ГОРАН КИКОВИЋ ''ПОВЕЉА О ПЛЕМИЋКОМ ПОРИЈЕКЛУ КНЕЗА ХОЛМИЈЕ НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА''

Повеља о племићком поријеклу кнеза Николе Милошевића Васојевића

Године 1835. кнез Васојевић је у обиласку Скадра и Скадарског пашалука, исте године из Скадра долази на Цетиње да се упозна са Његошем и обиђе завичај. 24.новембра те године Његош му на основу Повеље коју је нашао у архиви Цетињског манастира, издаје увјерење којим се доказује његово племићко поријекло. Увјерење гласи: ''Ми Петар Петровић Његош, по милости божјој православни владар, господар Црне Горе и Брда, ...сваком чину у свакој соби у сваком сталежу нека буде знано, да се према истраживањима, која смо чинили, нашла Повеља у нашој архиви, из које се може видјети, да наш земљак кнез Никола, син кнеза Михаила, сина књаза Радоњића Захумског, од старосрпских кнежева потиче, који су у захумљу (Горња Црна Гора) владали и то од великодостојника кнеза Радоње Хумљанина, којега је у то достојанство узвисио краљ и потоњи цар Србије Стефан Душан Немањић у години 1346. И да њихово порекло и потомство и надаље од колена до колена у овом достојанству има да остане  и да ово од свих највиших великодостојника и кнежева српских има да буде потврђено. Послије слома царства србског иста породица измакла се испред великог  тлачења  турског и живљаше у Брдима васојевичким у Плаву, у Гусињу, до године 1803. и следствено потичу кнез Николај Михајловић, његова супруга књагиња Анастасија Ивановна и њихови синови Светислав Николајевић и њихова кћи књегиња  Елисавета Николајевна и њихово цијело потомство из племенитог кнежева рода, јесу прави кнежеви. Грб Књажевства (Васојевића) Захумског састоји се из српске круне под којом је крваво поље предствављено , на коме је једна гола рука, го мач држећи, представљена. На обема странама је Мјесец са звијездом Даницом. У оверу овог оригинала Књажества Захумског поткрепили смо нашим потписом и печатом. Учињено у Богом штићеној Црној Гори и престолници Цетњу, у години 1835.новембра 24. (м.п.) Петар Петровић књаз Његош православни владар и господар Црне Горе и Брда“. Ово увјерење је након сравњења преведено на француском, и на крају увјерења пише:“(Из словенског оригинала на француски преведено и оверено у граду Београду од стране француског конзула А.М. Кодрие. Град Београд 13.јануара 1840.у Књажевству српскоме)“

Петар Петровић  Његош, владар и господар Црне Горе и Брда

Др Љ.Дурковић каже да ово право црногорског владике да издаје увјерења о племићком поријеклу проистиче из наследног права те врсте које је имао српски патријарх Ј. Рајић. Колико је снажан утисак кнез Васојевић учинио на Његоша говори и то што му је за успомену поклонио вјечити Орфелинов календар, и на истом спјевао му похвалну пјесму, која гласи:

„Ратољупче старих доба

За удраго српско име,

Окади нам наших гробах

из пушака што задиме,

На Турчина хитро скочи

Нек се турска крв пролива,

Жертва ми је та милија

Него уља из кандила

И измирна и кадила.

             Владика црногорски кнезу Васојевићу“

Те, 1835. године, кнез Никола Васојевић је у Скадру обавио и неке важне дипломатске послове за Његоша и Црну Гору, о којима ће бити ријечи касније. Исте године кнез Васојевић пише Његошу:

„Ваше високо преосвештенство!

Отправљајући човјека пут Скадра синоћ, имао сам част молити Вас, да бисте ми одложили солдата Вашег за преписати ми чтогод, хвала Вам, Ви сте ми обећали, но желим веома да је ваше обештаније остало сујетно. Ја солдата нијесам могао имати, толико времена био је праћан, а сада, кад сам Вас молио ја, нашли су му посла. Доводећи ову бездјелицу до Вашег свједенија, ја не могу него само завалити Вам у исто вријеме сложити, да ја и моја мала прозба на раду с простим људима сујетна остала. С високим мојим прочитанијем, целујући Вашу свету десницу, имам чест бити вес Ваш. Милостивјејши Государ слуга понизни кнез Васојевић“.

Прилог припремио Горан Киковић