ДР МОМЧИЛО Р. ВУЛЕВИЋ ''КОСОВО И МЕТОХИЈА''

ДР МОМЧИЛО Р. ВУЛЕВИЋ ''КОСОВО И МЕТОХИЈА''

Кратак преглед сложеног косовског проблема, који данас достиже своју кулминацију, пренећемо читаоцима из сведочења научног радника из бившег СССР-а, Момчила Радомировог Вулевића. 
Из студије ''Косово и Метохија: есеј о политичко-правној историји и садашњем стању'' и чланка ''Косово – жива рана Србије'' преносимо најбитније акценте.
''Део Балканског полуострва, под називом Косово и Метохија, Словени су населили још у раном 7. веку и овде основали Српску Државу. Раније је ова слабо насељена област била део Византијског Царства. (...) У историји Србије Косово и Метохија игра посебну улогу. Управо овде, развили су живу делатност српски владари и духовни прегаоци, због чега се Косово и Метохија, с прâвом, сматра ''колевком српске државе''. (...) Српски жупан Стефан Немања овде је 1170. г. поразио византијску војску и тиме учврстио своју државу. За своје владавине (од средине 12. до средине 14. в.) Нема-њићи су оставили дубок траг у управљању државом, у њеној просвети, архитектури, привреди и култури. Српска средњевековна цивилизација оставила је на Косову и Метохији око 1 300 споменика српске културе и духовности. После пораза у Косовској бици 1389. г. долази до слабљења српске државе, која 1459. г. потпада под власт Отоманске империје. Уследио је задуго тежак период угњетавања, понижавања и уништавања Срба који је трајао - 4 и пô века. 
Убрзо након Косовске битке Албанци су почели да се спуштају са својих планина и заједно с Турцима да потискују Србе с њихове плодне земље – да им отимају домове и пљачкају имовину. Ипак, српско становништво које је настањивало ову област више од 7 векова, јуначки се супротстављало туђинском јарму, удружујући се понекад и са европским хришћанским противницима Отоманске империје.
(...) Крајем 17. века, након пораза армије европских држава у рату са Турцима, који је вођен на Косову и Метохији, око 200 000 Срба било је принуђено да се организовано исели, под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића III 1690. г., у Банат, Бачку, Славонију, Срем и Украјину. У историји је ово исељавање познато као ''Велика Сеоба Срба''. (...) Ново исељавање се наставља 1737. г., такође у исте крајеве. У последњих 175 година, све до протеривања Турака са Балкана, непрекидно је трајао терор према Србима, њихово истребљење и уништење. (...) Фашистичка Италија, која је 1939. г. окупирала Албанију, помогла је у стварању марионетске ''Велике Албаније'' са циљем припајања Косова и Метохије, западне Македоније и делова Црне Горе, које је Италија окупирала 1941. г. Наишао је нов талас геноцида над Србима и Црногорцима. (...) После Другог светског рата формирана је 1945. г. Аутономна Област Косово и Метохија (АОКМ), у саставу Србије, да би 1963. г. била преименована у Аутономну Покрајину Косово и Метохију (АПКМ) и она је заједно са Аутономном Покрајином Војводином (АПВ) ушла у састав Репуб-лике Србије. (...) Доношењем новог Устава 1947. г. и каснијим амандманима Савезне Федеративне Републике Југославије аутономне покрајине су у својим прâвима биле скоро изједначене са републикама, чиме је Србија била практично подељена на три дела – ужу Србију, САП Косово и САП Војводину. (...) У периоду социјалистичке изградње у СФРЈ много је уложено у развој образовања и културе на Косову и Метохији, у организовању и унапређењу привреде, побољшању социјал-не и здравствене заштите. Албанци и припадници других националности имали су иста прâва као Срби и Црногорци. Њихови представници заузимали су истакнута места у СКЈ, законодавним и управним органима, у скупштинама и председништ-вима Републике Србије и СФР Југославије (чак и положај председника Уставног суда СФРЈ (?!) У амандманима Устава СФРЈ из 1981. г. стоји да се ''председник Скупштине СФРЈ и председник Већа Скупштине СФРЈ бирају једном годишње, сваки пут из друге републике или аутономне покрајине''. На тај начин, аутономне покрајине Косово и Војводина добиле су иста прâва као и савезне републике, у овом случају Србија. (...) 24. марта 1999. г., око 19 часова по локалном времену, НАТО је започео војну операцију, обрушивши се ракетама и бомбама ''свом снагом'' не само на војне објекте, већ и на комуникације, предузећа и све друге објекте земље од животног значаја за грађане. Дошло је до хуманитарне и еколошке катастрофе, погибије на хиљаде Срба, Албанаца и грађана других националности. Одлуку о агресији на СРЈ донело је 19 чланица НАТО-а, на челу са САД, под радним насловом ''Свом Снагом''!? 24. марта 1999. г. натовци извршише стравичан злочин, незапамћен у досадашњој историји''...