logo3

МИОДРАГ БАРЈАКРАРОВИЋ БАГО ''КРОЗ АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ 1915. ГОДИНЕ МИЛОСАВ БОЈОВ БАРЈАКТАРОВИЋ''

Уз стогодишњицу сврштека Првог свјетског рата

Пише Миодраг Барјактаровић Баго

 

КРОЗ АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ 1915. ГОДИНЕ

МИЛОСАВ БОЈОВ БАРЈАКТАРОВИЋ

 

            Бојо Барјактаровић, брат мога ђеда Богића Барјактаровића, из Калудре, рођен је 1854. године у Калудри, од оца Вукашина и мајке Илинке, рођене Кастратовић из Трешњева, код Андријевице. Одселио се из Калудре негдје крајем 19. вијека (око 1900. године) са породицом код Призрена, а потом у Товрљане у Топлици, гдје је умро 1934. године и тамо сахрањен. Трагови његове куће у близини моје у Калудри су и данас видљиви. Бојо је стриц мога оца Милисава, рођеног 1892. године.

 

            Милосав, други по реду син Бојов, рођен је 1890. године у Калудри, умро 11.12.1963. године у Товрљану-Прокупље. Значи са десет година напустио је Калудру.

У Првом свјетском рату српска војска се услијед офанзиве надмоћне швапске војске повлачила преко Албаније ка Крфу 1915. године. На том путу ГОЛГОТЕ кроз Албанију, хиљаде српских војника је изгубило животе због погибије од Арнаута, због глади, мраза, тифуса и других невоља. Милосав Б. Барјактаровић је преживио ГОЛГОТУ, а на Солунском фронту 1916. године рањен и лијечен је у Бизерти, у Тунису, као и остали српски рањеници. Послије опоравка учествовао је у пробоју Солунског фронта 1918. године и у свим борбама до Аустрије.

            Његово височанство Краљ Александар I Карађорђевић српске војнике, учеснике албанске ГОЛГОТЕ, је одликовао „АЛБАНСКОМ СПОМЕНИЦОМ“, међу њима и МИЛОСАВА Б. БАРЈАКТАРОВИЋА, коју његов унук, а мој синовац Драган, професор и књижевник, чува као веома вриједан докуменат.

            Бојов брат Богић, мој ђед, као добровољац учествовао је у Првом балканском и Првом свјетском рату 1912-1918. године као припадник добровољачке Доњовасојевићке бригаде. На граници Албаније разболио се од „шпањолке“ 1915. године и умро.

            Сматрам да у беранској котлини и Васојевићима је ријеткост да неко посједује „АЛБАНСКУ СПОМЕНИЦУ“, те је занимљиво приликом обиљежавања јубилеја – 100 година од Првог свјетског рата да се спомену ови подаци, а посебно име мог стрица Милосава Б. Барјактаровића.