ГРАНИЦЕ КЊЕЖЕВИНЕ ВАСОЈЕВИЋКЕ ХОЛМИЈЕ ПО КНЕЗУ НИКОЛИ ВАСОЈЕВИЋУ

КНЕЗ НИКОЛА  ВАСОЈЕВИЋ

(1797–1844)

                                  Границе Књажевина Васојевића

''Небо Богу, цару сва земља, а Васојевић од Ножице до Љешнице навијек и амин''.

Тако су параграфом 27. Васојевићког закона регулисане границе Књажевине Васојевића (Холмије). Др Илија М. Јелић у предговору Васојевићког закона наводи добро познату чињеницу да је код Васојевића нарочито била популарна одредба о границама племенске територије под именом ''Границе Милутина кнеза'', на које се ''народ увијек позивао као неки прађедовски закон''.  Оне су се поклапале са територијом будимљанске жупе, а уз то захватиле су и Лијеву Ријеку''. Послије смрти кнеза Милутина  (1971), стање се измијенило на горе, али само до 1825. године, када се поново распламсава ''борба за слободу Васојевића у границама Милутина кнеза''.

Границе Милутина кнеза односно Књажевине Васојевића су често изговаране и у стиху: ''Васојевићко од Ножице до Љешнице'', Васојевић од Јаблана до Тиврана и од Бјеласице до врх Ржанице'', а неријетко се може чути и граница: ''Од Мургаша до нáдно Ножице, од Остреља до врх Липовице''. То и јесте и садашња и давнашња граница Васојевића. Сама чињеница да се граница васојевићке књажевине поклапају са границама старе будимљанске жупе, потврђује васојевићко поријекло од старих Будина, по којима је и област Будимља добила своје име. Што се тиче граница будимљанске жупе, из дечанских хрисовуља из 1330. године видимо да се на југу граничила са селом Врмошом (данас у Албанији), а на сјеверу, са ријеком Љешницом, испод Бијелог Поља, што се опет види код Јиречека, гдје се каже да је ''црква светог Петра и Павла у Будимљу на Лиму''. Кнез Никола Васојевић је интензивно радио да ове границе старе племенске територије знатно прошири. То је подразумијевало формирање треће српске државе на простору ондашње Црне Горе и Србије. Према плану, након формирања тако замишљенњ књажевине зване Холмија, требало је спојити све три српскен државе: Црне Горе, Холмије и Србије, и тако створити једну монолитну снажну српску државу. Како су замишљене границе те нове проширене књажевине не зна се тачно, али по казивању Мирољуба Спасојевића, сјеверне границе би захватале Пештерску висораван и Сјеницу, са црквом и кућиштем Васојевић Стева, и даље преко Голије у Ибар. Та нова држава је по замисли кнеза Васојевића, требало да буде под протекторатом Француске или Енглеске, да би на крају била ван домашаја било које велике силе. До формирања тако велике државне силе није ни дошло, већ је Књажевина Васојевићи остала у старим границама Будимљанске жупе, или како се често говорило, у границама Милутина кнеза и у тим границама је Књажевина Васојевићи реално и егзистирала, која је имала своје границе, кнеза, закон, грб, новац и друге племенско-државне атрибуте. ''Васојевићи се граниче са сјевера Колашинцима и Бихорцима, од југа Плавом и Гусињем, од Востока Руговом и Пећу, а од запада граниче ријеком Морачом и са неким независним племенима: Кучима, Братоножићима, Ровцима и Морачом. Васојевићи јесу пресјечени на двоје височајшом гором Комом на Горње и Доње Васојевиће... ''Описује границе своје Књажевине, кнез Васојевић сину Светиславу''.

                                             Изводи из књиге Радомира П. Губеринића ''Кнез Никола

                            Васојевић'', издавач ''Ступови'', Андријевица, 1997.                          

Наставиће се ...