МИХАИЛО БОЈИЧИЋ ''БОГДАН ЛАЛЕВИЋ''
ЛАЛЕВИЋ Милића БОГДАН
учитељ-свештеник (1863-1913)
Рођен 1863. у Пљанијама, срез андријевички, oд оца Милића свештеника. Завршио XV коло школске 1888/9. године Богословско-Учитељску школу у При-
зрену.
Кретање у служби:
Школске 1889/90.постављен за учитеља Језерске основне школе.
Школске 1890/91.1891/92., 1893/94.1896/97., 1897/98. постављен за учитеља Андријевичке основне школе. Од 1899.постављен за свештеника андијевичког. Аутор са Иваном Протићем 1903. књиге,,Васојевићи у Црногорској граници“из серијала Ј.Цвијића Насеља Српских земаља Књига 2.
Учесник Првог балканско рата, погинуо на Брдањолу код Скадра 1913.
сахрањен на Цетињском гробљу. Како пише,,Слободна Мисао” од 15.4.1928.у броју 293. међу најистакнутијим Клубашима у Васојевићима био је Поп Богдан Лалевић(Праваши,представници конзервативне владавине у Црној Гори и Клубаше, присталице слободоумља и реформе)Негде уочи јубилеја Књажева 1910.дођу му из Скопља на ферије два сина Блажо и Радомир и са собом донесу Споменицу Клубашких жртава. Власти одмах дознаду од једног човека кнеза Николе из Призрена који их је под видом да је војни бегунац из Турске пратио и проказао,чим су дошли на границу Турске и Црне Горе на Трепчи.
Ове је споменице био дао браћи Лалевићима Николи Митровић и Вој-
ину Ивановићу, који су као емигранти живели у Скопљу. Власти на Андријевици одмах ухапсе и синове и оца им Попа Богдана, верујући да он има тесне везе са емигрантима Црне Горе.Одатле су били спроведени у Колашин, где су били мучени ислеђењима, па пошто нису могли доћи до резултата, послати су кући на домаћи притвор.
На скупу за Краљевину код цркве Књажевац искупила се огромна маса
народа. После два говорника, а био је одређен да говори Поп Богдан, коме је наређено да мора доћи. Он се испе на сто бледа лица од дугог затвора и заталасана осмјеха посматрао је народ.На њему се џамадан, димије, чизме и зелена долама преко које се опасао појасом, скиде капу па отпоче:,,Браћо,данас се навршава педесет година владавине Књаза Николе, коме су велесиле признале краљевску титулу.Живио краљ!“
--Живио!Живио!Живио! прихватио је народ ,,Кажем, настави поп, живио краљ,а доље Господар!“Поп Богдан настави:,,Доље Господар!кажем зато,јер се ми Васојевићи и сви Срби нијесмо борили пет стотина година за Господара, но за краља.Наша надчовечанска борба против турског насиља је била у знаку против штетних а против господара, који су хтјели да им постанемо робови. Нама је петстољетна борба била најстраховитије оличење једне борбе до потоње капи крви, до потоњег издисаја за слободу, а против господара који су гушили народна права и хтјели да постанемо стока. Доље Господари“!.....
Поводом смрти попа Богдана Лалевића лист ,,Политика” је 11. фебруара 1913.објавио ,,поп Богдан Лалевић брат професора Илије Лалевића прекјуче подлегао тешким ранама, док је дато при освајању Бардањола......Пошто је завршио призренску богословију Богдан Лалевић је дуго година био учитељ у својим Васојевићима. Из одличне породице, уман и образован схватајући свој узвишени позив Богдан Лалевић је предњачио свом племену учећи га свему што је културно,
хумано и напредно. По смрти свог оца свештеника, пошто је и сам свештеник, и тада је још већом енергијом наставио рад на просвећивању народа.
Рат га је, као ватреног присталицу напредног народног покрета, затеко деградираног и готово под полицијским надзором. Али је поред свега тога он најодушеввљеније пошао у борбу за ослобођење и тако се истакао храброшћу, да су га заволели и почели ценити чак и они који су га највише злостављали.
Чим је пала Ђаковица и чим је у њој образован суд, поп Лалевић је пос-
тављен за судију тог суда. Он је радосно и нјсавесније почео отпорављати своју но- ву дужност. Али чим је рат настављен и чиме је васојевићка бригада кренула на Ск-
адар попа-судију Лалевића нико није могао задржати у Ђаковици...''
Ожењен са Милошевић Станом-Лепом, дјеца: Раде, Милица, Љубица,
Гаврило, Радомир, Радисав, Љубомир, Бранко.Синови: Раде, Љубомир и Бранко су били учитељи основне школе у Пећи. Љубомир је од 1940. до почетка рата 1941. био председник општине Пећи.
Михаило Јованов Бојичић