Миличко Трифуновић ''ДРАГАН МИХАЈЛОВИЋ''
Драган Михајловић, први почасни предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца за Полицу.
Драган Михајловић је рођен 1934. у Заграђу-Полица, од оца Милосава, учесника балканских и Првог свјетског рата, носиоца бронзане Обилића медаље и мајке Марице, дјевојачко Фемић. Како и сâм истиче: ''Живот у дјетињству је био сиромашан, оскудан, па сам у њему осјетио последице рата - глад, немаштину, зла времана, мирис барута, страдања, крвопролиће, убиства и сва зла што рат доноси.'' Основну школу завршио је у Горажду, прва три разреда ниже реалне гимназије, а четврти разред и поламатуру у Рожајама. Као одличан ученик уписује се у Учитељску школу у Нови Пазар, гдје завршава 4 разреда, а пети разред и дипломски испит завршава у Мјешовитој учитељској школи у Травнику. Из процеса рада завршио је ванредно Вишупедагошку школу 1978. Радни вијек отпочео је на пословима и радним задацима учитеља у основној школи Радманци-Петњица, гдје је поред редовне наставе био и управитељ школе, пуне 4.године. Био је вд. директор школе и помоћника директора школе у Петњици до октобра 1992., када решењем Министарства просвјете бива именован за директора Основне школе на Полици и ту дужност обављао све до пензионисања 2001. О томе сам каже: ''У свом континуираном успјешном дугогодишњем раду више од половине радног стажа провео сам на најистакнутијим и најодговорнијим руководним дужностима, а више пута сам биран за руководиоца стручних, самоуправних и друштвено-политичких организација у школи. Драган Михајловић, о свом професионалном ангажману закључује следеће: ''На разним пословима и дужностима био сам одан племенитом позиву, школи и њеним проблемима, радној и друштвеној средини, јер сам сматрао да нема ништа боље, љепше, хуманије, узвишеније,човјечније, него учити, васпитавати и развијати младе генерације. За овај рад добијао сам друштвене похвале и признања. Више пута сам за свој рад истицан, похваљивљн и награђиван. На предлог радне и друштвене средине носилац сам друштвеног признања-Медаље рада 1979. За постигнуте резултате од изузетне вриједности у области васпитања и образовања добитник сам највеће републичке награде ''Октоих'' за 1980. годину.'' Био је и одборник у СО Беране у једном скупштинском мандату, у Вијећу удруженог рада. У два изборна мандата од 22. јула 1998. до16. фебруара 2007. био је први предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца-секције Полица и са те дужности се сâм повукао из личних разлога. Од 21.03.2012. једногласном одлуком свих чланова секције, изабран је за првог почасног предсједника Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца за Полицу. Ова секција је током ових година свога битисања испољила видну активност на баштињењу српске традиције, историје и културе.
У браку са Драгицом, дјевојачко Секулић, имао је сина Душка и кћерке Душку и Милку. Живио је у родном мјесту Заграђу код Берана, гдје је и умро 1. маја 2014. и сахрањен на православном гробљу у Заграђу.
Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца регионални одбор Беране