logo3

КОЗАЦИ НЕКАД И ДАНАС

КОЗАЦИ НЕКАД И ДАНАС

Козаштво се појавило у 15. веку и временом је постало део руског државног система. Европљани још увек памте козачке чете које су заузимале Берлин и Париз. Козачке јединице су учествовале у сваком рату који је водила Русија. Декретом Савета народних комесара од 1920. године ликвидиран је систем козачке самоуправе.

Процес препорода козачких заједница започет је 1989. године, пре рушења Совјетског Савеза. Од тада је у Русији и околним државама обновљено и формирано тридесетак козачких заједница, које су уједињене у Савез козака Русије. На челу овог удружења је Врховни атаман Савеза козака Русије.

Козачке трупе у Русији постоје већ 22 године. У оквиру пројекта препорода козаштва у Русији 23. јануара 1996. године указом председника РФ формирана је Главна управа Козачких трупа. Тако је отворена нова страница у историји руског козаштва. Чиме се баве савремене козачке јединице, коме се потчињавају и како су наоружане?

 

Универзални ратници

Данас су Козачке трупе посебан род Оружаних снага Руске Федерације. Потчињавају се врховном команданту Руске Федерације. Козачке јединице су под непосредном командом Главне управе Козачких трупа Министарства одбране РФ на челу са козачким генералом. Сваки војни округ има своју локалну управу Козачких трупа, чији задатак је да командује козачким јединицама и организује њихову обуку, а такође да води евиденцију о козацима – како онима који су служили војску, тако и о свим осталим козацима који живе на дотичној територији.

Руско руководство чини све како би социјални значај козачке заједнице у руском друштву био што већи. Са тим циљем се козаци ангажују у извршавању борбених и мирнодопских задатака. Грађанима Русије се посебно допада ова друга, мирнодопска улога козака, с обзиром да су Козачке трупе релативно млада структура и не доводи се у везу са корупцијом и аферама, као што је то понекад случај са појединим службеницима МУП-а.

У мирно доба козацима су поверени задаци везани за чување и заштиту грађана Русије и интереса државе у разним сферама, од заштите државних објеката до чувања шума. У ратним условима Козачке трупе функционишу као потпуно комплетиране борбене јединице, способне да воде борбена дејства и решавају задатке као и остали родови руске армије.

Некада у седлу, а данас у самоходном артиљеријском оруђу

Почетком 20. века козачке јединице су биле окосница коњичких трупа Царске Русије, а у данашње време основну оперативно-тактичку јединицу Козачких трупа чини моторизована бригада која се састоји од четири козачка пука. У саставу бригаде су артиљеријски дивизиони хаубица калибра 152 мм 2А65 „Мста-Б”, вишецевни бацач ракета калибра 122 мм 9К59 „Прима”, противтенковских ракетних система 9К133 „Корнет-Э”, самоходних противтенковских топова калибра 125 мм 2А45 „Спрут-Б” и противаздухопловних ракетних система „Панцирь-СМК” на моћним теренским возилима, а такође дивизион преносивих противавионских система 9К338 „Игла-С” и бригадне логистичке јединице.

Другу врсту козачких јединица чине пластунске (пешачке) бригаде, чији је задатак вођење борбених дејстава у планинским пределима. Оне су такође наоружане савременом војном техником.

Пластунске бригаде поседују лака блиндирана возила, самоходна артиљеријска оруђа калибра 120 мм, самоходне противтенковске ракетне системе 9К114 „Штурм-С”, противваздухопловне ракетне системе малог домета 9К35М4 „Стрела 10М4” или противваздухопловне топовско-ракетне системе са лаким оклопним вишенаменским транспортерима 6М1Б5.

Пластунску бригаду чине четири пластунска батаљона на лаким оклопним возилима, јединице различитих родова (козачки артиљеријски дивизион вучних хаубица калибра 152 мм 2А61 „Пат-Б”, дивизион вишецевних бацача ракета калибра 122 мм 9К59 „Прима”, козачка батерија самоходних противтенковских ракетних система 9К114 „Штурм-С”, дивизион противваздухопловних ракетних система 9К35М4 „Стрела 10М4” и дивизион преносивих противваздухопловних ракетних система 9К338 „Игла-С”), као и бригадне логистичке јединице.

Данас Савез козака Русије има око милион и по људи у свим војним структурама Руске Федерације.

                   Прилог Росијскаја газета.