МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ЗАРИЈА БАКИЋ''

Васојевићки делија Заријa Радунов Бакић

           Рођен је 1824. године у селу Забрђу, у кући Бакићâ, који потичу од васојевићког братства Новаковићи.

           Зарија је свештеничко образовање стекао у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана и у манастиру Високи Дечани у Метохији. Са игуманом манастира Ђурђеви Ступови Мојсијом Зечевићем и потом с васојевићким војводом Миљаном Вуковим, радио је на враћању у прадједовску вјеру исламизираних Васојевића. Био је један од организатора устанка у долини Лима (1853-1870). Досљедно спроводио државну политику књаза Данила и књаза Николе у Васојевићима, за њихово ослобођење и уједињење са Црном Гором. Књаз Данило му је додијелио барјактарско звање. Као барјактар предводио је одред од 300 Васојевића у Србију 1861. године, када убија турског четовођу бега Батиловића у Ђаловића клисури. По повратку из Србије, исте године, са одредом Васојевића борио се на Пиви против турске војске.

            Одликовао се личним јунаштвом, изазивајући на мегдан Дедагу Ченгића, стекавши тиме велики углед код Црногораца и Херцеговаца. Књаз Никола га је за тај подвиг даривао сабљом. Зарија је испољио изванредно јунаштво у бојевима Васојевића 1862. године и на црногорско-турском фронту изнад Ријеке Црнојевића (Метеризи) у августу исте године. За те заслуге књаз Никола га је именовао за племенског капетана, а 1875. и за поткомандира Краљско-забрдског батаљона. У црногорско-турском рату (1876-1878) са својим батаљоном дао је велики допринос побједи над Турцима у бојевима на требачкој Превији, Бучу, Побјенику, Буковој пољани и у Морачи. У периодима мира Зарија Бакић је руководио капетанијом. Помагао је у ширењу просвјете и отварању школâ у Горњим Васојевићима.

           Његов син Митар завршио је Духовну академију у Русији и студије права и француског језика у Женеви. Након школовања Митар бива постављен за члана Великог суда, а послије смрти Димитрија Пламенца за новог отправника послова књажевине Црне Горе у Цариграду. Године 1896. Митар је опуномоћени министар и изванредни посланик, тј. званични амбасадор, Црне Горе у Цариграду. Заријини јуначки подвизи опјевани су у многим народним пјесмама. Историчари, хроничари и публицисти у својим књигама, студијама и научним радовима о Васојевићима у 19. вијеку пишу о Зарији Бакићу са посебним пијететом, не штедећи ријечи хвале о његовом доприносу - нарочито на бојном и државничком пољу. Био је строг али праведан народни главар, прави народни трибун. Као велики познавалац народних обичаја, традиције и историје био је и члан Црногорског друштва за причање на Цетињу. Послије 1878. године живио је у свом родном Забрђу, уважаван као врли народни главар, ратник, свештеник и добар домаћин, примајући у свој дом многе стране путописце и истраживаче Васојевића, који су о њему писали похвално, истинито и одмјерено. Умро је 1899. године, оставивши за собом синове Драга, Ђукана, Митра и Мирка, достојне насљеднике који су припадали  васојевићким првацима свога времена.

                                                                                        Пише  Милутин Осмајлић