Благоје Мишић ''БРОЗОВА ВЛАДАВИНА''

Благоје Мишић

БРОЗОВА ВЛАДАВИНА

Тито, Бакарић, Кардељ и Крајачић, отварали су по Југославији логоре за Православне Србе, сакривени иза комунистичке идеологије, лажних оптужби, наставили су праксу Аустроугара и хрватских усташа. Све до откривања страшних ствари, које су Хрвати радили Србима, током аустроугарске окупације Првог и понајвише током Другог светског рата, у Југославији уз Титову помоћ, могло се говорити, да су злочине над Србима чиниле само тамо неке имагинарне „усташе“. Поред логора у Старој Градишки, Билећи, Тито и његови најважнији сарадници, изградили су и нове логоре, на острвима Голи Оток, Свети Гргур, Свети Крстур и Угљан код Задра. На Угљан су спроведени, три србска генерала и умни Саво Вукчевић, главни и одговорни уредник „Народне армије“. У то време Тито је уживао у ловорикама западног, католичко-капиталистичког света, стекавши их окретањем леђа Русији, Стаљину, који му је такође помогао да дође на власт. Узалуд је генерал Дража Михајловић, слао Стаљину дописе, да Руси дођу у Србију, Југославију и виде ко се стварно бори против фашизма. Стаљиново оправдање за ускраћивање помоћи Југословенској војсци у Отаџбини, биле су Титове лажи. На крају рата, када су четници, већ били потпуно разбијени уз синхронизоване акције Англоамериканаца и Титових комуниста и подвалама предавани у руке Хитлеровој војсци, руска армија је ушла у Југославију, ослободила многе градове и спојила се са партизанима и Титом. Стаљин и Црвена армија, помогли су успостављање комунистичке власти у Југославији и довођење оданог римокатолика на власт, без свести о томе, верујући Титу. Руси су несебично полагали животе за ослобођење Југославије, уз своју браћу Србе али и за ослобађање Европе. Само у офанзиви на Берлин, страдало је 200.000 Руса. Фашизам у Европи су Руси сломили, то је једина истина! Ипак, сву славу после рата, опет су приграбили „савезници“. Мешетари, који су Србе, правећи се да су им пријатељи, „савезници“, док су се борили против фашиста, убијали и бомбардовали, исто као фашисти. У свакој ситуацији су били на добитку, јер они су римокатолици и сва суштина је њихова моћ и доминација. Католичке „савезничке“ земље су бомбардовале градове нацистичке Немачке, исто као што су бомбардовали и градове антифашистичке Србије. Нису бомбардовали своје католике у Југославији, који су били нацисти, нити злогласну НДХ, за коју су добро знали, шта се у њој дешава. Англоамерика је Други светски рат, водила углавном из ваздуха, као што је мучки бомбардовала србске земље, крајем 20. века, помажући да се Југославија, потом Србија поцепа и уруши. Њихови су губитци зато били далеко мањи. Највише су страдали они чије су територије биле преплављене СС јединицима, појачане колаборационистима (углавном припадници мањинских нација, вероисповести)- словенске земље и они који су на ширем фронту ишли прса у прса, а то су Руси. Укупно у другом светском рату, на свим странама, фашистичким и антифашистичким страдало је преко 50 милиона људи. Од тог броја, око 27 милиона погинулих, су били Руси! Том херојском несебичном народу и човеку који му је помогао да дође на власт, Тито је арогантно окренуо леђа, одмах после рата. Типично за римокатоличку политику. Искористе вас да гинете за њих, а онда вас после пљуну и ударе на вас, као да сте им све најгоре урадили. Као што је Тито, пљунуо на руску помоћ, коју је искористио када му је требала, тако се и антифашистичка Европа и Америка, под римокатоличанством, лепо одужила руском народу, припремајући и спроводећи распад и пропаст њихове државе.
У послератној Титовој Југославији, пропаганда је залуђивала народ, а људи су одвођени у логоре, пребијани, до смрти мучени и излагани монструозним психичким тортурама. Велики број утамничења Срба, чистки честитих комуниста, за време рата и после у миру, спроведен је по директном Титовом наређењу, преко Ранковића и Ђиласа али су као неко, ко је одлично знао како је Тито владао и сами дошли на ред. После толико година, морали су почети да увиђају да су злоупотребљени и шта је у ствари био Титов комунизам. Тито је 1954. позвао Ђиласа на „другарски разговор“, а исто тако и Ранковића 1966. године. Ђиласа је послао у Сремску Митровицу, а Ранковића у „цркву покајницу“. Кардељ је наредио стрељање, без суђења и 20 честитих кумониста у Словенији, од којих је једна била жена. Сви су били логораши нацистичког логора Дахау. Када се решио готово свих честитих људи међу комунистима широм Југославије, старих србских комуниста, који су били уз њега још од рата, Тито је са својим хрватским сарадницима (све ватиканско-немачка политика) почео да пушта отров међу Југословене „ Слаба Србија, јака Југославија“. Јер Југославија је и почивала, искључиво на србској државности! Даље то је значило, слаба Србија, омогућује отимање њених територија, стварање католичких и исламских држава на Балкану и њено сахрањивање. Никога Југославија, осим луде Србе није интересовала. Она је другима била само успутна станица за остварење циља. Уклањајући све србске родољубе и искрене, поштене комунисте, Тито је са католичком кликом, потпуно загосподарио Југославијом и свим њеним становницима, чију су већину чинили Срби. Тако је отворио пут за разбијање Југославије, по плану Черчила и Ватикана, по моделу Јалте. Тачно 20 дана пре смене Александра Ранковића, 10. јуна 1966. године, одржан је тајни састанак између Бакарића (право име Купферштајн) председника Централног комитета савеза комуниста Хрватске и америчког амбасадора. Седели су на тераси за столом, који је прислушкиван. Југословенска контраобавештајна служба је била једна од најјачих на свету. Не заборавите, створио ју је један од најбољих обавештајаца Аустроугарске, НКВД-а, Абвера, Ватикана, Черчила и ЦИА-е. Тито са „несебичном“ подршком британске МИ 6. Комунисти из политичког врха Србије, Југославије добро су знали шта се Србима спрема али су ћутали и то крили, штитећи тако злочинце и разбијаче Југославије. Омогућили су да се сви непријатељски планови остваре и да се над Србима, трећи пут у 20. веку, спроведе геноцид! Захваљујући томе, што су се микрофони ДБ-а, налазили свуда, ми данас знамо шта се догађало тог дана, на тајном састанку, коме је присуствовао и званични дипломата САД. Бакарић је рекао: „ Дакле, нисмо имали чега да се бојимо, Рнковић ће ускоро бити смењен“. Амерички амбасадор онда говори да то „мора бити сигурно“, а Бакарић и хрватски представник потврђују, да је то свршена ствар. Цели политички свет је био упознат са завером против Србије, осим србског народа и Србије! Италија је одмах усмерила војску на своју границу према Југославији. САД су имале у рукама закључке Брионског пленума, пре него што је и одржан, а написао их је, Тито. Свет обилази вест о смени Ранковића. Срби тугују за предратним абаџијом, што се уздигао до највише функције одмах иза Титове, који је верно чувао Титову власт и диктатуру и испуњавао све његове замисли, осим последње, потпуно уништење Срба. Бакарић преко чехословачког државног руководства у Прагу, преговара са СССР-ом, да ли би хтели да стану на страну Хрвата, ако би се отцепили. Бакарић одржава сталну везу и са усташама у иностранству, са Бранком Јелићем, челником усташке организације, на нивоу Европе. Из Загреба стиже наређење у Београд, да југословенски амбасадор у Шведској (Србин из Црне Горе) Александар Роловић, мора бити убијен. Масовни устанак Хрвата, почиње у Загребу 1971. године и тиња током 1972. познат као „Маспокрет- Маспок“. Наоружане усташе прелазе без проблема југословенску границу и упадају у Босну до Бугојна. Тито је био главни и одлучујући фактор за стварање сепаратизма у Југославији, који је све учинио да се хрватски и шиптарски, муслимански живаљ изроди у терористе и сецесионисте. И успркос свој пропаганди, вишедеценијским тровањем мржњом и најмлађих, нису сви били фанатици и екстремисти, ни када је фитиљ запаљен 1991. године. Када би ти брижљиво неговани канцери, нарасли толико да угрозе његово благостање, Тито их је само сводио на ону меру, која би Југославију још коју годину држала у лажном миру и још лажнијем „братству-јединству“. Да Тито проживи мирно своје дуго царевање и не сазна се ко је, до краја његовог живота. Да је стварно хтео да тако нешто спречи, не би сакрио истину о НДХ и заштитио злочинце, не би стварао измишљене републике, исцртавао границе, које никада раније нису постојале, делећи србске етничке територије. Не би кумовао сваком 9. шиптарском детету и увозио Шиптаре из Албаније, док је Србима забранио повратак на вековна огњишта на Косову и Метохији и омогућио њихово даље протеривање и у миру.
У исто време, синхронизовано, Хрвати и Шиптари су се наоружавали и то жестоко, док Срби нису смели да имају не само пиштољ, већ ни славску свећу. Хрватска и Косово су букнули скоро у исто време. Ранковић је угасио побуну на Косову и одузео од шиптарских породица огромно наоружање, које су могле поседовати само државе, а не појединци. Одмах после тога је смењен и уклоњен из јавног живота, јер је кварио Титове, хрватске, немачке, англоамеричке планове. Одмах након Ранковићеве смене, уследио је Маспок. Тито је био бесан, што су Хрвати, истрчали пред руду. Да је тада Хрватска била отцепљена, Југославија разбијена, Тито не би могао више да буде владар велике државе и да столује у Београду. Наравно, да није сакривена истина од НДХ, никада Хрвати не би имали републику, а камоли са лажним границама, преко којих је усисана велика србска територија, по папско- усташким жељама, већ би нацистичко-хрватски злочинци били кажњени. Уместо тога, Тито их је заштитио и омогућио да наставе започето, свесрдно помагао да се сви стари планови, осмишљени у Ватикану, Бечу, Берлину, Лондону, пре више од 150 година и преношени на Хрвате, остваре али не одмах, већ после његове смрти. Зато Хрвати треба да га славе више него Павелића и Степинца, који нису били толико моћни да омогуће Хрватима оно што су крајем 20. века добили. Они су били само организатори погрома. Да није било Хитлера и Тита, папства са ватиканским везама у тајним друштвима која воде светску политику, никада НДХ и данашња Хрватска, не би постојале. Под ватиканским, Хитлеровим и Титовим патронатом и благословом, Хрвати су ишли на истребљење Срба. Својим масовним покољима и погромима, већ током Првог, нарочито током Другог светског рата, већ су прилично изменили демографску карту територија, на којима се данас налазе Хрватска и БиХ. Муслимани који су постајали нацисти-балије, само су управљани и злоупотребљавани из истог центра, са којим су шуровали и многи исламски центри у свету, а пре свега Јерусалимски муфтија. Карта по којој се католичка држава, простире до Београда, постоји у Ватикану, као план, још много пре Првог светског рата. Наравно, како би се данас другачије звала него Хрватска, када једини који су католици и физички уз православне Србе, јесу покатоличени Срби, који су због таквог циља и претворени у Хрвате. До жељеног стања, данашњег хрватства и свега што оно подразумева, довели су масовни покољи, насилна католичења, невероватна пропаганда, угурана у сваку пору друштва, образовни систем, вртић, породицу. Пре Првог светског рата био је план да готово цели Балкан, заједно са Београдом обухвата Аусроугарска. Најоданије католичке државе папству, одувек су биле оне са немачким владарима, јер су заједно стасавали, нераскидиво повезани, истим халапљивим интересима. Зато су нападали Србију и за њене територије, ратовали и против Османлија, са којима су све време од њиховог освајачког похода у Европу и сарађивали, обезбеђивали добитке на другој страни, помажући Османлијама да се задрже на Балкану, Подкавказју. Исто је све и данас. Трговина сила, преко леђа слабијих, а постајали су слабији, тенденциозним слабљењем и довођени у беспомоћан положај вишеслојним деловањем.
Тако су Аустроугари и ако све време сарађујући са Османлијама и нападали их на териотрији Србије. Три пута су преузимали Београд и њиме владали све укупно 25 година. Срби су падали у руке час једних, час других освајача. Исте циљеве је имао и Хитлер. Хтео је да Београду да име аустријског принца Еугена Штапа, који је у 17.веку, преотео србски Београд од Османлија. Све католичке државе, наравно створила је Света столица и руководила њиховом незаситом освајачком политиком. Папи уопште није важно, ко су ти људи, како се зову, већ да су њему покорни и да раде за ширење његовог богатства и моћи. Маспок у Титовој Југославији је умирен (притајен), а паметним људима је било јасно, да је Хрватска буре барута, које ће Југославију разнети. Међутим то буре, као ни после Првог, ни после Другог светског рата, није уклоњено, нити тражено паметно решење и разграничење, што би учинили они који брину о људским жртвама, већ је деценијама стварано од Југославије минско поље и то у режији Тита и Ватикана.