logo3
почетна/ИСТРАЖИВАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ ВАСОЈЕВИЋА И ЦРНЕ ГОРЕ/ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ ''ВОЈВОДА ГАВРО ВУКОВИЋ''

ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ ''ВОЈВОДА ГАВРО ВУКОВИЋ''

ГАВРО ВУКОВИЋ

(1852-1928)

                 Дванаести и последњи (почасни) војвода васојевићки био је војвода Гавро Вуковић, рођен у селу Лопатама у Лијевој Ријеци 1852. године, у породици Миљана Вуковог Вешовића. Основну школу учи у манастиру Ђурђеви Ступови, а завршава на Цетињу 1864. године. Гимназију започео у Ници, а матурирао у Београду 1869. године. Завршио је правне студије на Великој школи у Београду 1873. године као први дипломирани правник Црне Горе. Као студент показивао је велико интересовање за правне науке. Његов теоријски рад ''Историја развитка правне својине од римског доба до данас'' добио је награду академијског Савјета, из фонда краља Милана Обреновића, за подстицање даровитих студената. По завршетку студија вратио се на Цетиње, гдје је 1874. године именован за секретара Сената, затим члана Великог суда, предсједника Великог војног ратног суда. Министар је иностраних дјела Црне Горе од 1884. године до 1905. године, а предсједник Државног Савјета од 1906. године до 1908. године, са које дужности је и пензионисан. Обављао је бројне важне дипломатске мисије Црне Горе. Учествовао је у рату од 1876. године до 1878. године. Два пута је биран за народног посланика (1906. и 1916.). Послије уједињења 1918. године био је опуномоћени министар у Цариграду. Двадесетих година настанио се у Беранама, гдје је саградио кућу и живио повучено. Ту је завршио мемоаре, у којима је изнио главне црте важнијих догађаја и приликâ свога времена.

       Одликован је највећим домаћим и иностраним одликовањима.

       Ова значајна политичка и дипломатска личност Књажевине Црне Горе, актер свих збивања с краја 19. и почетком 20. вијека, оставио је за собом значајне радове: ''Војвода Миљан Вуков и Васојевићи'', ''Херцеговачки и васојевићки устанак 1875-76'', ''Мемоари'' у три тома, бројне расправе и друге прилоге.

       Умро је 29. јула 1928. године. Сахрањен је код манастира Ђурђеви Ступови. Беранска општина је обновила његову кућу у Беранама, подигла бисту у дворишту куће прогласивши тај тако уређен простор за споменик културе.

 

                        Извори и литература:

 

                       1. ГЛАС ВАСОЈЕВИЋА, часопис, бр. 3, Београд, 1992.