ПРОФ. ДР БОЖИНА РАДЕВИЋ

ПРОФ. ДР БОЖИНА РАДЕВИЋ

Божина Радевић је рођен 23. августа 1938. године у Беранама. Реалну гимназију је завршио у родном граду 1957. године. Медицински факултет у Беoграду завршио је 1962. године и стекао звање доктора медицине. Приправнички стаж обавио је у болницама у Беранама, Подгорици и на Медицинском факултету у

Београду. Од 1965. до 1970. године био је клинички љекар и специјализирaо општу хируругију у болници у

Беранама, Медицинском центру у Тузли и на Војномедицинској академији у Београду. Завршни испит из опште хирургије дао је 1970, године на Војномедицинској академији у Београду.

Специјализацију из области кардиоваскуларне хирургије завршио је на Институту клиничке и експерименталне медицине у Прагу (двије године). У

периоду од 1988. до 1990. године усавршавао се из области васкуларне хируругије и трансплатације органа на Оксфорду и у Лондону. Своје даље усавршавање

наставио је у Хјустону из области кардиоваскуларне хирургије од 1989. до 1990.

године, а на Медицинском факултету и клиникама у Хановеру радио је на

трансплатацији органа 1995. године.

Божина Радевић је учествовао у многим истраживачким пројектима: 1975-

1977 - Значај протока за реконструкцију крвних судова, ИКЕМ, Праг; 1986, 1990 –

Ргоstaglandin /Iloprost, европски пројекат са Шерингом; 1975-1977 - докторска

дисертација, Утицај протока на промене и дугорочну прогнозу аутовенског бајпаса

у артеријском систему, одбрањена 1977. на Медицинском факултету у Сарајеву;

1994, 1995 - Експериментална трансплатација јетре, ВМА Београд; 1994, 1995 -

Пројекат Института за КВБ "Дедиње", ИКВБ "Дедиње"; 1994 – 1997 -

Трансплатација органа - јетра, срце, панкреас, црево, ИКВБ "Дедиње".

Божина Радевић је био хирург на Хируршкој клиници у Тузли од 1967. до

1993. и на Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" у Београду од 1993-

2001. Од 1978. до 1993. године био је професор Универзитета на Медицинском

факултету и на Хируршкој клиници у Тузли. Oд 1993 - 2001. редовни професор

Хирургије на Медицинском факулету у Београду.

У својој професионалној каријери добио је низ диплома: 1962 -диплому

Медицинског факултета; 1970 - диплому специјализације опште хирургије; 1976 -

диплому специјализације васкуларне хирургије; 1977 - диплому о одбрани

докторске дисертације.

Поред ових диплома, добио је и многа признања, као што су сљедећа: 1978 -

одлука о избору за ванредног професора на Медицинском факултету у Тузли; 1980

- одлука о избору за начелника Хируршке службе, односно Клинике КМЦ Тузла;

1981 - одлука о избору за руководиоца Хируршке катедре на МФ Тузла; 1985 -

одлука о избору у звање редовног професора за предмет Хнрургија са ратном

хирургијом МФ Тузла; 1989 - одлука о именовању за декана Медицинског

факултета у Тузли ; 1991 - одлука о именовању за декана Медицинског факултета у

Тузли, други мандат; 1993 - решење о избору за главног хирурга клинике

"Дедиње"; 1995 - решење за избор начелника службе за трансплатацију органа;

1996 - решење о именовању и постављењу за управника Клинике за хирургију

ИКВБ "Дедиње". Тренутно се налази на позицији директора хируршке клинике

ИКВБ «Дедиње» и руководиоца програма за трансплантацију органа. Члан је

многих удружења, као нпр.: Српског лекарског друштва; Хируршке секције СЛД;

Интернационалног удружења ангиолога; Европског удружења за трансплатацију

јетре, Инернационалног удружења за трансплантацију органа, Европског удружења

за кардиоваскуларну хирургију. Области којима се Радевић посебно бави и за које

су везана његова интересовања: васкуларна хирургија: цереброваскуларна болест,

болест аорте, болести висцералних крвних судова; трансплатација органа: јетра, панкреас-бубрег, црево; хирургија јетре и хирургија панкреаса. Објавио је (као аутор и коаутор) преко двјеста научних и стручних радова, три књиге као аутор и пет као коаутор. Проф. др Божина Радевић је 1995. године успешно урадио прве трансплантације јетре у Југославији и тај програм успешно ради до сада. Маја

месеца 2001. године, урадио је и прву трансплантацију дела јетре од живог даваоца. Он је 1996. године урадио и прву трансплантацију панкреаса у Југославији.