О ПОРИЈЕКЛУ ЦРНОГОРАЦА, БРЂАНА И ДРУГИХ СРБА ДАНАШЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ
О ПОРИЈЕКЛУ ЦРНОГОРАЦА, БРЂАНА И ДРУГИХ СРБА ДАНАШЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Руски етнограф и путописац Павел Аполонович Ровински пише 1897. године овако: ''Гледано глобално, становништво Црне Горе спада у један главни тип: то су Срби јужнога говора чији је образац херцеговачко наречје. Не само језиком већ и својим поријеклом, велики дио становништва данашње Црне Горе су Херцеговци. Такозвана Катунска нахија која чини језгро Црне Горе – сва је насељена Херцеговцима, док посљедња припојена подручја – Грахово, Бањани, Рудине, Никшић, дио Гацка, Пива, Дробњак – до недавно су била дио Херцеговине. Остали крајеви Црне Горе, ако нијесу насељени из Херцеговине, онда су из подручја тога истога јужног говора, каква су Босна, Стара Србија и Приморје… 1) Опутне и Никшићке/Бијеле Рудине, 2) Голија 3) Део Херцеговине су такође данашње општине Пљевља, Мојковац и Бијело Поље (или Горњи и Доњи Колашин уз Липово и Колашинска Поља, Кричак, Матаруге итд.) који су ослобођени тек 1912. неколико година након што је ова књига оригинално штампана. 4) ''Косово-Метохија и Македонија тачније: Косово, Метохија, Поморавље/ Изморник, Сиринићка и Сретечка/Средачка Жупа, Лаб, Ибарски Колашин, Прекорупље итд. 5) Далмација, Херцеговачка обала од Пељешца до Конавала (бивша Дубровачка република), Бока которска, Паштровићи, Ма(х)ине, Бра(ј)ићи, Побори, Спичанска нахија и остатак зетске (барско-улцињске) обале. Катунска нахија (према истраживањима Ердељановића са почетка овог вијека). Племе Његуша (које је остало најчистије и најмање се турчило), братства по поријеклу:- 297 из Босне и/или Херцеговине (вишеструке миграције)- 53 из остатка Црне Горе (три нахије Ријечке, Црмничке и Љешанске)- 16 из Старе Рашке, - 8 из Брда, Племе Цуца је исто највећим делом херцеговачког поријекла:- 5 братства и 44 кућа старосједелаца. - 11 братстава са 346 кућа из Херцеговине – 8 братстава са 149 кућа из Брда (највише Куча и Братоножића) - 1 братство с 18 породица из Зетске равнице (видјети поријекло тамошњег становништва)- 2 братства са 2 куће из Боке - 1 братство са 1 кућом из остатка (Старе) Црне Горе.
Друга племена имају другачији састав по поријеклу управо због турчења, рецимо племе Цетињана (Цетиње, Бајице, Доњи Крај, Хумци, Угњи, Очинићи) се делимично потурчило па је зато истрагом потурица (убиством или прогоном истих) измењена структура:- 4 братства са 206 породице из Херцеговина. - 23 братства са 203 породице старо-Зећана, - 3 братства са 18 породица из остатка (Старе) Црне Горе, - 1 братство са 3 породице из Боке, - 1 братство са 4 породице из Старе Србије.
Иронија је у томе што су на Цетињу 4 братства заступљена са 206 кућа (скоро 51 по роду) док 23 братстава наводно старо-Зећана имаше само 203 (9 по кући) што показује доминантност досељених родова. У суштини није никаква иронија већ чињеница да су досељеничка братства (Мартиновићи из Бајица) били лучоноше или крстоноше саме истраге потурица као и антитурске борбе у Катунској нахији.
С обзиром да су се Ћеклићи највећим дијелом потурчили (па највише страдали у истрази потурица) код њих је другачија слика:- 132 породица из Старе Црне Горе - 36 породица из Брда, - 20 из Херцеговине.
Бјелице су такође највећим дијелом од досељеника, добрим бројем су сишли с Гацка и других делова Херце-говине али и Старе Србије.У Пјешивцима стара лужанска братства је било само 6 са 34 домова у време Шобајићевог истраживања током 1920-их, тачније неких 5% становништва. Чевљани/Озринићи су такође досељеници, језгро племена бјележи предање о заједничком поријеклу са Васојевићима, Пиперима, Краснићима и Хотима (Озри(х)на, Васо, Красни и Пипо и Ото).
Ријечка нахија (истраживања Андрије Јовићевића почетком 20. века, ''Ријечка нахија у Црној Гори'', Цетиње, 1911., репринт 1999. Подгорица ЦИД)
Из Арбаније 18 братства са 430 домова,
Из Пипера (у Брдима) 21 братство са 360 домова,
Из Старе Србије (Косова и Македоније) 30 братства са 340 домова,
Из Катунске нахије 24 братства са 171 домом,
Из Босне 8 братства са 111 домова,
Из Херцеговине 10 братства са 106 домова,
Из Приморја 8 братства са 83 дома,
Из Зете 18 братства са 52 дома,
Из Љешанске нахије (у Црној Гори) 17 братства са 51 домом,
Из Црмнице (у Црној Гори) 8 братства са 41 домом,
Из Бара 3 братства са 33 дома,
Из Боке Которске 3 братства са 23 дома,
Из Бјелопавлића (у Брдима) 5 братства са 9 домова,
Из Далмације 1 братство са 2 дома,
Из Хрватске 1 братства са 1 домом,
Из Анатолије 1 братство са 1 домом,
Из Грчке 1 братство са 1 домом,
Из Роваца (у Брдима) 1 братство са 1 домом,
Бјелопавлићи (Шобајић 1920-их)
- 13 братства са 190 кућа старинаца (6, 4% становништва)
- 75% су досељеници из Арбаније (Дукађина)
- остатак је из осталих суседних и подаљих племена Кучи (Ердељановић почетак XX века)- 494 домова Старо Куча који претендују на порекло од Мрњавчевића и славе св. Димитрија Солунског (честа крсна слава у Македонији),
- 800 домова Дрекаловића из северна Арбаније Пипери (Ердељановића) још имају највећи постотак старинаца са чак 25% учешћа,
- 14 братства и 218 домова су старинци од укупних 984,
- остатак су досељеници Братоножићи (Ердељановић) су имали 408 домова:
- 300 домова који претендују на порекло од Бранковића,
- 50 домова Лутоваца који претендују на порекло од Гојка капетана из Пирота (Србије)
- 22 куће из осталих племена највише Куча, Бјелопавлића и Пипера
- 30 домова староседеоца (7%)Зета и Љешкопоље (опет Јовићевић 1920-их)
Од 271 братства и 1867 кућа:
- само 7 стариначких братства.
Остатак чине досељеници по реду важностииз:
- 26, 56% Арбаније (496 куће)
- 14% Катунске нахије у Црној Гори (265 кућа)
- 11, 50% Љешанске нахије у Црној Гори (215 кућа)
- 10% Старе Србије (197 кућа)
- 9, 05% Куча у Брдима (73 кућа)
- 8% Пипера у Брдима (132 куће)
- 8% Ријечке нахије у Црној Гори (131 кућа)
- 4% Бјелопавлића у Брдима (77 кућа)
- 3% Црмнице (53 кућа)
- 1, 2% Херцеговине (22 куће)
- Братоножића у Брдима (15 кућа)
Наравно, ту нема ничега запањујућег или новог, све је то објављено у литератури прије 100 година и свако ко је писмен и ко се интересовао за те ствари то зна. Оно што запањује је да и данданас један режим отуђује прâво на српско име, српску нацију, српски језик, на осјећај припадности неком од више стотина хиљада својих грађана, али и држављана који су избјегли из Црне Горе због убистава, националног шиканирања и прогона и осталих околности које чине живот једног обичног Србина или Српкиње немогућим у Црној Гори.
Динарски слој становништва који живи у Херцеговини, Крајини, Босни, Црној Гори, Брдима, Боки, Зети, Старом Влаху и другим сусједним етничко-српским дјеловима дијели поједине црте. Мада је неозбиљно говорити како је Србин из Бачке или Срема различит од Србина из Херцеговине. Па Војводина је насељена динарским Србима и није мали број Сремаца, те Бачвана, који не рачунају своје претке из Херцеговине или Црне Горе и Брдâ.
Када је ријеч је о Србима свих подручја они имају више заједничких карактеристика од којих су најзначајније: језик (штокавски српски), обичаји (крсна слава), национална свијест (српско име), имена и презимена и много других.
Нијесу се никада Далматинци, Личани и Херцеговци дијелили на Србе и Хрвате. Српско име се спомиње од 7. в. у Херцеговини и међу насељеницима Лике и Далмације од 13.
до 17. вијека, који чине претежну већину односно комплетну данашњу или ондашњу (ако се мисли на 1995.) личку и далматинску популацију. Било да су Срби Крмпоћани (касније Буњевци и данас Хрвати) или Рукавине, Будци. Сви ти католици су Срби макар на основу она малоприје наведена основа, говоре штокавским српским језиком, имају (мада су неки недавно напустили) српске обичаје као што су крсне славе, интелектуалци су имали српску националну свијест (Срби - католици Далмације 19. вијека, Срби - католици Лике 18. вијека имају српска имена и презимена).
Не изјашњава се Србином нико од Црногораца. Срби су они који не игноришу историју. Ко у то не вјерује, нека се упути у било који архив и нека ''ископа'' крштеницу, школско увјерење или неки документ који се односи на његовог претка, наћи ће Србина или Арбанаса (других народа није било у Црној Гори након 18. вијека). И није тачно да се српство односили на православље, имамо више примјера Срба мухамеданске вјере (увјерење из 1908. са Цетиња) као и Његошеву пјесму Србима - католицима из Доброте (Котора).
Прилог припремио Горан Киковић