МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ОБНОВИТЕЉ И КТИТОР МАНАСТИРА У КАЛУДРИ ВЕЉКО РАЛЕВИЋ''

ОБНОВИТЕЉ И КТИТОР МАНАСТИРА У КАЛУДРИ ВЕЉКО РАЛЕВИЋ (1927-2012)

Од надалеко познатог манастира Светог јеванђелисте Луке у Калудри, удаљеног девет километара од Берана, у срцу Васојевића, долази се уз кањон Калударске ријеке, чији пут вијуга кроз шуму лијепо асвалтираним путем и преко неколико мостова ове плаховите ријеке. Што се више путник-намјерник приближава манастирској порти, осјећа све дубљи мир, као да га околна бујна шума увлачи у своју тишину. Посјетиоце испред манастира обично дочекује мати Пелагија, и својом добродошлицом и причом уводи у свијет предања и легенди, које представљају духовни темељ на којима почива овај храм.
Црква посвећена Светом Луки била је сазидана у 14. вијеку, али је често рушена и паљена у вријеме турске владавине, и била је запустјела више од три вијека. Обновљена је почетком 21. вијека, залагањем епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, а средствима др Вељка Ралевића, из оближњег села Калудре. По обнављању Светиње у њеној ризници се чувају честице моштију; Светог апостола и јеванђелисте Луке, Светог великомученика Артемија, Светог великомученика Јевстатија Плакиде и Светог преподобног мученика Игњатија Ивиронског. У самој цркви почивају земни остаци ктитора Вељка Ралевића, чији гроб и манастир обиђу на стотине туриста, и вјерника из свих православних крајева.
Само постојање цркве у Калудри везано је за народно предање о трагичној смрти дјевојке из оближњег села Доња Ржаница, која је скончала свој живот бјежећи од Турака, спасавајући своју дјевојачку част, скочивши са литице на самом улазу у кањон Калударске ријеке, у амбис. Друга прича је везана за чобаницу Лабуду из знаменитог братства Ралевића из Калудре, која је, годинама, откопавала голим рукама темеље ове светиње, стално говорећи да се ту, у Ћелијама близу ријеке, налази црква, али јој мјештани годинама нијесу вјеровали, док се темељи светиње нијесу указали.
Манастир Светог Луке подигнут је у 14. вијеку, на изузетно забаченом и скровитом мјесту, али је у 17. вијеку разорен до темеља од Турака. У кањону Калударске ријеке и данас се примјећују пећине у литицама, које су у давна времена биле монашке испоснице, насеобине келиотског типа, па се до данас очувало име тога краја - Ћелије. По предању храм је осликао чувени Поп Страхиња из оближње Будимље.
Доктор агрономије Вељко Ралевић, надахнут Светим Духом, ријеши да обнови светињу, вративши се за свагда из Америке, са великим иметком. Рођен је у Калудри, селу које се налази на благим странама планине Дивљак и Ровачког брда, у знаменитом братству Ралевића, родом и наслеђем од Ђурашковића са Цеклина код Цетиња, који славе Светог Алимпија а прислужују Светог Ђорђа. Основну школу је завршио у родном мјесту, средњу пољопривредну школу у Пећи, у Метохији, а студије агрономије у Београду. Послије се отиснуо преко океана у Америку, гдје је на Универзитету у Чикагу, држава Илиноис, докторирао, и гдје је био низ година професор. Универзитет је основан далеке 1891. године, и слови за најбољи и највећи у САД. Броји више од 16.000 студената, а налази се у Хајд парку у Чикагу. У том дијелу Чикага др Вељко Ралевић поступно гради неколико студентских домова, за смјештај студената оба пола, без расне сегрегације и без религијске деноминације, временом, од тог "бизниса" стекавши велики иметак.
Поред обнове калударског манастира, саградио је конак са десет келија, звоник, рибњак, улазну камену капију и камену манастирску ограду. Манастир са конаком је освештао Његова светост патријарх српски господин Павле 28. октобра 2001. године, уз саслужење епископа СПЦ: митрополита црногорско-приморског Амфилохија, епископа дабро-босанског Николаја, епископа новограчаничког Лонгина, епископа банатског Хризостома, епископа рашко-призренског Артемија, епископа захумско-херцеговачког Григорија и епископа будимљанско-никшићког Јоаникија.
Др Вељко Ралевић је умро 8. јануара 2012. године у Београду, на дан Сабора Пресвете Богородица, а сахрањен је 10. јануара у манастиру Калудра, на дан Светих 20.000 мученика Никомидијских. Владика Јоаникије увијек подсјећа у својим бесједама величину ктиторског дјела др Вељка Ралевића, који се може упоредити са дјелима Светих Немањића. Обновом калударско-ћелијске свете обитељи он је, према ријечима његовог преосвештенства и заслужно понио титулу ктитора и обновитеља манастира Калудра, поставши достојан носилац Ордена Светог Саве првог степена, у коме је и Његова светост патријарх српски господин Павле, препознао искреног Светосавца и Метохијца, уручивши му приликом освећења обновљеног манастира, велико одличје наше цркве. Министарство вјера, у то вријеме заједничке српско-црногорске државе, одликовало га је Златним орденом Светог Василија Острошког Чудотворца.
Пише: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ