Драган Радевић 800 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА

ВАСОЈЕВИЋКИ СТОЖЕР И ПУТОКАЗ

Пише Драган Радевић

ПОВОДОМ 800 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА

У великом задужбинарству благородне лозе Немањића као драгуљ се издваја манастир Ђурђеви Ступови код Берана , који почетком 13 вијека сагради Жупан Првослав Немањић, син жупана Тихомира , најстаријег брата Великог Жупана Стефана Немање, родоначелника најславније српске династије . Манастир је грађен више година , али се са сигурношћу може рећи да је завршен и почео да ради 1213. године. Касније, за вријеме владавине Душана Силног , прије 1346 године , завршена је спољна припрата .Добро се зна да је од 1220. године , овдје било сједиште Будимљанске епархије , коју је основао први српски архиепископ Свети Сава. Касније, у 15 вијеку, Српска православна црква уздижe Будимљанску епархију на ниво Будимљанске Митрополије . ТУРСКЕ ПОХАРЕ И СТРАДАЊА КРОЗ ВЈЕКОВЕ Од када су се Васојевићи из матице Лијеве Ријеке населили дуж плодне долине Лима , Ђурђеви Ступови постају стожер и путоказ Васојевићког племена . Ту су се на народно-црквеним саборима доносиле све важне одлуке за будућност , опстанак и битисање , кроз вјекове .Турци су чинећи велика звјерства и харајући Васојевиће свакога пута палили манастир Ђурђеве Ступове , покушавајући да затру сваки вид отпора и вјере православне . Тако су у налету 1653. године на најсвирепији начин ликвидирали митрополита будимљанског Пајсија Колашиновића , који је учествовао у припреми свесрпског устанка противу турског ропства и зулума . Тада је Манастир опљачкан и разрушен а калуђери растјерани. Тек када су се послије неколико година двојица калуђера вратила из Манастира Пиве ,у Ђурђевим Ступовима је настављено богослужење. Послије Пајсијеве смрти, Ђурђевим Ступовима управљају игумани , све до краја прошлога вијека . За вријеме Друге сеобе Срба 1738. године под вођством патријарха Арсенија Четвртог Шакабенде , којој се придружио знатан број Васојевића , Турци су палећи многе светиње у Лимској долини, веома оштетили и Ђурђеве Ступове . Током 19. вијека Ђурђеве Ступове су у више наврата разарали Турци али и Арнаути , кажњавајући тако Васојевиће за сталне везе са Србијом . Тако су 1827. године похватали Васојевићке прваке који су завршили на вјешалима а Манастир поново спалили. Тек доласком чувеног игумана Мојсија Зечевића на манастирски трон , Ђурђеви Ступови су обновљени . Али ни игумана Зечевића , Турци нијесу остављали на миру .Напротив, када се цјелокупно манастирско браство придружило ослободилачкој буни Васојевића под командом Војводе Миљана Вукова , Арнаути и Турци су 1862. године , гађајући топовским ђуладима , поново разорили Ђурђеве Ступове . Тада су од манастирског конака изградили турску касарну у Беранама . Потребно је било поново обновити разрушени Манастир , којега је 1864. године наново освештао рашко-призренски митрополит Мелентије. Али ни ово није било последње страдање Ђурђевих Ступова . У чувеном васојевићком рату са Турцима , који је предводио војвода Миљан Вуков , од 1875 до 1877. године ,Манастир је поново жестоко настрадао а животопис је готово потпуно уништен . Следећа обнова завршена је 1885.године . Ђурђеви Ступови су оштећени топовским ђуладима а затим запаљени 1912. године у балканским ратовима . Коначно Манастир Ђурђеви Ступови су оспособљени за богослужења тек послије уједињења у југословенску државу 1926. године . Познато је да су у 18 и 19 вијеку црквену власт на подручју Будимљанске Епархије вршили Рашки митрополити. Тек послије тога ова Епархија прелази у надлежност Митрополије Црногорске или Захумскорашке епархије . Будимљанску Епархију , Српска православна црква обновила је од 1947 до 1955. године и за њеног архијереја поставила Макарија Ђорђевића , епископа сремског. Тек 2001. године СПЦ враћа светосавску Епископију у Ђурђевим Ступовима код Берана , назвавши је Будимљанско-никшићка а за њеног епископа поставља владику Јоаникија Мићовића . БУДИМЉАНСКИ ЕПИСКОПИ И МИТРОПОЛИТИ Осам вјекова дуга и славна историја Ђурђевих Ступова код Берана , проткана је великим страдањима и подвизима, како Манастира тако и васојевићког племена . Борбом за слободу и уједињење, за православље и голи опстанак .Будимљански епископи и митрополити сачували су васојевићко племе од исламизације која је нарочито била узела маха послије Карађорђеве погибије . У томе се посебно истицао велики игуман Мојсије Зечевић, који је имао блиске везе са цетињским двором и Петровићима . У историји Манастира зна се за седам будимљанских епископа: Јакова, Калиника , Теофила, Спиридона, Германа, Германа Другог и Николу, који се помиње 1317. године у Светостефанској хрисовуљи. Наредних око 200 година нема никаквих записа о будимљанским епископима осим што се 1453.године спомиње архиепископ Сава . Што се тиче митрополита , први се помиње Василије -1537.године . Затим : Матеј , Макарије Први, Макарије Други, Генадије, Сава, Герасим и Григорије.О Митрополиту Теофилу постоје подаци из 1615. године, док су последњег митрополита будимљанско-арбанашког Пајсију Колашиновића Турци живог одрали , угасивши и забранивши катедру епископа будимљанских . После тога је наступила ера будимљанских игумана . Први - Јоаникије , стиже из манастира Пиве , и обнавља Манастир послије разарања из 17 вијека . Затим почетком следећег вијека Ђурђевим Ступовима управљају монаси . Тек 1792.године помиње се игуман Рувим , затим у вријеме Карађорђевог устанка –Никифор,којега замјењује Пајсије Куч, који 1820 године одлази за Србију . Знаменити игуман Мојсије Зечевић управља Манастиром од 1820 до смрти 1852. године . То је и најславније доба Ђурђевих Ступова . Мојсија наслеђује архимандрит Никодин Зечевић до 1858. године . Архимандит Јоаникије управља Манастиром до 1885 године , када га наслеђује јеромонах Јосиф Лекић, који следеће године одлази. Следећих десет година Манастиром управља Герасим Зечевић, затим јеромонах Прокопије Милићевић и игуман Гедеон Марић. Некадашњи дечански калуђер Данило Радуловић , управља Манастиром од 1897 до 1912 године . Њега наслеђује игуман Исаија . Протосинђел Прокопије Вековић 1916. године преузима старјешинство , који умире од последица робијања у аустроугарском логору 1919. године . Тада бригу о Манастиру све до 1922. године преузима протојереј Јосиф Бојовић . Наслеђује га јеромонах Јосиф Лекић , који постаје игуман и управља Манастиром све до смрти 1932. године .Од тада о Манастиру се брине све до 1934. протојереј Радоје Кастратовић , када га замјењује игуман Рафаило Ђуровић , који на том положају остаје до 1937. године . Затим се о Манастиру кратко старао , протојереј Александар Бојовић . Од краја 1938. до 1956 године на челу манастирске управе налазио се игуман Мелхиседек Ђуровић . Након тога све до 1962. Манастиром управља Одбор од пет чланова . Јеромонах Григорије Траиловић , манастиром је управљао до 1965. када га наслеђује јеромонах Јустин Вукчевић .Од 1967, до почетка 1991. о манастиру брину парохијски свештеници . Монашки живот се обнавља доласком у Ђурђеве Ступове игумана дечанског , архимандрита Јустина Тасића . Протосинђел Никодим Комљеновић долази 1992. и остаје до смрти 2002. године . Њега наслеђује јеромонах Исаија Крговић до 2003. а Исаију те године наслеђује епископ Јоаникије Мићовић , који на овој дужноси остаје до 2007 године . Јеромонах Данило Трпчевски од тада до данас управља манастиром Ђурђевим Ступовима . Треба истаћи да манастир Ђурђеви Ступови чува као реликвију Свету руку пронађену у извору манастирског врела још 1933. године , за коју неки сматрају да је рука ктитора Жупана Првослава Немањића , којему се обиљежен гроб налази уз јужни зид западног травеја , са натписом на старословенском језику: „Жупан Првослав, син великог жупана Тихомира , синовац светога Симеона Немање и ктитор места овога“.