мје­ста, Ви­дро­ва­на, Ви­ра, Пи­ве и дру­гих кра­је­ва ник­шић­ке оп­шти­не. Ме­ђу они­ма ко­ји су ту скон­ча­ли би­ло је и вој­них за­ро­бље­ни­ка ко­ји су под из­го­во­ром да се спро­во­де у за­твор у Ко­то­ру, по ко­јем је ја­ма у Ду­бра­ви и до­би­ла име, уби­ја­ни у Ку­ли­ни. Нај­ви­ше је, ме­ђу­тим, би­ло не­ви­них мје­шта­на ко­ји због свог опре­ђе­ље­ња ни­је­су по­др­жа­ва­ли ко­му­ни­сте. По­је­ди­ни од њих ни­је­су би­ли ни на чи­јој стра­ни, са­мо су же­ље­ли мир­но да жи­ве са сво­јим по­ро­ди­ца­ма на има­њи­ма ко­ја су не­ри­јет­ко пљач­ка­на. Сви су би­ли под буд­ним оком та­да­шњег пар­ти­зан­ског шта­ба ста­ци­о­ни­ра­ног на Ви­дро­ва­ну, а исле­ђи­ва­ња при­ве­де­них углав­ном су се за­вр­ша­ва­ла на­ред­бом да се мо­ра­ју спро­ве­сти у ко­тор­ски за­твор на да­љу про­це­ду­ру. Ни­ко од њих до Ко­то­ра ни­ка­да ни­је сти­гао, већ им је пре­су­ђи­ва­но из­над без­да­на у Ду­бра­ви, углав­ном др­ве­ним ма­љем у по­ти­љак, а ме­ђу мје­шта­ни­ма је оста­ла при­ча, ко­ју су пре­но­си­ли та­да­шњи чо­ба­ни, да су се из Ку­ли­на да­ни­ма чу­ја­ли ва­па­ји оних ко­ји су по­лу­жи­ви ба­ца­ни у ја­му. Ег­зе­ку­ци­је су, на­вод­но, тра­ја­ле све до по­чет­ка 1943. го­ди­не, а ја­ми ни­ка­да ни­ко од мје­шта­на или чла­но­ва по­ро­ди­це стра­да­лих ни­је смио при­ћи јер је за ври­је­ме ра­та би­ла до­бро чу­ва­на. Го­ди­на­ма по­том у њу је ба­ца­но ка­ме­ње јер су они ко­је је гри­зла са­вјест због уче­шћа у уби­стви­ма по­ку­ша­ва­ли да са­кри­ју зло­чин ко­ји ни до да­нас не­ма епи­лог. Не­зва­нич­но нам је ре­че­но да се ћу­та­ло ра­ди по­том­ства и ми­ра јер ни­је­су би­ли ри­јет­ки слу­ча­је­ви да је ро­ђак ро­ђа­ка, ком­ши­ја ком­ши­ју „пот­ка­зи­вао” ко­му­ни­сти­ма да за кр­сну сла­ву у свом до­му па­ли сви­је­ћу, да му за Бо­жић из ку­ће ми­ри­шу че­сни­ца и та­мјан. У про­те­клих ви­ше од два­де­сет го­ди­на би­ло је по­ку­ша­ја по­је­ди­на­ца да се отво­ри ја­ма „Ко­тор“, али су сви би­ли без­у­спје­шни због стра­ха да се не уз­бур­ка­ју „ду­хо­ви“ про­шло­сти.
Фо­то­гра­фи­је „Да­на“ да­нас су до­во­љан по­вод да зло­чин од при­је 76 го­ди­на на­по­кон бу­де раз­от­кри­вен, да ту­жи­ла­штво и по­ли­ци­ја пре­ду­зму мје­ре из сво­је над­ле­жно­сти да ло­ка­ли­тет Ку­ли­не аде­кват­но обез­би­је­де и да по­смрт­ни оста­ци стра­дал­ни­ка бу­ду екс­ху­ми­ра­ни и до­стој­но са­хра­ње­ни. Рат­ни зло­чи­ни у над­ле­жно­сти су Спе­ци­јал­ног ту­жи­ла­штва ко­је за­кон на то и оба­ве­зу­је. Скуп­шти­на Цр­не Го­ре је у ок­то­бру 2010. го­ди­не до­ни­је­ла За­кон о по­твр­ђи­ва­њу Европ­ске кон­вен­ци­је о не­при­мје­њи­во­сти за­ста­ре на зло­чи­не про­тив чо­вјеч­но­сти и рат­не зло­чи­не, ко­ји је ука­зом пред­сјед­ника др­жа­ве Фи­липа Ву­ја­но­вића про­гла­шен ва­же­ћим. 
БИ­ЉА­НА БРА­ШЊО
Фото: ЖЕЉКО ШАПУРИЋ

Спи­ско­ви неза­вр­ше­ни

Од пре­ко 300 стра­да­лих, пре­ма не­зав­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, то­ком 1942. па до по­чет­ка 1943. го­ди­не са­мо са под­руч­ја Гор­њег По­ља, Ви­дро­ва­на и Ви­ра у ја­му „Ко­тор“ и још не­ко­ли­ко слич­них на том под­руч­ју ба­че­но је ви­ше од 100 осо­ба, али њи­хо­ва име­на ни­ка­да ни­је­су обје­ло­да­ње­на. Без­у­спје­шни су би­ли и по­ку­ша­ји по­је­ди­на­ца да за­би­ље­же свје­до­чан­ства о тим звјер­стви­ма од стра­не оних мје­шта­на ко­ји су их се сје­ћа­ли, као и да на­пра­ве спи­ско­ве по­стра­да­лих. Ре­дак­ци­ја Днев­ног ли­ста „Дан“ по­зи­ва све оне ко­ји по­сје­ду­ју би­ло ка­кве по­дат­ке о на­ве­де­ном зло­чи­ну да нам се обра­те, а све у ци­љу ка­ко би име­на стра­да­лих и окол­но­сти под ко­ји­ма су уби­је­ни на­по­кон би­ли обје­ло­да­ње­ни. По­да­ци се мо­гу до­ста­вља­ти на имејл адре­су: уредник@дан.цо.ме или у ди­рект­ном кон­так­ту на рас­по­ло­жи­ве бро­је­ве те­ле­фо­на ре­дак­ци­је.

У бездану пле­мен­ски пр­ва­ци и све­ште­на ли­ца

Осим не­ви­них жи­те­ља, у без­да­ни­ци су за­вр­ши­ли и та­да­шњи углед­ни гра­ђа­ни по­пут Ри­ста Бје­ли­це, ко­ји је био ка­пе­тан бањ­ско-ву­че­дол­ске оп­шти­не. У пр­вој књи­зи „Стра­да­ње срб­ске цр­кве од ко­му­ни­ста“ прото­је­реј Ве­ли­бор Џо­мић на­во­ди да је у ја­ми „Ко­тор“ су­ро­во стра­дао и па­рох ву­че­дол­ски, је­реј Ва­со По­по­вић, ко­ји је уби­јен ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не за­јед­но са ка­пе­та­ном Бје­ли­цом. Ко­му­ни­сти су их, на­во­ди Џо­мић свје­до­че­ње про­те Ми­ло­ша Пе­ро­ви­ћа из Ник­ши­ћа, ухап­си­ли и спро­ве­ли у Ма­на­стир Пи­ва, а ода­тле у Гор­ње По­ље. Све­ште­ни­ку По­по­ви­ћу су, ис­при­чао је про­та Пе­ро­вић, ко­му­ни­сти ну­ди­ли да „пре­ђе на њи­хо­ву стра­ну“, а ка­да је од­био уби­ли су га и ба­ци­ли у ја­му. 
Пр­ви па­ра­стос не­ви­но стра­да­лим при­је че­ти­ри го­ди­не оба­вио је гор­ње­пољ­ски па­рох, про­то­је­реј Дра­ган Кру­шић са чла­но­ви­ма Цр­кве­ног од­бо­ра Цр­кве Св. Јо­а­ки­ма и Ане на Ви­дро­ва­ну.  

Реагујући на текст објављен у дневним новинама ДАН од 26. фебруара 2018. године, о откривању масовне гробнице у мјесту Дубраве код Горњег Поља, општина Никшић, назване "Котор јама", у коју су партизани бацали своје уморене жртве од новембра 1941. до маја 1942. године, НВО "ДРУШТВО ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ЗЛОЧИНА НАД ГРАЂАНИМА ЦРНЕ ГОРЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ" доставило је податке редакцији листа који су објављени 28. фебруара ове године у којима се открива један дио имена бачених у јаму.

ЕКСКЛУЗИВНО: „ДАН” ОБЈАВЉУЈЕ СПИСАК ЈЕДНОГ БРОЈА ЦИВИЛА КОЈИ СУ БАЧЕНИ У ЈАМУ „КОТОР” Откривен идентитет 27 жртаваУзнемирујућа фотографијаОткривен идентитет 27 жртава Из Друштва за истраживање злочина над грађанима Црне Горе у Другом свјетском рату наводе да је прва жртва у јами у Дубравама био Јовић Јово А. Лазаревић, радник из Котора, који је ликвидиран почетком новембра 1941. године и по којем је злогласни бездан и добио име.

Ја­ма „Ко­тор” у гор­ње­пољ­ском кра­ју код Ник­ши­ћа јед­но је од нај­по­зна­ти­јих стра­ти­шта и му­чи­ли­шта у Цр­ној Го­ри на ко­јем су по на­ре­ђе­њу ко­му­ни­ста ли­кви­ди­ра­не не­ду­жне жр­тве, ус­твр­ди­ли су ју­че за „Дан” из не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је (НВО) „Дру­штво за ис­тра­жи­ва­ње зло­чи­на над гра­ђа­ни­ма Цр­не Го­ре у Дру­гом свјет­ском ра­ту” Ко­ла­шин. Из те НВО су нам се обра­ти­ли на­кон што смо об­ја­ви­ли текст и фо­то­гра­фи­је ко­је свје­до­че о по­сто­ја­њу људ­ских по­смрт­них оста­та­ка у ја­ми у мје­сту Ду­бра­ве код Ник­ши­ћа. До­ста­ви­ли су нам име­на 99 ли­ца, а спи­ско­ви и цје­ло­ви­ти­ји по­да­ци о зло­чи­ни­ма ко­му­ни­ста с кра­ја 1941. до ма­ја 1942. го­ди­не за­пи­са­ни су у њи­хо­вој пу­бли­ка­ци­ји „Ко­му­ни­стич­ки зло­чи­ни у Цр­ној Го­ри и Хер­це­го­ви­ни 1941–1942. го­ди­не” ко­ја је об­ја­вље­на ла­ни, а чи­ји су ауто­ри Ми­лош К. Во­ји­но­вић и Та­ди­ја Б. Бо­шко­вић. Ис­тра­жи­ва­чи су од 99 стра­дал­ни­ка, за 27 на­шли по­дат­ке о ли­кви­да­ци­ји на под­руч­ју ник­шић­ког Гор­њег По­ља и по­је­ди­ни су ба­че­ни у ја­му „Ко­тор”. Њи­хо­ва име­на „Дан” об­ја­вљу­је по ре­до­сле­ду и са по­да­ци­ма ка­ко су нам их из по­ме­ну­те НВО до­ста­ви­ли:
1. Бје­ле­тић Ри­сто, ро­дом из Гра­хо­ва, оп­шти­на ву­че­дол­ска, Срез ник­шић­ки, ка­пе­тан. Уби­јен је од пар­ти­за­на по­чет­ком 1942. го­ди­не и ба­чен у Ко­тор ја­му у Ду­бра­ви, ло­ка­ли­тет Ку­ли­не из­над Гор­ње­пољ­ског ви­ра.
2. Бје­ли­ца Ма­та Ри­сто, ро­ђен 1892. го­ди­не у се­лу Убла, оп­шти­на ву­че­дол­ска, Срез ник­шић­ки, ре­зер­вни ка­пе­тан пр­ве кла­се, пред­сјед­ник Бањ­ско-ву­че­дол­ске оп­шти­не. На пре­ва­ру је ухва­ћен од пар­ти­за­на 15. ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не ску­па са ма­јо­ром Бо­шком То­до­ро­ви­ћем, све­ште­ни­ком Ва­сом По­по­ви­ћем и др. Спро­ве­ден је у штаб у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа. Уби­јен је ску­па са Ва­сом По­по­ви­ћем и Ду­ша­ном Во­ји­но­ви­ћем, 19. ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не, а за­тим су ба­че­ни у ја­му Бо­ка (Ко­тор ја­ма) у Ду­бра­ви (Гор­ње По­ље код Ник­ши­ћа). Леш ни­је про­на­ђен ни­ти са­хра­њен. Од пар­ти­за­на му је опљач­ка­на сле­де­ћа имо­ви­на: 2 во­ла, 1 кра­ва, 3 ов­це, 1 ко­за, жи­вот­не на­мир­ни­це, а код се­бе је имао око 25.000 ли­ра и 30.000 ди­на­ра.( ДАЦГ, Рат­на ште­та 1942-1946, ф.3) 
3. Бла­го­је­вић М. Ра­до­је, ро­дом из се­ла Ко­ча­ни, Срез ник­шић­ки. Уби­јен је од пар­ти­за­на 14. мар­та 1942. го­ди­не у мје­сту Гор­ње По­ље код Ник­ши­ћа.
4. Бо­жо­вић Н. Ми­ле­та, ро­дом из се­ла Ми­ло­ча­ни, Срез ник­шић­ки, ка­пе­тан 2. кла­се. Уби­јен је од пар­ти­за­на (ко­му­ни­ста) у ја­ну­а­ру 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа. Ње­го­во ти­је­ло на­кон уби­ства ба­ци­ли су у Ко­тор ја­му. (Сте­ван Ј. Ву­че­тић, Гра­ђан­ски рат у Цр­ној Го­ри 1941–1945, стр. 61)
5. Бо­ја­нић Л. Јо­шо, ро­дом из се­ла Ду­га, Ви­дро­ван, Срез ник­шић­ки, офи­цир на­род­не вој­ске. Уби­јен је од пар­ти­за­на у ја­ну­а­ру 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа. Ње­го­во ти­је­ло на­кон уби­ства ба­ци­ли су у Ко­тор ја­му (Сте­ван Ј. Ву­че­тић, Гра­ђан­ски рат у Цр­ној Го­ри 1941–1945, стр. 61)
6. Бу­рић Ф. Јак­ша, ро­дом из се­ла За­гре­да, Срез да­ни­лов­град­ски, на­ред­ник. Уби­јен је од пар­ти­за­на 10. мар­та 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа.
7. Ви­шњић Ђо­ков Ми­ли­сав Ми­ња, ро­дом из Ви­шњи­ћа До­ла, Го­ли­ја, Срез ник­шић­ки, жан­дар­ме­риј­ски ма­јор. Ко­ман­дант Го­лиј­ске бри­га­де Ник­шић­ког од­ре­да. У ју­ну 1941. сти­гао је у по­моћ Хер­це­гов­ци­ма ко­ји су ди­гли уста­нак про­тив уста­ша и Ита­ли­ја­на. У по­моћ Хер­це­гов­ци­ма сти­гли су и Пи­вља­ни под ко­ман­дом ка­пе­та­на Ду­ша­на Ба­ја­ги­ћа. Уби­јен је од пар­ти­за­на 24. фе­бру­а­ра 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу и ба­чен у Ко­тор ја­му. 
8. Ви­шњић Ми­ли­са­ва Мом­чи­ло, ро­ђен 1922. го­ди­не у Ви­шњи­ћа До­лу, Го­ли­ја, Срез ник­шић­ки, сту­дент. Уби­јен је од пар­ти­за­на 24. фе­бру­а­ра 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу ску­па са оцем Ми­ли­са­вом Ми­њом и ба­чен у Ко­тор ја­му (Збор­ник до­ку­ме­на­та из НОБ-а, том 3, књи­га 2, стр.208)
9. Во­ји­но­вић Ду­шан, ро­дом из Хр­ват­ске. На­кон из­би­ја­ња ра­та из­бје­гао је од уста­ша са по­ро­ди­цом у Срез ник­шић­ки. При­мио га је на рад Ри­сто Бје­ли­ца из Цр­кви­ца, пред­сјед­ник Бањ­ско-ву­че­дол­ске оп­шти­не. На пре­ва­ру су ухва­ће­ни од пар­ти­за­на 15. ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не ску­па са ма­јо­ром Бо­шком То­до­ро­ви­ћем ко­јег су чет­ни­ци Ра­до­ји­це Пе­ри­ши­ћа успје­ли да осло­бо­де. Спро­ве­ден је у штаб ко­ји се на­ла­зио у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа. Уби­јен је 19. ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не ску­па са Ри­стом Бје­ли­цом и све­ште­ни­ком Ва­сом По­по­ви­ћем, а за­тим су ба­че­ни у ја­му 19. ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не.
10. Ву­чу­ро­вић Б. Бо­ри­сав, ро­ђен у мје­сту Зло­ступ, Срез ник­шић­ки, на­ред­ник. Уби­јен је од пар­ти­за­на 10. фе­бру­а­ра 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа.
11. Ђур­ђе­вац В. Но­вак, ро­дом из Лу­ко­ва, Срез ник­шић­ки. Уби­јен је од пар­ти­за­на 15. мар­та 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа.
12. Ко­ва­че­вић Б. Ми­хај­ло, ро­дом из Тре­па­ча, Срез ник­шић­ки, зе­мљо­рад­ник. Уби­јен је од пар­ти­за­на (ко­му­ни­ста), 1. мар­та 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа.
13. Ко­кољ Јо­ва­нов Об­рад, ро­ђен је 1905. го­ди­не у Плу­жи­на­ма, Срез би­лећ­ки. Ра­дио је на же­ље­зни­ци као ма­ши­но­во­ђа у Тре­би­њу. Од­ве­ден је по­чет­ком 1942. го­ди­не од стра­не пар­ти­за­на у Гор­ње По­ље код Ник­ши­ћа, гђе је стри­је­љан, па ба­чен у ја­му
14. Ко­стић М. Јак­ша, ро­дом из Жу­пе, срез ник­шић­ки, зе­мљо­рад­ник. Уби­јен је од пар­ти­за­на 27. мар­та 1942. го­ди­не у Жу­пи (Ду­бра­ва).
15. Кру­ла­но­вић М. Бла­жо Ба­њо, ро­дом из се­ла Ку­та, Жу­па ник­шић­ка, Срез ник­шић­ки. Уби­јен је од пар­ти­за­на 27. ок­то­бра 1941. го­ди­не у Гор­њем По­љу као „шпи­јун оку­па­то­ра”. Ње­го­во ти­је­ло пар­ти­за­ни су ба­ци­ли у Ко­тор ја­му (Сте­ван Ј. Ву­че­тић, Гра­ђан­ски рат у Цр­ној Го­ри 1941-1945, стр. 61)
16. Кру­шчић Б. Ан­ђа, ро­дом из Дра­го­ве Лу­ке, Срез ник­шић­ки, до­ма­ћи­ца. Уби­је­на је од пар­ти­за­на 12. мар­та 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа.
17. Кру­шчић Б. Кр­сти­ња, ро­дом из Дра­го­ве Лу­ке, Срез ник­шић­ки, до­ма­ћи­ца. Уби­је­на је од пар­ти­за­на 12. мар­та 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа.
18. Ла­же­тић Јо­ван, ро­дом из Гац­ка, до­бро­во­љац са Со­лун­ског фрон­та. Уби­јен је од пар­ти­за­на у де­цем­бру 1941. го­ди­не и ба­чен у Ко­тор ја­му код Ник­ши­ћа ( Сте­ван Ј. Ву­че­тић, Гра­ђан­ски рат у Цр­ној Го­ри 1941-1945, стр. 61)
19. Мар­ти­но­вић Ђ. Да­ни­ло, ро­дом из Го­лу­бо­ва­ца, срез под­го­рич­ки. Уби­јен је од пар­ти­за­на (ко­му­ни­ста), 2. фе­бру­а­ра 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа.
20. Ми­лић Јо­ва­на Че­до­мир Че­до, ро­ђен је 1886. го­ди­не у Мо­ста­ру. Био је је­дан од ор­га­ни­за­то­ра пр­вог устан­ка про­тив уста­ша и Ита­ли­ја­на у Хер­це­го­ви­ни у ма­ју-ју­ну 1941. го­ди­не. Због опа­сно­сти да бу­де уби­јен од уста­ша, скло­нио се 1941. го­ди­не у Цр­ну Го­ру. Уби­јен је 22. но­вем­бра 1941. го­ди­не, па ба­чен у ја­му
21. Ми­ћу­но­вић Бла­го­те Ми­ха­и­ло, ро­ђен 1918. го­ди­не у Тре­па­чу, Срез ник­шић­ки, под­на­ред­ник. Ухва­ћен је од пар­ти­за­на (ко­му­ни­ста) и стри­је­љан у ја­ну­а­ру 1942. го­ди­не, а за­тим ба­чен у Ко­тор ја­му (Сте­ван Ј. Ву­че­тић, Гра­ђан­ски рат у Цр­ној Го­ри 1941–1945, стр. 61)
22. По­по­вић М. Ва­со, ро­дом из се­ла Цр­ка­ви­це, Срез ник­шић­ки. Уби­јен од ко­му­ни­ста, по­чет­ком 1942. го­ди­не у мје­сту Гор­ње По­ље, код Ник­ши­ћа.
23. По­по­вић Пе­тра Ва­со, ро­ђен 1914. го­ди­не у Ба­о­ши­ћу, па­рох ву­че­дол­ски. Ухап­шен ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не и уби­јен за­јед­но са Ри­стом Бје­ли­цом и по­том ба­че­ни у ја­му.
24. По­по­вић С. Ми­ха­и­ло, ро­дом из се­ла Мо­кре Њи­ве код Ник­ши­ћа, зе­мљо­рад­ник. Уби­јен је од ло­кал­них пар­ти­за­на 14. де­цем­бра 1941. го­ди­не у мје­сту Гор­ње По­ље
25. Тур­чи­но­вић В. Бла­жо, ро­дом из се­ла За­врх, Срез ник­шић­ки, зе­мљо­рад­ник. Уби­јен је од пар­ти­за­на (ко­му­ни­ста), 2. апри­ла 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа.
26. Тур­чи­но­вић П. Ми­ли­во­је, ро­ђен у се­лу Гре­ди­ца­ма код Ко­ча­на, Срез ник­шић­ки, бив­ши слу­жбе­ник Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва КЈ. Уби­јен је 5. ок­то­бра 1941. го­ди­не у Гор­њем По­љу, код Ник­ши­ћа и ба­чен у ја­му.
По­зи­ва­ју­ћи се на че­твр­ту све­ску из­да­ња „Па­као или ко­му­ни­зам у Цр­ној Го­ри”, из „Дру­штва за ис­тра­жи­ва­ње зло­чи­на над гра­ђа­ни­ма Цр­не Го­ре у Дру­гом свјет­ском ра­ту” на­во­де да је пр­ва жр­тва у ја­ми у Ду­бра­ва­ма био Јо­вић Јо­во А. Ла­за­ре­вић рад­ник из Ко­то­ра, ко­ји је ли­кви­ди­ран по­чет­ком но­вем­бра 1941. го­ди­не и по ко­јем је зло­гла­сни без­дан и до­био име. 
– На­кон уби­ства, ег­зе­ку­то­ри су по ње­го­вом мје­сту по­ри­је­кла ја­му про­зва­ли „Ко­тор”. Ка­да би се при­ли­ком са­слу­ша­ња осум­њи­че­ног до­го­ва­ра­ли о ис­хо­ду, ко­му­ни­сти су из­ме­ђу се­бе ко­ри­сти­ли жар­гон „Да га по­ша­ље­мо у Ко­тор”, што је зна­чи­ло да се ли­ви­ди­ра и ба­ци у Ко­тор ја­му. С об­зи­ром на то да ко­му­ни­сти ни­је­су во­ди­ли ни­ка­кве еви­ден­ци­је о ли­кви­ди­ра­ним гра­ђа­ни­ма, не мо­же се по­у­зда­но зна­ти ко­ли­ко је осо­ба над овом ја­мом уби­је­но и у њу ба­че­но. Јед­но је си­гур­но: из ње ни­ко жив ни­је иза­шао да би свје­до­чио, а и да је, о то­ме се све до де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка ни­је смје­ло јав­но ни го­во­ри­ти јер су ко­му­ни­сти у Цр­ној Го­ри пред­ста­вља­ни као бор­ци без мр­ље и ма­не што тра­је до да­на­шњег да­на – под­сје­ћа­ју они.
Уби­ства су, ка­ко твр­де, тра­ја­ла од по­чет­ка но­вем­бра 1941. до кра­ја ма­ја 1942. го­ди­не, ка­да је ник­шић­ки НОП од­ред са кра­ћим пре­ки­ди­ма бо­ра­вио у Гор­њем По­љу.
– То је пе­ри­од ли­кви­да­ци­ја „на­род­них не­при­ја­те­ља и до­ма­ћих из­дај­ни­ка”, у мје­сту Ду­бра­ве, из­над се­ла Шу­ме у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа. Да се не би чу­ли пуц­њи у се­лу, жр­тве су углав­ном уби­ја­не удар­цем ма­љем у гла­ву, а по­том ба­ца­не у ја­му. Не­ри­јет­ко се де­ша­ва­ло да жр­тву не усмр­те удар­цем ма­љем, већ са­мо ома­ме, а за­тим у нај­те­жим му­ка­ма уми­ре у ја­ми. Пре­ма при­ку­пље­ним по­да­ци­ма, ли­кви­да­ци­је на овој ло­ка­ци­ји пар­ти­за­ни су вр­ши­ли и на­кон по­врат­ка из Бо­сне од је­се­ни 1943. до кра­ја 1944. го­ди­не – на­во­де из НВО ди­је­ло­ве из об­ја­вље­не пу­бли­ка­ци­је.
По­да­ци до ко­јих су до­шли ни­је­су ко­нач­ни, а пот­пу­не и ни­је мо­гу­ће при­ба­ви­ти јер су на­ло­го­дав­ци ег­зе­ку­ци­ја вје­што укла­ња­ли све тра­го­ве, па и оне до­ку­мен­то­ва­не ако је, евен­ту­ал­но, по­сто­ја­ла на­ред­ба или ри­јет­ки суд­ски по­сту­пак.
– То­ком ра­та и на­кон ње­га ко­му­ни­сти су на про­сто­ру Цр­не Го­ре по­чи­ни­ли сво­је­вр­стан кул­тур­ни ге­но­цид. По њи­хо­вом на­ре­ђе­њу спа­ље­не су све пре­о­ста­ле оп­штин­ске и сре­ске ар­хи­ве (оне ко­је ни­је­су уни­ште­не бом­бар­до­ва­њем) ко­је се од­но­се на пе­ри­од Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, као и ком­плет­не ар­хи­ве не­ко­ли­ко ма­на­сти­ра ко­је су мо­на­си и на­род вје­ко­ви­ма чу­ва­ли и са­чу­ва­ли као нај­зна­чај­ни­је кул­тур­но бла­го – кон­ста­ту­ју у ис­тра­жи­вач­кој ор­га­ни­за­ци­ји. 
Про­то­је­реј-ста­ро­фор др Ве­ли­бор Џо­мић, ко­ји је аутор ви­ше књи­га о стра­да­њу СПЦ у Дру­гом свјет­ском ра­ту, ис­ти­че да му је по­зна­то по­сто­ја­ње ја­ме „Ко­тор”, као и на де­се­ти­не дру­гих у ко­ји­ма су жи­вот за­вр­ша­ва­ли не­ду­жни си­но­ви Цр­не Го­ре. По­сли­је­рат­ни ко­му­ни­зам је, ис­ти­че он, до­при­нио да ти ма­сов­ни рат­ни зло­чи­ни пар­ти­за­на оста­ну не са­мо не­ка­жње­ни, не­го и да их пре­кри­је вео за­бо­ра­ва. Жр­тве су про­гла­ше­не за „кон­тра­ре­во­лу­ци­о­на­ре и на­род­не из­дај­ни­ке”, а уби­це су на­гра­ђи­ва­не вој­ним чи­но­ви­ма, др­жав­ним ста­но­ви­ма, бо­рач­ким пен­зи­ја­ма и дру­гим при­ви­ле­ги­ја­ма.
– У ве­зи са от­кри­ћем „Да­на” мо­рам да ка­жем да је то ци­ви­ли­за­циј­ски ис­ко­рак у од­но­су на прет­ход­них се­дам де­це­ни­ја и че­сти­там „Да­ну” на то­ме. Др­жав­но ту­жи­ла­штво има оба­ве­зу да спро­ве­де ис­тра­гу, а Оп­шти­на Ник­шић и др­жа­ва Цр­на Го­ра, упра­во ра­ди по­ми­ре­ња и на­у­ка бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма, да ни­ка­да брат не диг­не ру­ку на бра­та, има­ју оба­ве­зу да сва­ко стра­ти­ште до­стој­но оби­ље­же и чу­ва­ју од за­бо­ра­ва. Ово мо­ра да бу­де и по­зив на мир ме­ђу мр­тви­ма и мир ме­ђу жи­ви­ма. Узми­мо при­мјер Сло­ве­ни­је ко­ја је сва­ко стра­ти­ште и ма­сов­ну гроб­ни­цу, а има их ви­ше од 600, оби­ље­жи­ла без об­зи­ра о ко­јој је вој­сци или ци­вил­ном ста­нов­ни­штву је ри­јеч. То је ци­ви­ли­за­циј­ска оба­ве­за – на­гла­сио је Џо­мић.
БИ­ЉА­НА БРА­ШЊО

Ту­жи­ла­штво на­ло­жи­ло по­ли­ци­ји да из­ва­ди ко­сти из ја­ме

На­кон пи­са­ња „Да­на”, Основ­но др­жав­но ту­жи­ла­штво (ОДТ) Ник­шић оба­ви­је­сти­ло је спе­ци­јал­ног ту­жи­о­ца Ми­ли­во­ја Кат­ни­ћа о ја­ми „Ко­тор” .
– Он је пред­мет дао у рад Ви­шем др­жав­ном ту­жи­ла­штву ко­је је из­да­ло на­лог ник­шић­кој по­ли­ци­ји и Гор­ској слу­жби спа­са­ва­ња да, чим се ста­би­ли­зу­ју вре­мен­ске при­ли­ке, уђу у ја­му и из­ва­де ко­сти ка­ко би би­ле от­пре­мље­не на вје­шта­че­ње – пре­до­че­но је „Да­ну” из по­ли­ци­је.
Слу­жбе­ни­ци ник­шић­ког Цен­тра без­бјед­но­сти (ЦБ) оба­ви­ли су раз­го­вор са ви­ше мје­шта­на Гор­њег По­ља ко­ји су им по­твр­ди­ли на­во­де о по­сто­ја­њу ја­ме у мје­сту Ду­бра­ва. 

Ни­је се чу­ди­ти стра­ху по­то­ма­ка

Џо­мић, пак, на­гла­ша­ва да је би­ло чла­но­ва по­ро­ди­ца стра­да­лих ко­ји су по­кре­та­ли пи­та­ње оби­ље­жа­ва­ња ја­ма, а не­ки су, ко­је лич­но по­зна­је, по­сли­је 1990. го­ди­не до­ла­зи­ли код ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја са мол­бом да са­хра­њу­је и на­кнад­но из­вр­ши опи­је­ло не­ви­ним жр­тва­ма уби­ја­ним без су­да, су­ђе­ња и пре­су­де и ко­је до да­нас не­ма­ју ни до­стој­ног гро­ба ни ви­дљи­вог мра­мо­ра.
– Мно­гим по­том­ци­ма је и да­нас страх у ко­сти­ма и ја то пот­пу­но ра­зу­ми­јем. Ни ма­ло се не чу­дим то­ме јер са­мо онај ко­ји не зна кроз ка­кав су па­као на зе­мљи про­шле по­ро­ди­це по­би­је­них мо­же да бу­де из­не­на­ђен њи­хо­вим ћу­та­њем ко­је је све дру­го, осим ћу­та­ња. Мо­ра­ли су да кри­ју њи­хо­ва име­на и њи­хо­ве сли­ке и да пред дру­ги­ма за­ти­ру сва­ки по­мен на сво­је оче­ве, бра­ћу, ку­мо­ве, срод­ни­ке, брат­стве­ни­ке и пле­ме­ни­ке. Ипак их ни­је­су у ср­ци­ма из­бри­са­ли. До­вољ­но је да ви­ди­те мог па­ро­хи­ја­ни­на, си­на све­ште­ни­ка Пе­тра Ву­јо­ви­ћа, да­нас че­сти­ту ста­ри­ну, чи­јег су оца пар­ти­за­ни без ика­кве кри­ви­це ба­ци­ли у ја­му из ко­је је да­ни­ма за­по­ма­гао, а ни­ко ни­је смио да му при­ђе – ис­та­као је он. 
Цр­на Го­ра је, тру­дом по­то­ма­ка, све­ште­ни­ка и Ми­тро­по­ли­је, на­вео је Џо­мић, ипак по­пи­са­ла те жр­тве ко­ли­ко се мо­гло. Од­штам­па­не су број­не књи­ге са име­ни­ма и пре­зи­ме­ни­ма тих љу­ди,а у ско­ро свим пле­ме­ни­ма и кра­је­ви­ма Цр­не Го­ре су тим жр­тва­ма слу­же­на опи­је­ла и па­ра­сто­си. 
– На не­ким мје­сти­ма по­сто­је и спо­мен-зна­ме­ња, а раз­мје­ру и пло­до­ве те бра­то­мр­жње мо­же­мо ви­ђе­ти и на не­дав­ном при­мје­ру хај­ке на пред­сјед­ни­ка СО Бу­два Ђор­ђи­ја Ву­јо­ви­ћа, ко­ји је у Гр­бљу по­ло­жио ви­је­нац Бу­два­ни­ма и Гр­бља­ни­ма – жр­тва­ма ко­му­ни­стич­ког те­ро­ра. По мом ми­шље­њу, нај­ва­жни­ји за­да­так ове ге­не­ра­ци­је по­ли­ти­ча­ра и јав­них ђе­лат­ни­ка ни­је ни НА­ТО, ни Европ­ска уни­ја не­го да пр­вен­стве­но све учи­не да обри­шу крв, су­зе и пат­њу иде­о­ло­шких по­ђе­ла и бра­то­мр­жње у Цр­ној Го­ри. Мо­рам да под­сје­тим да су све не­ви­не и не­ду­жне жр­тве на­ше и оне са јед­не и оне са дру­ге стра­не. Упра­во је због то­га ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је 1995. го­ди­не у Ма­на­сти­ру Остро­гу на 50. го­ди­шњи­цу за­вр­шет­ка Дру­гог свјет­ског ра­та слу­жио по­мен и свим жр­тва­ма на­ци­фа­ши­зма – ка­зао је он.