ЛИЈЕП ПРИМЈЕР СЛОГЕ ВАСОЈЕВИЋА-СЕРДАР ЈАНКО И КОМАДАНТ МИЛО

ЛИЈЕП ПРИМЈЕР СЛОГЕ ВАСОЈЕВИЋА-СЕРДАР ЈАНКО И КОМАДАНТ МИЛО

(Из ранијег времена)
У првом свјетском рату 1914. год.командовао је црногорском војском сердар Јанко Вукотић.Кад је Доњовасојевићка бригада била је на Гласинцу у Херцеговини имала је у своме саставу и батаљон војника из Лијеве Ријеке звани Љеворијечки батањон.Сердар Јанко је наредио команданту Доњовасојевићке бригаде Милу Саичићу,да се његова бригада расформира и војници додијеле другим бригадама Црне Горе ради појачања њихове борбене моћи. Командант бригаде је саопштио војсци наређење сердара Јанка.Војска бригаде је одрекла послушност и није хтјела да изврши наређење. Командант бригаде је извјестио сердара Јанка да не може да изврши његово нарећење,јер војска не пристаје да се бригада расформира.То није била униформисана војска која је прошла кроз војничку обуку,него права народна војска у народним одјелима направљеним од народне производње.Одијела су имала разне боје те је по томе, у многим мјестима изван граница Црне Горе,називапа „шареном војском”.Али,та „шарена војска” је имала високи борбени морал који је потицао из традиције да потомци не смију,да осрамоте своје претке.Ако се неко нашао страшљив и био слаб војник,или је неко нешто украо, сматрало се да је на ту кућу пала срамота те су је људи заобилазили.Људи су се тешко ријешавали да у ту кућу дадну дјевојку,или из те куће узму дјевојку.То није била мала казна за људе онога времена.Такав је био народни суд свога времена правичан,али и оштар о коме је морао да води рачуна сваки човјек у своме држању и понашању. Сердар Јанко је посумњао да командант бригаде неће да изврши његово наређење и тиме изгуби положај,па је нашао изговор да војска не пристаје да се бригада расформира.Сердар је пошао да се на лицу мјеста увјери у истинитост његовог извјештаја.Он није могао да повјерује да неко смије,њему сердару да одрече послушност, јер је био познат као сувише строг војнички старјешина,па је било случајева да је у великој строгости прелазио дозвољене границе своје надлежности.Са њима је пошла и његова пратња — тјелесна гарда од 30 добро наоружаних војника,које је он лично одабрао као најбоље за своје обезбјеђење.Неко је извјестио команданта бригаде да му долази сердар Јанко Вукотић. Официри бригаде су припремили бригаду за дочек.Кад се сердар појавио са својом пратњом,бригада је стала мирно.Њен командант Мило Саичић срео је сердара,стао мирно уз војнички поздрав и рапортирао му да није могао да изврши његово наређење, јер војска не пристаје да се бригада расформира.Сердар опкољен својом пратњом, пошао је у правцу Мила јашући на коњу и држећи у руци канџију, са подигнутом руком у вис у приправност да га удари и викнуо: „Мило Саичићу, јесам ли ја командант војске или ти” ? Ка.д је то Мило видио да га може физички напасти,стојећи мирно ставио је руку на пиштољ за појасом и рекао: „Сердаре,чувај ми част.” Војска бригаде је посматрала шта се дешава измећу два команданта и плашећи се да ће сердар физички напасти њиховог команданта,без позива,већа група војника је брзо дотрчала и стала лијево и десно поред Мила држећи пушке на готовс упереним у цравцу сердара Јанка и његове пратње.Кад је сердар то видио,мало се повукао уназад и стао пред војском да чује шта војска каже. Употријебио је оштар тон да би учинио притисак на војнике да му кажу, ко је прави кривац те се његово нарећење није извршило.Са високим тоном рекао је: „Војници,ви знате да се у војсци без поговора мора извршити нарећење претпостављеног старјешине, јер за неизвршење нарећења сљедују оштре казне,а у ратном стању још оштрије.Реците слободно без страха да ће те за то одговарати, је ли вас неко наговорио да не извршите моје наређење и тиме доведете себе пред тешку дисциплинску одговорност или сте ви то сами учинили у шта ја мало вјерујем”. У име бригаде говорио је Вучић Гаранчић из Лијеве Ријеке који је рекао: „Господине сердаре,војска наше бригаде коју чине Васојевићи није прихватила ваше наређење да се бригада расформира и да војници иду у друге бригаде Црне Горе.Наша бригада је способна да у овом саставу, у коме се налази,изврши сваки постављени задатак.Наредите гоеподине сердаре,да наша бригада иде онамо где је ситуација на фронту најтежа и ми ћемо се јуначки борити где брат брата неће издати.Војници наше бригаде неће да иду у друге бригаде Црне Горе и да изгледају као овце изгубљене кад ућу у туђи тор. Господине сердаре,треба да знате и то,да је Васо био много заслужан човјек и да га је требало балсамирати,па кад други пролазе поред њега да му скидају капу,јер се од њега народило дванаест хиљада храбрих војника браће Васојевића.Дозволите господине сердаре,да се наша бригада бори против непријатеља у овом саставу у коме се налази,јер само овако јединствена и састављена из једног племена може да представља у борби велику ударну снагу.Војници наше бригаде друго рјешење не могу прихватити.Окренуо се бригади и рекао: „Је ли тако војници?” Војска бригаде је једногласно узвикнула: „Тако је!” Кад је то сердар чуо да војска неће да изврши његово наређење,чији је он виши претпостављени старјешина, страшно се наљутио, јер је то био за њега и његов високи положај главног команданта велики ударац тим више што у том моменту,иако се непослушност строго кажњава,ни је смио ништа да предузме против бригаде.Љут и на официре и на војнике није хтио да се поздрави ни са командантом бригаде,окренуо се и пошао са својом пратњом назад.Послије тога та је бригада била у саставу србијанске војске.Подаци су прикупљени по причању војника,који су били у тој бригади...

Прилог приредио Г. Киковић