МИЛАН МАНЕ ЦИМБАЉЕВИЋ ''ПОЧАСТ ДАПСИЋКИМ ЈУНАЦИМА''

ПОЧАСТ ДАПСИЋКИМ ЈУНАЦИМА

     У времену смо обележавања великог јубилеја Сто година од завршетка Првог свјетског рата.  Дапсићани су подигли споменик својим заслужним прецима који су искорачили у борбеним редовима за одбрану слободе у свим ратовима у својој земљи у свом времену и тако су многи дали и своје животе. Списак је дат као на споменику, редоследом по годинама погибије уз поштовање и азбучног реда, у ратовима 1912-1918. године.

 

       Бућковић М. Радивоје                           1862-1912.

       Голубовић Н. Тома                                1877-1912.

       Ђуришић М. Илија                                1892-1912.

       Лутовац Ђ. Андрија                              1874-1912.

       Лутовац Д. Вуле                                    1876-1912.

       Лутовац М. Јован                                  1895-1912.

       Лутовац Б. Мина                                   1872-1912.

       Цимбаљевић М. Васо                            1864-1912.

       Цимбаљевић И. Саво                            1882-1912.

       Чубровић М. Крсто                               1867-1912.

       Вујовић С. Богић                                   1888-1917.

       Вујовић Г. Мијаиле                               1882-1917.

       Лутовац Д. Мирко                                 1874-1917.

       Лутовац З. Новица                                1892-1917.

       Лутовац М. Радоња                               1862-1918.

       Чубровић Ј. Данило                               1892-1918.

 

 

       Умрли у логорима у Надмеђеру у Мађарској 1917. године:

 

       Лутовац Н. Јован                                   1875-1917.

       Цимбалјевић Д. Васиљ                         1881-1917.

       Шуњевић М. Ђукан                              1867-1917.

 

       Треба напоменути да су тада погинулим борцима одсијецали главе. Када је на „ЛОКВАМА“ у Дапсићу погинуо Васо Мирдов Цимбаљевић, који је био чувен, крупан, развијен човјек: носио је бркове до ушију, једино су његову главу послали Везиру у зобницу, јер су тада слали главе најчувенијих и највиђенијих људи. Тако је његов труп сахрањен без главе на Дапсићком гробљу. Његова сестра Иконија, удата за Батрића Шћеповића у Заграђе, тужела га је:

 

                                                - У гробље ти труп укопасмо

а на трупу дичне главе нема

понесоше ју на поклон везиру

да се са њом дичи паша

                                    дико наша –

 

       Од страдалника у ропству у Надмеђеру у Мађарској био је и капетан Васиљ Дилин Цимбаљевић, који је као академац био други у рангу по успјеху. „Једино је испред њега био Лазар Милошевић на Војној академији, на Обилића Пољани на Цетињу у тој класи“. Ђукан Шуњевић је био познати барјактар Дапсићке чете и умро је у ропству. У ропству су тада били и Милић, водник Шуњевић, преживио је и вратио се кући. Мирко Нешов Цимбаљевић је исто био и показао се врло храбро и преживио је ропство. Дуго је био кмет села и доживио је дубоку старост. Био је познат говорник и лелекач. Прича се: Гавра Вуковића нико боље није олелекао од Мирка Нешова Цимбаљевића. Он је рекао: „ДИКО СВИЈА ВАСОЈЕВИЋА, А БРАТЕ СВИХ СРБА“.

 

       Посебно треба истаћи капетана ПАНТА ЛУТОВЦА (1882-1923) који је био питомац прве генерације официрске Академије на Обилића Пољани код Цетиња. Преживио је ропство у Надмеђеру, али је од посљедица истог убрзо умро. Сахрањен је у родном Дапсићу.

 

       Ми, њихови потомци, се трудимо да будемо – доследни њихови поштоваоци и зато се организујемо у организована Удружења да одржавамо и посјећујемо споменике наших високо уважених и заслужних предака, који су давали своје животе за неко боље сјутра – у том сјутра – ми данас трајемо.

 

       Иначе је познато да су се Дапсићани истицали својим активним учешћем и храброшћу у свим ратовима зашто су добијали, официри и ратници, највећа признања и одликовања. У Балканском рату, 1912. године, имали су и битку у Дапсићу, на Циковића локви када је погинуло 10 бораца.

 

       Дапсићка чета је била у саставу Поличког батаљона која се видно истицала.

       А у ранијем рату Селим-паша је погинуо од сабље Дапсићана и то у Дапсићу.

 

Пише Милан Мане Цимбаљевић, предсједник секције Удружења ратних добровољаца 1912-1918.,њихових потомака и поштовалаца  Беране за Мјесну З аједницу Дапсиће