ДР МИЛЕНКО ВУЈОВИЋ ''ИЛИ ПЕТРА СТИЈОВИЋ И ПОХОД ТРИСТА ВАСОЈЕВИЋА ПРЕМА СРБИЈИ 1861 ГОДИНЕ''
Године 2005. подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петра Стијовић је погинуо 1861. у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава Славко Маслак; О споменику стотинашу Или-Петри Стијовићу са Полице брину мјештани из села Црвско Славко и Вучић Миле Маслак, из села Црвско код Сјенице, иначе и чланови Одбора за подизање споменика.
О експедицији 300 Васојевића у Србију 1861. коју су предводили племенски капетани: Милун Новов Вешовић из Лијеве Ријеке, Зарија Бакић и Шујо Драговић из Горњих Васојевића и капетан Радуле Јоксимовић и стотинаш Или-Петра Стијовић из Доњих Васојевића. О тим догађајима су писали многи.
На дан откривања и освећења спомен-обиљежје Или-Петру Стијовићу, на пештерској висоравни 17. новембра 2005. пригодну бесједу одржао је примаријус доктор Миленко Вујовић, тада потпредсједник Удружења ратних добровољаца из Берана. Преносимо у цјелости његов говор:
''Драга наша браћо,
Данас смо овдје са вама, по вашем позиву, да присуствујемо овој заједничкој свечаности, па користимо прилику да вас срдачно братски поздравимо, уз захвалност за дужну љубав коју исказујете према нашим заједничким мученичким прецима - посебно на оваком достојанственом подизању спомен обиљежја нашем заједничком претку знаменитом јунаку и стотинашу Или-Петри Стијовићу.
Иако нам је свима познато како је до сада текла ствар по овом питању, неће бити сувишно да се ретроспективно и овом приликом осврнемо како је дошло до покретања данашњег патриотског чинодејствија.
11. септембра ,на дан Усековања главе Светог Јована Крститеља, на иницијативу првог предсједника регионалне организације и садашњег члана ГО Удружења Радомира Губеринића и члана Беранаског регионалног одбора др Данила-Даћа Стијовића, директног потомка Или-Петре Стијовића, који су у друштву са Бојаном Ђаловићем, Душком Рајевићем, Вучићем-Милом Маслаком и другим члановима секције Ђаловићи-Црвско посјетили хумку и мјесто усековања главе јунака Или-Петре Стијовића, знаменитог ратника, стотинаша и једног од вођа експедиције 300 Васојевића, који 1861. пројездише преко царске турске територије у братску Србију не питајући ни цара ни ћесара. Toга дана, послије пуних 144 године посјетише тај свијетли гроб уз кратко евоцирање успомене на Или-Петру Стијовића и јуначки поход експедиције 300 Васојевића,1861.године.
Дана 19. септембра 2005. на дан Чуда Светог Архангела Михаила, а на основу договора од 11. септембра, позвали сте нас да присуствујемо оснивању секције за подручје Ђаловићи-Црвско. Но, иако је оснивање секције на дан Чуда Светог Архангела Михаила, иако се секција простире на територији обје српске републике Црне Горе и Србије, дакле, с обје стране те чудне вјештачке ''границе'', и што попут светих ратника ни поменута експедиција није признавала никакве међусрпске границе нити било какве граничне линије. Ко то, било гдје, па и овдје, може да дијели Србе на Србе и несрбе!
Тога дана,19.септембра, основали сте речену секцију и изабрали Одбор чији су чланови тога дана донијели одлуку да ће се убрзо подићи спомен обиљежја нашем заједничком претку, знаменитом јунаку и стотинашу Или-Петри Стијовићу. И наравно знајући непоколебљивост у његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа, слоге, развијања патриотских осјећања, чување духовних вриједности и културних добара српског народа. Такође смо вјеровали у чврстину дате ријечи које његујете попут вашег земљака Војина Поповића - Војводе Вука, који је симбол нашег Удружења, имајући све речено у виду, нијесмо изненађени овако брзом извршењу датих обећања и донесених одлука о подизању овог солидног спомен обиљежја нашем заједничком претку знаменитом јунаку и стотинашу Или-Петри Стијовићу, светом ратном добровољцу из српских Васојевића. О његовом јунаштву и славној погибији у овом крају настале су лијепе десетерачке пјесме, које су се у овим крајевима Пештерске висоравни преносиле са кољена на кољено. Пјесме о јунаштву Или-Петре Стијовића се и данас знају у овом крају па смо их чули и записали од: седамдесетогодишњака Миленка Маслака и осадесетогодишњакиње Стане Маслак Балшић, а и други стрији Пештерци знају за ове пјесме, које радо пјевају уз гусле.
И ево нас данас, 17.новембра 2005., након непуна два мјесеца од прве посјете гробу Или-Петре Стијовића, на други дана Обновљења храма Свето Георгија, захваљујући вашем, кроз вјекове доказаном патриотизму и ево данас присуствујемо освећењу обновљеног овог свијетлог гроба нашем заједничком претку знаменитом јунаку и стотинашу Или-Петри Стијовићу, светом ратном добровољцу из српских Васојевића, са српске Полице, који је прије 144 године, тачније 17. јула 1861. овдје јуначки погину од турског окупатора извршавајући добровољно задатак, који је поставио црногорски књаз Никола Први Петровић и васојевићки војвода Миљан Вуков Вешовић.
Хвала вам, драга браћо Пештерци-Срби, што већ пет пâсова његујете успомене на ову јуначку експедицију 300 Васојевићâ и што чувате гроб Или-Петре Стијовића од заборава и што пјевате пјесме о његовом јунаштву. Овиме сте задужили његово братство Стијовићâ, Васојевиће и српски род. Нека ово чинодејство буде срећно и нека послужи као примјер и другима како у оснивању оваквих ванполитичких и патриотских организација Удружења ратних добровољаца, које ће се старати о његовању ослободилачких традиција и поштовању наших јуначких предака-мученика! -закључио је тада Вујовић.