ПРОФ. ДР ГОЛУБ ЈАШОВИЋ

Голуб Јашовић рођен је 1. августа 1960. године у Пећи. Основно образовање и средњу школу завршио је у Пећи.

Филозофски факултет, Одсјек за српски језик и југословенску књижевност, завршио у Приштини 1986. године са просјечном оценом 8,5 у току студија и на дипломском испиту.

Радио је као професор српског језика и књижевности у више основних и средњих школа. Предавао је српски језик и књижевност у Техничкој школи у Подујеву, у Гимназији у Дечанима и у основним школама у Пећи, Приштини, Косову Пољу, Баточини и у Тивту.

Од 1. октобра 1987. године почиње да ради као асистент-приправник за предмет Савремени српски језик на Катедри за српски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Приштини.

Послиједипломске студије уписује 1987. године на Филолошком факултету у Београду. Магистарски рад под насловом Пастирска терминологија Пећког Подгора одбранио је 1996. пред комисијом: акдемик Асим Пецо, проф. др Радојица Јовићевић и проф. др Даринка Гортан-Премк.
Октобра 1997. изабран у звање асистента за предмет Савремени српски језик.
На Филозофском факултету у Косовској Митровици одбранио је докторску дисертацију под насловом Микротопонимија околине Куршумлије у априлу 2008. године.

Прве радове објавио у Приштини, у студентском листу Нови свет, а први текст, Интервју са проф. др Милорадом Ћорцем (у коауторству са Ненадом Новаковићем) штампан му је у броју за јун 1982. године.

Стручне и научне радове објављивао и објављује у разним листовима, часописима, зборницима, зборницима реферата са научних скупова и у другим сличним публикацијама. Публиковао више од две стотине чланака, научних и стручних радова.

Објавио je двадесетак књига. Из области дијалектологије, лексикологије и дијалекатске лексикографије: Пастирска терминологија Пећког Подгора, Приштина (1997); Оријентализми у приповедној прози Григорија Божовића, Косовска Митровица (2008); Тамнич на Тимоку, лексика и ономастика, Крагујевац (2012); О говору и именима Угљара код Приштине, Косовска Митровица (2014); Лични надимци са Косова и Метохије, Београд-Косовска Митровица (2010); шест песничких збирки: Док смо гризли камен, Приштина (1996), Смртчевито опстајање, Бањалука (1998), На Хвосну кост, ''Комови'', Андријевица (2001), На Бистрици пир, паралелно на српском и њемачком језику, Усенци Проклетија, на руском и српском језику, књигу песама под насловом Песме, паралелно ан енглеском и српском, једну књигу кратких прича Са Бистрице и Ситнице, и више књига из наше културне баштине Савременици о Владети Вуковићу, Приштина (1998) и Живот архимандрита Рафаила Хиландарца,прво издање, Каленић (2007), и друго издање Књижевно друштво косова и Метохије (2014).

Припремио је и приредио за штампу десетак књига, углавном из књижевне и културне прошлости Северне Метохије. Књиге Варош Пећ, Метохијске ледене јабуке, Арслан паша и Пећанци и Плач Сатаре Србије доживјеле су по неколико издања. Објавио је и антологије песама: Проклетије појем, Сребром сија Бистрица, Лепеничко Ђурђевдарје. У припреми је антологија Пећ у песмама, Песме о Пећи, која ће бити објављена идуће 2016. године на двадесету годишњицу од прве објављене књиге Док смо гризли камен.

Од 2003. предаје Савремени српски језик на Катедри за енглески језик и књижевност, Савремени српски језик I и II на Катедри за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици. А од 2007. предаје на Основним академским и на Мастер академским студијама на матичној катедри: Морфологију, Творбену граматику, Лексикологију, Ономастику и Дијалекатску лексикографију.
Члан је редакције или уредништва више научних публикација: Зборника радова Филозофског факултета у Приштини, Зборика Проучавања српског језика на Косову и Метохији, Саборника у Параћину, Хвосна у Лепосавићу, Светионика у Краљеву и тако даље.Члан Издавачког Савјета ''Глас Холмије''-Беране.

Са породицом, супругом и троје дјеце живи у Косовској Митровици и Крагујевцу од 2005. године.