Михаило Јованов Бојичић ''КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА – БЕРАНЕ''
КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА – БЕРАНЕ
Пише Михаило Јованов Бојичић
Коло српских сестара је патриотско и хуманитарно женско друштво.
Коло је настало на иницијативу Надежде Петровић, њеног оца и мајке, Мице Мишковић, Јулке Јањић, Марије Јелачић Павловић, Делфа Ив. Иванић, Косаре Цветковић и Јелене Лазаревић, Ивана Иванића, подсекретара конзулар-ног одељења Министарства спољњих послова и Бранислава Нушића, конзула. Основано у Београду у три сата 15. августа 1903. године, у сали Коларца. Одржана је до сад највећи женски митинг у Српској, на коме је учествовало више хиљада жена, који је отворила и испунила изванредним говором Надежда Петровић. За председника кола је изабрана Савка Суботић, за потпреседницу Милица Добра, за секретара: Надежда Петровић и Јелена Лазаревић, за благајнике: Марија Јелачић Павловић и Јела Бајлони, која је са Живком Спасић вршила дужност магационера. Коло је основано у добу покрета за ослобођење Јужне Србије. Коло је својим радом унеколико везано за историју тога доба, значајно за Србију и за цео Српски народ. Коло је настало на иницијативу Надежде Петровић, сликарке, која је донела прве основе будућим правилима за рад кола Српских сестара. Друштво је прикупљало одећу, обућу и друге ствари, као и новац и слало их онима који су живели у оскудици. Друштво је основало и своју болницу, а његове су болничарке су током ослободилачких ратова бринуле о српским рањеницима и болесницима. Коло српских сестра је почело оснивање Женских занастких школа. Коло је имало свој часопис ''Календар Вардар'', који је излазио једном годишње и то у јуну. У Београду је била главна управа, а у градовима су оснивани одбори, који су били у спрези са Главним одбором, и слали једном годишње своје извештаје. Кола која су оснивана у окружењу Берана су: у Пећи (основано децембра 1919. године), у Бијелом Пољу, (основано 15. јануара 1922. године), и у Подгорица (основано 16. фебруара 1936. године).
У Беранама, Коло је основано новембра 1930. године. За председницу кола је изабрана Милица Протић, подпредседницу Драгица Мишура, секретара Јевдокија Зечевић, као и благајницу Наталија Лалевић. Ново основано удружење на почетку је имало мали број чланова, а морали су се борити са разним тешкоћама. Грађани као и бановина излазили су им у сусрет и помагали материјално и морално. Из активности кола се види: биле су одржавање три забаве. За Светог Саву смо обукли и обули 14 сиромашних ученика из овдашњих школа, а за Врбицу смо обукли и обули њих 10. Поред тога смо помагале школе и новцем за куповину ђачког прибора сиромашним ученицима. Друштво има и два своја питомца-матуранта, врло сиромашна, којима плаћа месечну школарину у приватној гимназији да заврше матру. Помоћ Женској занатској школи до сада је врло мала, јер као почетнице нисмо могле више урадити. Друштво се обратило молбом општинском одбору да нам додели земљиште, како би могли почети припремање грађу за зидање дома. Одбор нам није изашао у сусрет одговарајући да нема земљишта, а сиромашна је да нам га купи. Банска управа са Цетиња доделила нам је 5.000 динара за помагање Женске занатске школе. Имамо три дародавца с улогом од 500 динара и пет утемљивача с улогом од по 200 динара. Стање благајне примања 26 713,50; издавање 10 350,65; салдо 16 362,8о динара. (''Календар Вардар'', Београд 1932, 14)
Из извештаја 1933/32. године: Прибављањем чланарине, одржавањем забава и прикупљањем прилога одбор је увећао своја примања. Одбор је о Светом Сави обукао петнаесторо ученика овдашњих школа, из љубави према деци потпуно незаштићеној и посве сиромашној. Такође ради ширења националне свести и развијања утакмице у истом правцу. Одбор је наградио нелолико ученика овдашње гимназије ради истицања у изради националне теме. Многима је пружена у најтежим моментима новчана помоћ, што је свакако одбору подизало углед о стању и бризи немоћних. Своју славу Малу госпођу прославио је одбор уз пријем и честитање многобројних грађана. Сви напори на унапређење овдашње Женске занатске школе остали су без успеха. Одбор пружа материјалну помоћ, а уз то плаћа и месечну закупнину за смештај школе, а осталу бригу сноси Краљевска банска управа. Стање благајне 16.362,28; салдо од прошле године 9.382,75; издавање 9.899,32 динара; налази се на уложеној књижици код филијале Црногорске банке у Беранама. (''Календар Вардар'', 1933)
Из извештаја 1933/34. године: Рад нашег Кола у прошлој године сводио се углавном на уређењу и издржавању Женске занатске школе, која је у овој школској години показује знатан напредак и леп успех. Надати се да ће одбор у току идуће године још већи успех постићи јер је примерним овогодишњим радовима школа показала свој значај и у исто време створила могућност да се у идућој школској години број ученика знатно повећа. Наши су се приходи у овој години већином од одржавања томболе, јер одбор није имао дригог начина прибављања средстава. Стање благајне: стање од прошле године 9 897,32; примањ у току године 7 876; издавања 8 448,75; на уложеној књижици у готовини 9 308,57 динара. (''Календар Вардар'', Београд 1934).
Из извештаја 1934/35. године: Коло је имало више успеха код женске омладине. Главно усмерење је било издржавање Женске занатске школе. Питање Дома Кола, у овој години смо пришли са више пажње и посвећености. Главни и једини приходи у току године су од одржавања балова и томболе, као и редовне чланарине. Друштво броји 105 чланица, три добротвора и пет утемељача. Стање благајне: салдо од прошле године 9 308,57; примања у току године 7 397; издавања у току године 7 648,50; далдо на дан 22. април 1935. је 9 057, 07 динара. (''Календар Вардар'', Београд 1935).
Из извештаја 1936/37. године: Одбор се трудио да помогне онолико колико је наша помоћ била потребна, али увек није магла у томе да успе. Главни циљ овога одбора је био одржавање Ж.З.Ш. па је на том пољу и обраћала пажњу. Одбор је решио да тражи од Краљевске банске управе на Цетињу отвори ћилимарски одсек при овдашњој школи, јер сматра да је то врло потребно за овај крај. Одбор предвиђа за идућу школску годину да оснује наравно у заједницу са занитересованим, ђачку трепезу при овдашњој гимназији, где би бесплатно најсиромашнији ученици добијали ручак.(''Календар Вардар'', Београд 1937, 10).
Из извештаја 1937/38. године: Друштво је за ову години имало већи број уписаних чланова, јер су граћану увидели да се Коло труди да испуни своју дужност. Наш задатак је да помажемо Ж. З. Ш. при којој и ова друштво постоји у заједници. Друштво је у току године одржало 21 седницу од којих једну ванредну. Друштво данас има својих нових и старих 83 члана. Такође је продавала лозове које је добила од Југословенске уније за заштити деце. У току 1936-37. године: примања у току 36/37. 7 459; издавања 3 407; има 4 052. динара; Секретар кола Драга Биговић, председница Милица Протић. (''Календар Врдар'', Београд 1938, 16).
Из извештаја 1938/39. године: Одбор је одржао 16 седница, организова је два концерта, једну забаву и месни бал, одржано је предавње Дивен Вељић: о раду жена у Француској. Друштво има 95 чланова. Друштво плаћа послугу за Ж. З. Ш. поделило је помоћ најсиромашнијим ђацима из гимназије, о светом Сави. Саопштавамо и ово: купљен је плац за подизање дома, и то за 5450 динара у величини 50 са 14 метара. Надзорни одбор на својој седници од 7. априа 1938. године је нашао је стање у благајни у току 1937-38: приходи 15 564,70; расходи 11 919; свега остло у каси 3 645. динара; секраетар кола Јевр. Драгојевић, председница Милица М. Цемовић. (''Календар Вардар'', Београд 1939, 22).
Из извештаја 1939/40. године: Одржано је предавање – Тромесечни течај за добровољне болничарке Црвеног крста. – Течај за конверзирање воћа и поврћа. С обзиром на број становника у овом малом месту, а поред тога и на број добротворних друштава којих има 13, није се могло ни очекивати више. Немајући довољно новца, да би вршили своју хуману улогу, ни смо ове године обратиле пажњу и радиле на културно просветном пољу и то:
Пре почетка нашег програма било је одржано једно предавање, зашто се добровољно припремио др Новицки са темом: ''Учити жене у социјалном животу''.
Иницијативом ове управе код среског Црвеног краста у Беранама, одржан је тромесечни течај за добровољне болничарке. Течајем је управљао г. Новицки, лекар, из Дома народног здравља, а течај је похађало 20 госпођа и госпођица из села и вароши. Све су ученице положиле испит.
Течај за конзервирање воћа и поврћа. Ова управа, желећи да младе девојке и домаћице из вароши и околине упути у домаћинству, дошла је на идеју, да се у Беранама отвори течај за конзервирање воћа и поврћа. За шта смо упутиле молбу кр. банској управи на Цетињу и тражиле да нам за време сезоне у јесен упути једног хемичара-стручњака, који би одржао течај.
Управа је у нади да ћемо за који дан добити одобрење и за овај течај пошто је дошло наређење да се спискови припреме и упуте кр. банској управи.
Управа је тражила новчану помоћ од кр. банске управе на Цетињу да би што пре дошли до зграде за своју школу, јер је немогуће и даље оставити децу да у садашњим собицама пропадају у влази и мраку. Али на жалост, ту нам бановина за сада није изашла у сусрет, с изговором да није предвиђен буџетом, мада смо се ми на време јавили. У каси смо затекли од раније свега 20 793; издато за кирију, послугу и др. за 8 месеци 1 680 динара. Наша управна чланица Драга Биговић, којо велика хвала што је својим примером о 5 000 динара уписала свог покојног мужа Ђура Биговића капетана II класе за великог добратвора нашег одбора К. С. С- Берана. секратар Недић Х. председница Милица Протић. (''Каландар Варадр'', Београд 1940, 12).