ПРОФ. ДР МИЉАН МОЈАШЕВИЋ

ПРОФ. ДР МИЉАН МОЈАШЕВИЋ

Рођен је 19. маја 1918. године у Слатини код Андријевице, гдје је завршио основну школу 1928, а гимназију у Беранама (Иванграду) 1936. године. Студирао је германистику и југословенску књижевност код професора Пера Слијепчевића и Петра Колендића на Филозофском факултету Београдског универзитета у Скопљу. Дипломирао је у Скопљу, пслије једног триместра проведеног на Филозофском факултету у Грацу. Постављен је за асистента за њемачки језик и књижевност у Скопљу почетком 1941. године. Послије окупације земље прешао је у београд маја исте гоидне и остао, с краћим прекидима—у вријеме устанка у Црној Гори 1941. године и отпуптања с реорганизованог Универзитета 1943— при Филозофском факултету у Београду. Одмах послије ослобођења земље преузет је за асистента на београдског Филозофском факултету, гдје је докторирао 1949, изабран за доцента 1950, за ванредног професора 1957, а за редовног 1964. године. Школску 1953/54. годину провео је, као стипендиста Хамбуршког универзитета и југословенске Комисије за културне везе са иностранством, на специјализацији на Филозофском факултету у Хамбургу, највише код професора ханса Пирица и Адолфа Бека. Од пензионисања дотадашњег шефа Катедре за њемачки језик и књижевност префесора Пера Слијепчевића (1958) био је шеф Катедре, односно Одсека за германистику до 1973. Пензионисан је 30. септембра 1983. године. Био је више пута на студијским боравцима у Савезној Републици Њемачкој, Њемачкој Демократској Републици и Аустрији и држао предавања на разним универзитетима у тим земљама. Учествова је са рефератима на међународним састанцима, увијек из уђе струке: њмачке књижевности доба просвјетитељства, класике и романтизма и узајамних њемачкојугословенских литерарних веза. Од оснивања Филозофског факултета у Новом Саду 1954. па до 1970. године држао је хонорарно стален течајеве предавања и вјежбања на тамошњој Катедри за њемачки језик и књижевност. Библиографија професора Мојашевића садржи преко триста јединица објављених у земљи и иностранству као посебна издања у знаменитим едицијама или у водећим часописима (научни и стручни радови, прикази и критике, преводи и други текстови), а богата је и библиографија о професору Мојашевићу. Био је, између осталог, по двије године, предсједник Друштва за стране језике и књижевност СР Србије и предјседник Савета Филолошког факултета. Од 1966. до 1970. био је уредник “Анала”, а од 1969. до 1973. декан Филолошког факултета. Добио је награду Београдског универзитета за књигу о Хелдерлину, златну Гетеову медаљу Гетеовог института као германист, орден Републике Италије (Grande Ufficiale nell' Ordine “Al Merito della Republica Italiana”) као декан, награду Њемачке Демократске Републике “Јакоб и Вилхелм Грим” и Велики крст за заслуге Ордена за заслуге Савезне Републике Њемачке.