logo3

МИЛО САИЧИЋ, ВАСОЈЕВИЋКИ ЈУНАК И КОМАДАНТ

        Прилог припремио Горан Киковић, проф.историје

МИЛО САИЧИЋ

 

''На многе Васојевиће, славом овјенчане,  поменућемо само два сива птића Мила и Лекса Саичића, као војне неустрашиве стратеге и барјактаре из Балканских и првог свјетског рата и Петра Голубовића – Ивановића из Трепче'' – пише о овом знаменитом јунаку професор историје Миомир Божовић у књизи ''Живот, обичаји и вјеровања у долини Лима'', Бијело Поље, 2004. Мило Стефанов Саичић бјеше командант Доњовасојевићке бригаде у Првом свјетском рату, рођен у Виницкој 1883. године. Основну школу завршио у манастиру Ђурђеви Ступови, а затим подофицирску у Подгорици. Потом завршава III класу официрске школе на Цетињу 1908. године и по указу Краља Николе бива произведен у чин пјешадијског потпоручника, а послије четири године, 1912., у чин поручника. При формирању добровољачких јединица у Балканским ратовима, за командира бучичко-винићанског батаљаона постављен је Мило С. Саичић. Истицао се својом храброшћу и умјешним командовањем у току рата. По завршетку Балканских ратова, Мило Саичић је умјесто унапређења за капетана, унапријеђен у чин командира. Краљ Никола је својим указом новембра 1913. године ''подарио'' командира свим командантима батаљона Доњовасојевићке бригиде (за велике заслуге). Маја 1914. године, послије смрти Авра Цемовића, за новог команданта Доњовасојевићке бригаде постављен је Мило С. Саичић, и њоме успјешно командовао у току Првог свјетског рата, учествујући у тешким биткама на Грахову, Гласинцу, Рудешу, Мојковцу, дуж Полимља, Рожаја, Пештера, Плава, Берана, Метохије, Јелице, Скадра, Чачка... Добијао је побједе и сачувао људство, па су му сви учесници са поштовањем захвални. То се види из војних извјештаја већих војних гарнизона са којима је војно сарађивао. Високог раста, физички  јак и издржљив, добро и правилно развијен, звали су га ''горостас'', лијеп ''мимо осталих људи''. Веома духовит и мирне нарави, оштроуман, добронамјеран и веома окретан, посебно праведан, права ''трупица'', велики ауторитет. Опјеван је у пјесмама у борби на Гласинцу. Живио је патриотски се борио за свој српски народ. Умро је 1922. и сахрањен је у својој Виницкој.