Михаило Ј. Бојичић ''НАСЕЉАВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА У МЕТОХИЈУ ОД 1919. ДО 1940.''

Аутор Михаило Јованов Бојичић

НАСЕЉАВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА У МЕТОХИЈУ од 1919. до 1940. године.

После повлачења аустријске војске крајем августа 1737. године Турци запосиједају све градове у којима су Аустријанци и српски устаници држали непуних мјесец ипо. Турци су ударили свом силином на области која су се придружила Аустријским јединицама. Тако су прво напали на Куче, који су побили Турке, исто се десило и следеће 1738. године али су Кучима притекли у помоћ Братоножићи и Клименти. Због овог науспјеха Турци предузимају освету над Васојевићима, опколивши их са три стране Колашина, Бијелог Поља и Бихора. Тако су их сатјерали са брда и силом преселили у Метохији да као кметови раде за аге и спахије, који су оскудијевали у радној снази, пошто су насељени Албанци, као нови привилеговани турски поданици, радили само на својим имањима која су отели од Срба. За разлику од Срба Васојевића, ови Албанци су се населили око Пећи, и то непосредно после Сеобе Срба под патријархом Арсенија IIIЧарнојевића почетком 1690. године. Племе Васојевића, најприје присилно, а затим и самоиницијативно, насељавају плодну Метохију у којој су Магмудбегоцићи, имали преко 130 села. Васојевићи најчешће нијесу мијењали вјеру, задржали су српска имена и националну свијест. Караљевина Црна Гора је 1914. године почела организаовано да се припрема за насељавање у Метохији али насељавање је прекинуи Први свјетски рат. Услови за насељавања ?

Насљеничка породица је имала право на 5 ха. Породице од два члана, чији је старешина био старији од педесет година, на 4 ха. Изузецима су сматране породице које су се насељавале у околини градова и привредних центара. Њима је давано мање од утврђеног минимума оли не мање од два хектара. Породичним задругама додељевана је земља тако што су старешине задруга добијале 5 ха, сваки ожењен члан 4 ха, неожењен између шеснаест и двадесете прве године старости по 2 ха, а неожењени старији од двадесет година по 3 ха. Старешине задруге и задругари старији од педесет година имали су право на 2 ха. Зависно од квалитета земљишта и породичних прилика насељеника надлежни аграрни органи могли су им доделити још по 5 ха земље уз пристанак министра за аграрну реформу. Породице које су са собом донеле потребан пољопривредни инвертар за обраду земље имале су право на додатних 3 ха земље. Угледне економије и пољопривредедним школама, као аграрним интересентима, министар за аграну реформу, у споразуму са министром пољопривреде и вода, могао је одабрати до педесет ха земље. По завршеном насељавању насељеник је, на свој захтев, могао добити још 2 ха, неплодног земљишта („шимско тло“) под условом да га у року од годину дана пошуми а у супротном, земљиште му се одузима. За добијање земље аграрни интересент морао је поднети молбу министарству за аграрну реформу која је садржала податке о старешини и свим члановима породице; о брчном стању; занимању; колико је породица поседовала земље до насељавања; какву је и колику вредност имала покретна и непокретна имовина; вредност имања, коме га оставља и уз које услове; да ли је у последњих пет годиина продао земљу; да ји има и колико стоке, пољопривредног инвентара, семена, жита за исхрану; да ли може својим средствима да набави инвентар и под којим условима ће га отплатити и друго. Сваки аграрни интересент-замљорадник давао је изјаву да ће ступити у чланство удружења насељеника (задруге) према Закону о земљорадничким и занатским задругама. Насељеник је добијао од главног органа за аграрну реформу исправу о земљишту које му је додељено и на крају је имао право жалбе министру за аграрну реформу чија је одлука била коначна.Насељеник је био дужан да се по добијању земљишта насели у року од шест месеци. У случају да постоји оправдани разлог министар је могао да продужи рок најдужи рок најдуже до годину дана. Насељеници су били ослобођени државног пореза као и окружних, среских и општинских приреза за три године. Додељену земљу нису могли отуђити за десет година, док не постану њени власници, нити су је могли давати у закуп. Изузетак су чинили инвалиди и породице без радне снаге који су били принуђени да је издају у закуп. Насељеник је губио право на земљу ако је није уредно обрађивао, ако није саградио кућу, ако, према преузимању обавеза, није вршио отплате или ако је доставио нетачне и фалсификовање података за добијање земље. Право на добиеану земљу губили су и они за које су утврдили да су одржавали везе са одметницима и лицима који су радили против државе као и лица који нису била учлањена у удружење задругара или су из њега иступила пре одређеног рока. Да би се омогућило праћење, контролисисање и релизовање насељавања донета је Наредба о увођењу „Катастра насељеника“ у новим јужним карајевима под бр.25.790. од 6.августа 1923. године. Главно аграно повереништво и окружна аграрна повереништва, на чијим је територијама вршено насељавање, били су дужни да воде „Катастер насељеника“ који су чинили главна књига насељеника, азбучни именик и технички елаборат. Законом о уређењу аграрних односа у ранијим покрајинама јужне Србије и Црне Горе од 5. децембра 1931. године дотадашње чивчије, наполичари, закупци (ћесимџије), арендатори и момци постали су слободни и проглашени су сопственицима земље који су до тада обрађивали, а чивчије право на земљиште које су непрекидно обрађивало по чивчијском праву. У случају где је чивчије имао више од 5 ха земље, која му је дата у својину у добијену земљу урачунала му се и окућница са кућама и осталим зградама. ... У Закону о насељавању јужних крајева од 11. јуна 1931. године са изменама и допунама од 5. децембра 1931. године и 24. јуна 1933. године, који је донет 26 јуна 1933. године, посебно је додељивање земље. У овом закону задржана су решења о додели земље породицама, старешинама и члановима породица која су дата у предходном закону. Новина представља то што су мушка деца испод шеснаест година старости, женска неудата деца, удове и ђаци на школовању добили право на по један хектар земље. Породице која су добиле неискрчену земљу или земљиште које се могло култивисати добијали су још једну петину од насељеничког следовања. Сиромашним месним аграрним интересентима, земљорадницима и сеоцким занатлијама могло се доделити земљиште у њиховој или суседној општини под једним условом да немају довољно земље. Додела земље мјесним аграрним субјектима одређивана је сразмерно броју интересената, броју чланова њихових породица, величини сопствене земље и расположивом земљишту за доељивању. Накнадно додељена земља није могла бити већа од насељеничких следовања нити мања од 2 ха по породици. Породице које нису имале своје куће могло је бити додељено од двадесет пет ари. Тамо гдје расположиво земљиште није било сразмерно подељено на месне интересенте предвиђено је да се може да се изврши нова подела у року од три године од ступања на снагу овог Закона. У случајевима гдје није било обрадиве земље аграрни интересенти могли су добити, као допуну, земљиште за подизање винограда и пошумљавање под условима да оваквог земљишта има у близини.

Аграрни субјекти били су аграрне задруге, Савез аграрних задруга привредне и друге институције и самоуправа тела са подручја јужних карајева. Један од аграрних субјеката била је држава.

Аграрне Заједнице, ради остваривања циља Агранрне реформе, да се стварју нова самостална мала сњљачка газдинства, потпомагало је Министарство за Аграрну Реформу оснивање такозваних Аграрних Заједнице тј. задруга добровољаца, насељеника и других интересената Аграрне Заједнице. Тим је заједница давала бескаматни зајам из државних средстава за набавку: а) семена, жита за храну, одела и других потреба за живот; б) спрежне и приплодне стоке; в) пољопривредних алата, справа и машина; г) грађевинскога материјала за подизање станова-кућа и стаја (штала). Ти су се бескаматни зајмови давали само судски регистрованим заједницама, а трба да их враћају држави тек после после извесног броја година (1 – 6), према намени позајмљене своте, и то у „ратама (на пример отплата позајмице за зграде почиње 6 година и траје 34 године, пошто се отплаћује прво само 1%а затим 11/2% позајмљене своте). Установа Аграрна Заједница обавезна је за све насељенике у Јужној Србији (област скопске аграрне дирекције) и изглада су ове једино ту системацки развијане и строго руковођене, док су у осталим областима углавномм служили као оквир за партијско-политичке акције оснивача и утицајних лица. Пошто су те заједнице често прстајале и поновно осниване осниване под другим називима то је немогуће установити њихово ефективно стање“. Године 1920. је донета и Уредба о добрвољцима, учесницима рата било као борац или неборци. Борци су добиијали 5 ха, с неборци 3 ха земље. Земља је додељеивана само оним сиромашним добровољцима који су је могли сами обрађивати, што је контролисала посебна комисија. Уколико је нису сами обрађивали, земља им је одузета. Додељивана им је и стока, чији је власник прве 3 године била држава.

Осим Врховног повереништва у Скопљу, пословима аграрне реформе на Косову и Метохији руководили су и аграрна повереништва са седиштем у Урошевцу (за срезове Неродимски, Грачанички, Гњилански и Качанички), Ђаковица (ђаковички и подримски). У Призрену (шарпланински, горски и подгорски). У Пећи (пећки, источки, берански и андријевички). У Косовској Митровици (митровачки, дежевски, штавички, и сјенички). У Вучитрну (вучитрнски, лапски и дренички). Ђаковичко поереништво пресатало је са радом 1936. године.

Одлучено је да се за насељавање у области Метохијској, а на првом мјесто из разлога безбедности, користе ови путни правци: Пећ преко Витомирице (Витомиричке шуме), и Добруше (Добрушке шуме), Исток за Косовску Митровицу, а затим птавац Пећ – Дечане преко Раставичких и Еречких шума ка Ђаковици, као и пут Пећ – Чакор – Анддријевица. Тако, су већ крајем 1919. године Витомирица и Добруша проглашене за колоније, па је у Витомирици и Добруши дошло до размеравања парцела за насељавање, првествено са леве и десне стране пута. У Витомирици, већ наредне 1920. године, почеле су да се параве прве типске насељеничке куће које су у народу позанате као „Американске куће“. Импресиван је број насељених Васојевића, из Андријевичкога и Беранскога Среза у Метохији. По броју насељених породица из Васојевића предњачи Ђаковички, Пећки и Источки. Срез. Па је стога у Васојевиће и Старој Црној Гори, била уважена крилатица да је Метохија Васојевичка покрајина. Васојевићи су се насељавали и у другим Срезовима Стaре Србије. Насељавањем Васојевићи су остали скоро пусти, поготово Горњи Васојевићи. Априла 1941. године велики број насељеника се поврати у Васојевиће, након ослобођења забрањен је повратак једног дијела Васојевића у Метохију. Има података да су се насељавали и по Србији и Војводини. 

Васојевићи добровољци који су насељени – добили посед у Метохији:

Божовић Вукадина Арсеније, рођен је у селу Бастахе, општина Горњоселаска, срез Берански, број добровољачкога уверења бр.2817/35 од 26.3.1935. године. Уведен у посед додељене земље 31.10.1936. године, посед у Скивљане, општина Бецка, срез Ђаковички (о. Ђаковица). Породица старешина Арсеније (46), жена Јеша (41), син Милета (8), ћерке: Миросава (18), Станка (14), Станија (10). Додела стављена ван снаге одгуком Врховног повереништва бр.20413/35 предмет овога пов. Бр.9488/39.

Бојовић Мила Милисава, рођен 1.3.1886. године, у Зал....., срез Берански, добровољац, број решења дирекције 27059/36, уведен у посед додељене земље 1.8.1928. и 18.12.1937. насељени 20.10.1928. подигли кућу 1928. године, посед у Бегов Лукавац, Ковраге, Љубово, општина Ђураковачк, Врелска (о. Исток). Породица жена Марија (52), синови Бојо (28), Драгутин (25), снаја Јана (38), Зорана (33). Имају земље у власништво.( Забележено 18.12.1937. године).

Голубовић Станише Новица, рођен је у Драгосаве, срез Берански, број добровољачкога уверења 238/34, од 6.6.1934. године, број решења министарства 12944/6 од 25.2.38, уведен у посед додељене земље 26.6.1938. године, посед у Сушици, општина Ракошка, срез Источки Породица старешина Новица (57), жена Јованка (53), синови Патар (28), Војислав (26), ћерка Зорка (24), снаха Слница (22), Станка (23), уника Слободанка (2), унук Бранко (1/2), унуке Јованка (1), Стана (1 месец). Голубовић Станиша Новица, из среза Беранскога, уведен у посед додељене земље 1938. године у Сушица, општина Ракошк (о. Исток).

Дабетић Обрада Батрић, из среза Беранскога, рођен је 23. марта 1895. године у Виницкој, срез Берански. Уведен у посед додељене земље 20.8.1936. године, посед у Молић, Нивоказ, општина Поношевац (општина Ђаковица). Породица старешина Батрић, мајка Станисава (72), жена Марта (39), синови Саво (18), Душан (14) Данило (5), ћерке Душанка (12), Лепосава (10), Марија (7), Радосава (3). (Забележено 28.9.1936. године).

Дубак Миливоја Радосав, рођен је 1890. године у Божиће, срез Андријевички. Уведен у посед додељене земље 26.19. 1931. добили државну кућу бр. 23 у Битеш Доњи, посед у Шаптеј, Битеш око 11 ха, општина Рзнићка, Поношевска, срез Ђаковички (о. Ђаковица). Породица старешина Радосав (41), отац (63), синови Богић (16), ђак, Александар (6), Миленко (3), ћеркаСтаница (9), жена Лепосава (35).

Зечевић Радуна Милутин, рођен је јуна 1874. године у Виницкој, општина Виницка, срез Берански, број добровољачкога уверења 25505/33, број решења Врховнога Повереништва 19886/38, уведен у посед додељене земље 20.7.1922. насељени 19.1923. подигли кућу 1924. године, посед у Љубово, општина Љубовска (о. Исток). Примио позајмицу 11.598 динара, члан је аграрне заједнице Љубово од 1923 бр. 2. Породица старешина Милутин (50), синови Радоје (22), Радоња (23), Радуле (15), Миленко (5), Раденко (13), Вуле (2), унук Љубо (3), жена Анђа (45), черке Мира (12), Мимица (8), Милосава (3), снаха Вида (22), ћерка Јованка (2). (Забележено 19.11.1930. године).

Зечевић Стефана Вуксан, рођен је 1875. године у Веруши, срез Андријевички. Број добровољачкога уверења 18198/38, број решења министарства 98190/38, број решења дирекциије врховнога повереништва 17055/39, уведен у посед додељене земље 27.7.1936. године, посед у Побрђе, Дреновац, општина Дечанска (општина Дечане).Породица старешина Вуксан (75), синови Миомир (24), Вуко (15), Стеван (11), Предраг (7), Милан (3), жена Милена (48), ћерке Милка (20), Златана (12), Мара (9), Милица (6), снаха Аница (20).

Јоксимовић Сигда, удовица, насељен у Скивљане, општина Бецка, срез Ђаковички (о. Ђаковиса).

Кљајић Милета Новак, рођен је 1894. године у Загорју, општина Доња Рженица, срез Берански, број добровољачкога уверења 1059/34 и општинскога 2585/36, број решења министарства 33585/34, број решња Врховнога Повереништа 23415/36, број решења повереништва 3278/36, уведен у посед додељене земље 7.3.1935. подигли кућу 1936. Године, посед у Ковраге, Бегов Лукавац, Суви Лукавац, око 12 ха. општина Ђураковачка (општина Исток). Породица старешина Новак (42), синови Миливоје (16), Милорад (14), Милутин (5), Милосав (7), Дргутин (3), братанац Милован (14), жена Пана (39), снаха Стоја (40). (Забележено 26.6.1939. године).

Крушчић Велиша Михајло, рођен је 1887. године у Хан Наранџића, општина Ливоречка, срез Андријевички, добровољац, учесник Балканских ратова и Првог светскога рата, умро је 1965. године у Београу, а сахрањен на Пећком гробљу. Породица жена Милица рођена је 1895. године умрла 1967. године, сахрањена на Пећко гробље, ћерка Маталија (1925-1945), Милена (1892-1948). Михајло је био у печалбу у Америци.

Лутовац Вула, удовица Јана рођена Јоксимовић, рођена је 1878. године у Дапсиће, општина Будимска, срез Берански, број добровољачкога уверења 27647, број министрства 46909/37, број и дирекције 38946/38, уведена у посед додељене земље 23.5.1938. године, посед у Скивјане, око 5,2 ха, општина Бец (о. Ђаковица). Породица стрешина Јана (60), син Радосав (33), снаха Крстиња (25), унук Радоје (3), унука Радмила (1).

Митровић Радоња Мина, рођен је у Сеоце, среза Андрјевички, број добровољачкога уверења 13320/38, број решења министарства 21899/36, решењем мнистарства 54505/VI од 16.7.1940. године додељен је државних 4% обвезница у изноцу од 50.000 динара, уведен у посед додељене земље 26.8.1936. године, посед у КО Ђаковици, око 4,5 ха, општина Ђаковица, срез Ђакоцички (опшзина Ђаковица). Породица старешина Милан (40), жена Ружа (36), ћерка Илинка (17). (Забележено 21.4.1937. године).

Недић Тома Величко, рођен је 1875. године у Пашцима, општина Манстирска, срез Берански, број добровољачкога уверења 25836/33, број решења министарства 40233/35, број репења Врховнога повереништа 42674/35, број реоеша повереништва 9571/38, уведен у посед додељене земље 10.7.1938. гоине, посед у Родно Брдо (Орно Брдо), општина Врелска (о. Исток). Породица старешина Величко (60), жена Јелица (59), синови Миро (39), Велимир (21), снаха Милена (28), унук Душан (8), унуке Росанда (6), Јела (4). (Забележено 6.7.1939. године).

Перовић Радоша Богић, рођен је 6.9.1898. године у Краљама, срез Андријевички, писар општине Новоселаске, број добровољалкога уверења ш.2.бр.15354/29. број решења дирекције 6408/23, број решења повереништва 4062/26, уведен у посед додељене земље 3.4.1926. подигли куче 1926, 1929. и 1930. године, посед у Витомирици, око 6.9 ха. општина Новоселска (о. Пећ). Примио позајмицу од 5.000 динара, члан је аграрне заједнице Метохија од 1926. године. (Забележено 5.12.1930. године). Имају земље у власноштво Забележено 15.7.1934. године. Породица старешина Богић, мајка Јована (70), жена Милосава (32), синови Душан (12), Војислав (2), ћерка Видра (6), син Радош (3), ћерка Милева (2). Убили га Пећки комунисти за вријеме рата у Пећи.

Поповић Периша Михајло, рођен је 1888. године у Лушцу, општина Манастирска, срез Берански, број добровољачкога уверења 11602/34, бр. реш министарства 1296/38и бр. реш. аграарног повереништва 2022/38. уведен у посед додељене земље и насељени 11.3.1938. године, посед у Милић, ок 18 ха, општина Поношевска, срез Ђаковички (3091/13).? Није добровољац (Поништено). Породица старешина Михаило (51), жена Велика (37), синовац Секуле (28), син Божидар (18), Радисав (12), Милисав (12), ћерке Милица (15), Љубица (9), Станка (2).

Цимбаљевић Батрића Илија, рођен је 1890. године у Дапсићима, општина Будимска, срез Берански, број добровољачкога уверења 15801/34, број решења министрства 69069/35, број решења Врховног повереништва 41822/35, уведен у посед додељене земље 23.5.1938. године, посед у Скивјане, општина Бец (о. Ђаковица). Подигли кућу 1938. године. Породица Старешина Батрић (49), синови Вуко (10), Вукадин (5), жжена Марица (39), ћерке Росанда (11), Радмила (6), Даница (2).

Чубровић Стефана Миливоје, рођен је 1882. године у Дапсићима, из среза Беранскога, добровољац, уведен у посед додељене земље 20.8.1936. године у Молић, општина Поношевац (о. Ђаковица). Породица старешина Миливооје (54), жена Мируна (45), син Радомир (21), ћерке Милева (15), Милијана (12), син Радомир (7), ћерка Славка (2). (2321/18)

Чубровић Стефана Илија, рођен је у Дапсићима, срез Беранскога, добровољац, уведен у посед додељене земље 20.8.1936. године у Молић, општина Поношевац (о. Ђаковица). Породица сратешина Илија, жена Радосава (52), син Душан (24), ћерка Јевгенија (14).

Чубровић Стефана Јован, рођен је у Дапсиће, срез Берански, добровољац, посед у Молић, о. Поношевска, срез Ђаковички.

Шекуларац Сава Миро, рођен је у Главици, о. Горњоселска, срез Берански, уведен у посед додељене земље 31.10.1936. године, посед у Скивљане, о. Бецка, срез Ђаковички (о. Ђаковица). број добровољачкога уверења 3911/35 од 30.4.1935. године. Породица старешина Миро (47), жена Станица (39), ћерке: Даница (12), Милица (9), Станица (9), Марица (6), Веселинка (2).( Забележено 31.10.1936. године). Није се населио.

Насељавање из Горњо и Доњо Васојевића (Андријевички и Берански срез) у Пећки, Источки и Ђаковчки срез је био следећи: у Пећком срезу је било насељено у пет општина и 41 село, Источки срез у пет општина и 26 села, а у Ђаковачко срезу у седам општина и 72 села. По бројности насељаних породица у Витомирици 66 породица, Папраћане са 21 породицом, Добруша 58 породица, Доблибаре са 43 породице, Кодралија са 63 породице, Љуг Бунар са 63 породице, Мармуле са 47, Радоњић са 104 породица, Црмљане са 28 породица, Калавај са 35 породица и Дашиновац са 36 породица. Поједине општине су биле претежно насељене са породицама из Васојевића.

СРЕЗ ПЕЋКИ

 

ОПШТИНА БАРАНСКА

Село Баране (о. Пећ) Бабовић Р. Новица (1928) Вушовић А. Никодим (1933) Дедовић Р. Миљан (1931) Радуловић М. Илија (1928) Село Глођане (о. Пећ) Ивановић

Шћекић Т. Марјан Село Доње Баране (о. Пећ) Шошкић Г. Леко (1931) Шошкић М. Данило (1931) Село Косурић (о. Пећ) Бјелановић В. Ново (1928) Дашић М. Васо Дашић М. Радоња

Рмушић Радосава Тмушић В. Јеврем Тмушић Ј. Алекса Тмушић М. Богдан Тмушић С. Арсо

Тмушић С. Милун Шћекић М. Васо Шћекић Р. Мира Село Кпуз (о. Клина) Девић П. Вукајло

Дедовић Д. Мираш Добрашиновић В. Милош Село Крушевац (о. Пећ) Вуковић Ш. Раде (1922)Губеринић Р. Иван (1924) Ђуровић Ј. Ајкуна (1921) Коматина В. Милутин (1924)

Коматина М. Мика (1923) Пајковић М. Глигорије (1922) Шаљић Стана Шошкић М. Видоје (1924) Село Рашић (о. Пећ) Шћекић П. Радован Село Росуље (о. Пећ) Бјелановић В. Лука (1925) Дедовић Р. Миљан Јанковић М. Леко (1924) Машковић Ј. Миливоје (1928) Мијовић М. Божо (1924) Шошкић Данило Шошкић Лакић Шошкић Милета ОПШТИНА БУДИСАВЦЕ (о. Клина) Село Крушево (о. Клина) Јокић М. Михајло Село Ступ Дашић Ђ. Саво (1923) ОПШТИНА ГЛАВИЧКИКА (о. Пећ) Село Главичица (о. Пећ) Дашић Ј. Панто (1924) Јојић В. Новак (1922) Јојић В. Пуниша (1922) Јокић Р. Вуко Томовић В. Радован (1923) Чукић Р. Милета (1926) Вулевић (1922) Село Доњи Петрич (о. Клина) Тмушић А. Мирко Село Дреновац (о. Клина) Шћекић Л. Зорка Село Јабланица (о. Пећ) Шошкић К. Митар Село Клинчина (о. Пећ)Брковић М. Томица (1935) Мартиновић Голуб (1922) Мартиновић Зарија (1922) Шошкић М. Вукман (1925) Шошкић М. Ново Село Лабљане (о. Пећ) Вучевић М. Вукадин (1920) Ивановић Драгиња (1923) Село (Л)Љешане (о. Пећ) Лекић В. Раденко Село Ромуне (о. Пећ) Тмушић Ј. Милија Село Сврхе (о. Пећ) Зечевић А. Саво Зечевић П. Симон ОПШТИНА ГОРАЖДЕВАЦ (о. Пећ) Село Враговац (о. Пећ) Дашић Ш. Мило Село Гораждевац (о. Пећ) Вулевић Ј. Милутин (1922) Ђуровић В. Илија (1922) Јукић Милосава (1927) Лалевић Б. Гавро (1925) Марјановић Магда (1924?) Радуновић В. Јован (1922) Радуновић М. Крсто (1924) Гораждевачко поље – заселак Крвоч (о. Пећ) Дашић Ј. Панто Дашић Ш. Новица (1928) Село Добри До (О. Пећ) Бабић Н. Арсеније (1924) Бјелановић Савo Село Злопек (о. Пећ) Зоњић Станка Лабан И. Радомир (1919) Лабовић Д. Милорад (1929) Лазаревић П. Спасоје (1926) Мартиновић М. Василије (1923) Масловарић Г. Ђорђе (1929) Село Крстовац (о. Пећ) Томовић В. Вукашин (1929) Село Ложане (о. Пећ) Дашић М. Милоња (1935) Шошкић У. Момчило (1925) Село Почешће (о. Пећ) Ђурковић М. Новица (1926) Ђурковић Н. Миливоје (1924) Рмуш Милосава (1924) ОПШТИНА НОВОСЕЛСКА (о. Пећ) Село Витомирица (о. Пећ) Бабић Даница (1929) Бабић М. Милица (1928) Бабић Р. Обрад (1929 Бабић С. Зарија (1925) Бабовић В. Вук (1923) Бошковић В. Радосав (1920) Вукићевић И. Милија (1929) Дабетић Мара (1928) Дабетић Р. Митар (1928) Дабетић Р. Радомир (1935) Дашић В. Радош (1929) Дашић М. Љубомир (1922) Дашић М. Михајило (1933) Делетић С. Богдан (1920) Дујовић В. Никола (1927) Дујовић М. Нешо (1927) Ђекић П. Томица (1928) Ђекић Р. Мијо (1925) Ђекић Р. Миличко (1923) Живаљевић И. Милован (1927) Живаљевић М. Милић (1927) Зечевић В. Милош (1928) Зечевић Дмитра (1927) Зечевић Ђ. Вујадин (1923) Зечевић Ђ. Гавро (1929) Зечевић Ђ. Станко (1927) Зечевић Ђ. Станоје (1923) Зечевић Ј. Вукман Зечевић М. Илија (1927) Зечевић Н. Радомир (1929) Зоњић М. Михајло (1927) Ивановић Ђ. Митар (1920) Ивановић Ђ. Татомир (1920) Ивановић Л. Мило (1923) Ивановић М. Голуб (1924) Ивановић М. Ђуро (1920) Ивановић М. Лазар (1929) Ивановић М. Миличко (1924) Ивановић М. Миko (1923) Ивановић П. Мина (1930) Ивановић С. Павле (после 1957) Јокић М. Леко (1931) Јокић Ф. Никодин (1926) Јочић Н. Лакић Крушчић И Радован (1928) Крушчић И. Вуле (1927) Крушчић Р. Милан (1927) Маслар М. Вучета 1929), и Рухот Машковић Ј. Младен (1927) Микетић Б. Љубомир (1927) Микетић М. Милоња (1924) Микетић Станислава (1920) Милошевић М. Аксо (1928) Милошевић Милена (1928) Митровић Ј. Божо (1928) Митровић Ј. Вуле (1928) Прашчевић М. Алекса (1913) Протић М. Јован (1925) Радевић Бојана (1925) Радевић В. Вуксан (1938) Рмуш П. Лазар (1929) Рмуш П. Миладин (1929) Рмуш П. Ново (1929) Рмуш П. Павле (1929) Тајић М. Милоња (1928) Чукић А. Митар (1924) Село Накло (о. Пећ) Павићевић Л. Новица (1919) Село Ново  Село Дримско (о. Пећ) Бојичић Н. Милић (1932) Брковић А. Павле (1933) Брковић А. Миладин (1933)Зечевић Радивоје (1936) Гаровић Методије Прашчевић Р. Радисав (1912)Пипре А. Вучета (1936) Село Озрим (о. Пећ) Рмуш В. Радун (1934) Село Сига (о. Пећ) Масларевић Р. Вуксан (1928) Село Требовић (о. Пећ) Перовић Маслар ОПШТИНА ПЕЋКА Гоковић Стана (1929) Голубовић И. Периша Пећко поље (о. Пећ) Дашић Л. Ђукан ОПШТИНА СТРЕОЦ (о. Пећ) Село Стреоц (о. Дечане) Вешовић М. Манојло (1924) Село Дубовик (о. Клина) Вукотић М. Радосав (1928) Гојковић Г. Божина (1937) Јукић Ј. Петар Лалић М. Стојан Село Загрмље (о. Пећ) Зоговић А. Лука Село Папић (о. Вукотић М. Ђорђије (1927) Дедовић Ђ. Марко Зоњић Г. Драго Петровић Р. Милан (1925) Село Папраћани (О. Дечане) Вуканић С. Радуле (1922) Вуковић О. Милић (1928) Делетић Маргита Драговић З. Милош (1928) Драговић Ј. Раде (1929) Драговић Р. Васо (1928) Живаљевић Марија (1928) Јоић Р.  Михајло (1929) Јокић Б. Богдан (1922) Јокић Илинка (1928) Јокић М. Милош (1930) Јокић О. Милић (1922) Јокић Р. Богдан (1922)Јокић Р. Симо (1922) Лалић В. Драго Лалић М. Периша Радовановић П. Иван (1928) Рајковић Т. Благоје (1928) Угреновић Мирјана (1930) Шошкић М. Радуле Село Раушић (О. Пећ) Вукотић Вукотић М. Зарија Драговић М. Никола (1924) Зоњић М. Лука Јокић Вукота (1931) Јокић М. Милија (1936) Јокић М. Михајло (1935) Јокић М. Никодим (1935) М. Драгутин (1925) Пауновић Шошкић М. Станоје (1925) Шошкић Р. Миливоје Стреочке Ливаде (о. Дечане) Гојковић Стана Дашић Мара СРЕЗ ИСТОЧКИ ОПШТИНА ВРЕЛСКА (РАДАВАЧКА) Село Врело (О. Исток) Божовић И. Миле (1923) Зечевић Р. Милутин Село Кашица (о. Исток) Лабовић Н. Радоје (1921) Маслар Р. Лабуд Маслар-Негојевић Р. Новица Дашић Село Љубово (о. Исток) Ивановић М. Милован Оровић Митровић Ш. Митар Кораћ Мило (1928) Село Мало Дубово (о. Пећ) Васовић В. Драго (1938) Васовић Века Јован Крушчић Спаса (1938) Лалић М. Милорад (1929 Село Радавац (о. Пећ) Гојковић Л. Јеремија Николетић  М. Радомир (1930) Обрадовић М. Милутин Обрадовић Л. Бато Село Студеница (о. Исток) Лашић Јован ОПШТИНА ЂУРАКОВАЦ (о. Исток) Село Бегов Лукавац (о. Исток) Бољевић М. Аксо (1929) Дашић М. Милисав (1925) Село Добруша (о. Исток) Бабић М. Благоје (1924) Бабић Н. Ђукић (1924) Бабић Т. Панто (1924) Бабовић Ђ. Аврам (1924) Барјактаревић Ш. Никола (1929) Божовић М. Андрија (1924) Божовић М. Милашин (1924) Бракочевић Д. Саво (1929) Бракочевић С. Симо (1924) Влаховић М. Илија (1929) Влаховић Р. Радуле (1928) Вуковић М. Јован (1929) Губеринић Јелена (1924) Дашић Р. Јефто (1928) Дашић С. Крсто Девић Н. Вукашин (1928) Драгојевић М. Велимир (1924) Дрекаловић А. Радован Дрекаловић Ж. Симо (1924) Зекић Р. Вуко (1924) Зоговић Ф. Јован (1929) Ивановић Т. Крсто (1924) Јашовић Ш. Вуксан (1919) Кенић З. Филип (1928) Кенић И. Божина (1928) Кенић И. Јагош (1928) Коматина М. Новак (1924) Кукаљ С. Павле (1928) Лекић В. Иван, Лекић В. Јован (1928) Лекић В. Јока (1924) Лутовац Марија (1924) Лутовац С. Митар (1924) Маслар Т. Милош (1928) Масловарић Н. Томо (1919) Мијајловић М. Мијајло (1925) Милуновић С. Митар (1924) Обрадовић Р. Милија (1924) Ојданић М. Крсто Ојданић М. Радивоје (1924) Оровић М. Милован (1924) Раичевић Р. Новица (1928) Ралевић В. Михаило (1924) Ралевић В. Петар (1928) Ралевић Г. Раденко (1924) Ралевић Г. Радосав (1924) Ралевић Ј. Никола Ралевић Н. Марко (1924) Ралевић Станисава (1924) Рачић Милица (1919) Спалевић Мирко (1928) Цикић Светозар (1936) Шошкић Р. Мирко (1928) Шћекић М. Радуле (1924) Село Ђураковац (о. Исток) Вукићевић А. Љубо (1926) Гашић М. Ђуро (1926) Дашић М. Јован (1931) Јашовић М. Величко (1929) Село Жач (о. Исток) Барјактаровић М. Новица Божовић М. Никола (1924) Божовић Р. Мијајло (1936) Божовић У. Нико (1936) Вешовић М. Вељо (1936) Вујошевић Ј. Душан Вулевић М. Јоко (1934) Дашић Вукајло (1937) Дашић Иконија (1932) Дашић М. Милош (1934) Кораћ Р. Миленко (1937) Мартић Ђ. Лука (1937) Село Старо Дворане (о. Исток) Митровић М. Милосав (1928) Митровић С. Арсо (1928) ОПШТИНА ЗЛОКУЋАНСКА (о. Клина) Село Злокућани (о. Клина) Раичевић М. Секуле (1913) Шекуларац Р. Миленко Село Јошаница (о. Клина) Дедовић О. Стојан (1923) Село Клина Лабовић Г. Данило (1923) Радуновић А. Милорад (1932) Село Клиновац (о. Клина) Лабан Љубомир Рачић Р. Милоња (1925) Филиповић К. Миро (1933) Село Крњине (о. Исток) Обрадовић М. Томо (1922) Обрадовић А. Милисав (1922) Оровић М. Радован (1922) Шћекић Љ. Крсто Шћекић Савет  Село Штупељ (о. Клина) Филиповић Ђ. Вукман (1935) ОПШТИНА ИСТОЧКА Село Бело Поље (о. Исток) Савовић Г. Миладин (1928) Село Дубрава (о. Исток) Оташевић М. Пејко Село Исток (о. Исток) Мојашевић Станка (1926) Мартић П. Ђоко (1937) Поповић С. Андрија (1921) Поповић А. Владета (1921) Поповић А. Данило (1921) Поповић А. Мирко (1921) Поповић М. Небојша Село  убожда (о. Исток) Гарчевић, Девић Р. Вуксан (1926) Село Мужевине (о. Исток) Масларевић Б. Урош Село Црнци (о. Исток) Вукадиновић В. Величко (1926) ОПШТИНА РАКОШКА (о. Исток) Село Крњина (о. Исток) Ђуровић М. Миња (1922) Пешић П. Драгиша (1922) Село Сушица (о. Исток) Весковић С. Милић (1938) Голубовић С. Новица (1938) Обрадовић С. Милоња (1921) Шћекић Јелица (1933) Село Шаљиновица (о. Исток) Бабовић Р. Димитрије (1922) Божовић М. Богдан (1923) Дабетић Р. Новак (1932) Кораћ Р. Божо (1923) Милуновић Н. Ђоко (1938) Угреновић У. Јаков (1932) СРЕЗ ЂАКОВИЧКИ ОПШТИНА БЕЦКА (ЦРМЉАНЕ) Село Бардоњић (о. Ђаковица) Дабетић Радуша (1931) Село Бец (о. Ђаковица) Бабовић Б. Радомир (1931) Бабовић Вукашин (1931) Бабовић М. Вукадин  1931) Бабовић Н. Радован Бабовић О. Вукадин (1931) Бабовић Р. Стева (1932) Бабовић Р. Стеван (1931) Бабовић Саво (1931) Бакић Александар (1931) Вукић М. Мирко Вукићевић Ђурђија (1933) Вуковић Јован (1931) Вулић А. Радисав (1931) Вулић А. Радисав (1931) Вулић Б. Вучета (1931) Вулић Богдан (1931) Вулић Вукајло (1931) Вулић Ј. Миливоје (1931) Вулић Ј. Стеван (1932) Вулић Љубо (1931) Вулић М. Видо (1931) Вулић М. Марко (1931) Вулић М. Милета (1931) Вулић Милош (1931) Вучелић М. Милоје (1931) Вучелић М. Митар (1931)Вучелић Марко (1931) Вучелић Неда (1931) Гојковић М. Сава (1932) Делевић Р. Вучић Драговић Милан (1931) Драговић Михаило (1931 Јашовић В. Авро Јеврић Божина (1931) Јеврић Ј. Спасоје (1933) Јовић С. Вуксан (1938) Караџић М. Новак (1932) Кочановић Марија (1932) Лалић М. Милосав (1931) Лекић А.