МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''БРЂАНСКА ПЛЕМЕНА ВАСОЈЕВИЋИ, КРАСНИЋИ И ХОТИ ''

ВАСОЈЕВИЋИ, КРАСНИЋИ И ХОТИ

По предању, Васојевић Стево је имао пет синова: Васа (од кога су Васојевићи), Пипа (од кога су Пипери), Озра (од кога су Озринићи), Краса (од кога су Краснићи, велико албанско племе) и Ота (од кога је настало многобројно племе Хоти у Албанији). Краснићи и Хоти су се послије Косовског боја потурчили, то јест прешли су на исламску вјеру. Да су Васојевићи и Краснићи сродна племена "по менталитету", а традицију о крвној вези ова два племена различите етничке и вјерске припадности, користиле су и васојевићке и кучке вође у политичке сврхе, па су одржавали врло присне односе са "њиховим поглаварима".

Васојевићи и Краснићи су се и у овим временима, као и раније кроз минуле вјекове, држали традиционалних пријатељских веза. Поуздавали су се Васојевићи и у савезништво племена Хоти, са којима су такође одржавали пријатељске везе у духу традиције о заједничком родбинском поријеклу. Ове везе између Васојевића с једне, и Краснића и Хота с друге стране, биле су саставни дио свеукупних добрих односа између црногорско-брдских и сјеверно-арбанашких племена.

Васојевић Стева Васо (1366-1451), као косовски пребјег, који се након слома старе српске државе нашао у црногорским брдима, у Лијевој Ријеци, заснива своју породицу. Опште прихваћено предање, које се неријетко узима као неспорна чињеница у Васојевићима, јесте - да су се сви народили из једне Васове куће на Ножици, од три Васова сина: Раја, Новака и Мија. По предању, Рајо је имао три сина: Ђура, Даба (Дабету) и Угљешу (Ковача). Највећа братственичка грана Васојевића - Рајевићи, добили су име по најстаријем Васовом сину Рају. Др Миомир Дашић у својим истраживањима констатује да се родоначелник ове васојевићке гране помиње у турском дефтеру Скадарског санџаката из 1485. године, пописом Лијеве Ријеке и домаћинстава села Речица (Васојевићи, нахија Пипери, тимар Хасана Маринита), и да се звао Радослав Херцеговић или Радослав Угљешин. Анализом пасова најразвијенијих братстава ове групе, поклапа се, да је родоначелник Рајевића (или Раовића) живио пред крај 15. и почетком 16. вијека. Рајевићи се дијеле на три велике групе братстава - Лопаћане, Дабетиће и Ковачевиће, који су се народили, по предању, од три Рајова сина: Ђура, Даба и Угљеше, којима је усађена љубав према потомцима своје крви - Краса и Ота.

У вјековима османлијске владавине, племена Краскићи и Хоти су живјели у блиским односима са племенима Брда и Црне Горе, нарочито са васојевићким племеном. Војвода кучки Марко Миљанов Поповић је писао да су се заједнички борили, у многим приликама, против заједничког непријатеља, Турака. Пошто су Албанци сматрали да ће током Балканског рата бити угрожене њихове територије, придружили су се турској војсци. На великој Народној скупштини у граду Влора, 28. новембра 1912. године, прогласили су Албанију за независку државу. Од тада креће албанска свеколика мржња према српском народу, до дана данашњега, нарочито на Косову и Метохији.

Пише: Милутин Осмајлић