ДРАЖА И РАВНА ГОРА

На данашњи дан, 11. маја 1941. год., пуковник Драгољуб-Дража Михаиловић је на заравни Равна Гора код Сувобора дигао устанак против окупатора и њихових сарадника, који се негде назива и Трећи српски устанак. Касније ће овај устанак попримити, поред антинацистичког и антифашистичког, и антикомунистички карактер. Пуковник Михаиловић је са Брзим одредом дошао из Босне у Србију (у Босни је имао неколико борби са усташама и одбио је да призна капитулацију), прешавши преко Дрине, уверен да ће ту бити највећи отпор окупатору. На Равну Гору дошао је у ноћи између 10. и 11. маја (по другој верзији дошао је 8. маја), састао се са својим старим ратним другом, мајором Александром Мишићем, сином војводе Живојина Мишића, с којим се договорио о дизању устанка (негде се помиње и да је устанак избио 13. маја). Тако је пуковник Михаиловић постао и први герилац окупиране Европе, а исто тако, био је то и први антинацистички и антифашистички устанак који је избио у Европи. Устанак је захватио већи део Србије, након чега се прешло на формирање герилских одреда. Касније су се и Срби из Црне Горе и западних српских крајева у НДХ такође дигли на оружје против окупатора и усташа, у Македонији су исто тако формирани герилски одреди за борбу против окупатора, а исто то су и Словенци учинили у својој земљи (тада је била Југославија). Већина њих је прихватила пуковника Михаиловића. 
На слици: пуковник Михаиловић (стоји у средини са шајкачом) са официрима и подофицирима Брзог одреда непосредно по доласку у Србију маја 1941. год.: