ЛАЛЕВИЋ Милића ИЛИЈА, професор,ођен је 2.9.1870. године у селу Прљаније, срез андријевички, од оца Милића Мартинова свештеника и мајке Марице, дјевојачко Протић. Основну школу завршио у Андријевици, четири разреда гимназије на Цетињу, а вишу гимназију са матуром у Београду. Студирао на Филозовском факултету у Београду класичне језике, српски и старословенски и географију. Дипломирао 1897. године са дипломским радом ''Употреба партиципа у грчком, латинском и стрословенским'' са највећом оцјеном. Исте године је положио и професорски испит.

          Предавао је класичне језике и српски или хрватски језик. Прво запошљење као испитни професор и професор било је од 1. августа 1897. до 1. септембра 1903. у српској гимназији у Солуну. Након тога је био премјештен у гимназију у Пљевљима, гдје је био и директор ове гимназије до 1906. године када прелази за професора Друге мушке гимназије у Београду и остаје у тој школи до 1927. године. Био је и директор Четврте београдске гимназије. У министарству просвјете радио је као виши ннспектор за просвјету (Југославије). Пензионисан је 1937. године.

          Учествовао у Балканском и Првом свјетском рату у војсци Србије, од Косова до Једрена (Бугарска). У Првом свјетском рату прелази Албанију, (свраћао у Прљанијама) одлази на Крф и острво Видо (острво смрти) па одатле са прикупљеном групом од 200 ђака одлази у Француску. У Ници ради на прикупљању и смештају наших ђака по школама и интернатима и на организовању матурских курсева у Ници, Болијеу, Монтану... Именован је за директора српске гимназије  у Француској. Доцније се налази на разним просвјетним дужностима у Паризу, а потом у Женеви, где је био оснивач Комитета за уједињење. Оснивач је и уредник листа ''Уједињење'' (1917-1919) у учесник је у међународним активностима Црвеног крста.

          Као школски писац или међу објављеним радовима треба споменути ''Синтагму српског или хрватског језика'' (први издање 1899. и још 12 издања до 1939.), ''Кратак преглед римске књижевности'' (1920), ''Употреба синтагме латинског и српске сложене реченице'' (1920), ''Реченични знаци и препис'' (1939), ''Расправа о начину писања и материјалу за писање у старој Грчкој и Риму'', као и чланке, расправе у часописима, политичке списе и друге радове.

          Носилац је Албанске споменице, ордена Светог Саве (од V-II реда), Palmes Acedemiques (Француско одликовање, Академско поље, ред Витезова).

          Ожењен са Надом рођеном Димић из Београда, преводиоцем са француског језика. Имали су четворо дјеце, од којих је само последње дијете Радмила (1912-2000) доживјела зреле године (син Милић је умро са 12 година). Радмила је била професор француског језика, удата за Миловановић Радмила, превника-адвоката, имају два сина (Милић Миловановић, професор Економског факултета у Београду, други син Златибор живи у Америци) и ћерку која такође живи у Америци. Илија је преминуо 13.3.1940. године у Београду, где је и сахрањен.

                                                                                       Михаило Јованов Бојичић