МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ПРОЦЕС ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА''

ПРОЦЕС ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА

У другој половини 18. и у 19. вијеку, дошло је до исламизације неких васојевићких братстава у долини Лима, по досељавању из своје матице Лијеве Ријеке, као и осталих брдских племена, губећи везу са матицом. Тако су и многи родови Куча, Ровчана и других брдских племена, исељавајући се у Затарје, Полимље, Бихор, Рожајски крај и друге крајеве Рашке области, због губитка ослонца на своје матице, брже подлијегали исламизацији. Аге и бегови су осилили, и био је на снази читлучки економски систем у којему су сељаци живјели на земљама спахија и у пуној потчињености према њима (Р.Ј.Вешовић). Дошло је до усвајања неких дјелова ношње, покрета и понашања, што је непосредно доводило до примања ислама или поарбанашивања, закључује Вешовић.

У Коњусима и Божићима, у вријеме тих биједа, примили су ислам Фатићи и неки Обрадовићи, на Лугама у Полимљу једна група Ћулафића (Спаховићи и Аџићи) са којима су близу Качамаковићи из Плава, у Грачаници један огранак Лабана, то јест Радивојевићи (Омеровићи, Пуљићи, Максутовићи, Ајдиновићи, Фазлићи), затим Ђукићи, пресељени на Полицу (Доња Нахија), неки од Саковића (Сеоце), дио Шарбајића на Полици, дио Ћеранића (Малишићи) с Виницке (Д. Нахија), огранак Масловарића из Сућеске (Сејдовићи) и Божића (Јаховићи), огранак Дабетића из Присоје (Гарчевићи), Зујовићи (огранак Новаковића) и један мали број Чукића. Многи су се од поисламљених, доцније, сами враћали братству и племену и својој православној вјери.

Муслиманска братства, односно куће, већином се налазе у Беранама, осим поисламљених Ђукића на Полици. То су: Рамусовићи, Адровићи, Шунтићи-Ковачи, Белановићи, Калићи, Дервишевићи, Никшићи, Подгоричани, Зејниловићи, Црновршани, Манџукићи, Пачаризи, Малезићи, Касумовићи, Муслићи, Смаилагићи, Делићи, Феризовићи, Османовићи, Селмановићи, Суљковићи, Гарковићи, Усовићи, Ђечевићи, Софтићи, Реџепагићи, Муховићи, Масличићи, Дервовићи, Ајкуновићи, Међедовићи, Љуце, Јашаровићи, Шахмани, Реџовићи, Дурковићи, Кујовићи, Париповићи, Гарчевићи, Табаковићи.

Ова муслиманска братства су са различитих страна и различите етничке припадности. Највише их је из околине Бијелог Поља, Пећи, Призрена, Скадра, Новог Пазара, Плава, Гусиња, Колашина, Никшића, Подгорице, као и из околине Берана (Бихора), Рожаја, или из појединих мјеста сјеверне Албаније. Дошли су, већином, за занатом и трговином, нарочито послије 1876/77. године, али џамију нијесу могли подићи све до 1883. године, када је за кајмакама био постављен Мурат-ага Ганић, потурчењак од племена Дрекаловића из Куча. Ово је, како су се хвалили Васојевићи, била прва и једина џамија на васојевићком земљишту. Берански муфетиш (надзорник) Ахмед Хамди-паша, подигао је задужбину (вакуф) код чесама на беглуку, за душу рано преминулом сину јединцу. Томе здању посебну упечатљивост даје фасада оријенталне архитектуре с декоративним елементима, ријетка за беранске грађевине тога времена, која је нажалост скорашњом обновом доста девастирана.