КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ ПОРИЈЕКЛОМ ВАСОЈЕВИЋ

КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ ПОРИЈЕКЛОМ ВАСОЈЕВИЋ

Преци оца модерне Србије, вође Првог устанка и родоначелника династије Карађорђевића, воде порекло из Васојевића Једна од најзнаменитијих личности новије историје, отац модерне Србије и вођа Првог српског устанка, човек чијем се јунаштву дивио Његош, а израз тог дивљења преточио посвећујући му своје најважније дело, чувени „Горски вијенац“, Карађорђе води порекло из Васојевића. Бројним доказима о томе, прикључило се и истраживање, угледног историчара академика Миомира Дашића.

Све верзије предања, историјски писани документи и други трагови традиције, закључује академик Дашић (Зборник радова са научног скупа „У славу великог вожда“, 1992), неоспорно говоре да преци вожда Првог српског устанка, родоначелника династије Карађорђевића воде поријекло из области Васојевића. Не може се, међутим, прецизније утврдити од којега рода и братства воде поријекло одсељени ђед и отац Карађорђев, јер за то недостају писани документи... Све верзије разноврсног народног предања, као и писани изворни списи, сагласни су у томе да су преци Карађорђевићи са васојевићких страна отишли у Шумадију и да су онамо у личности Карађорђа стекли опште признање у цијелом Српству. Карађорђева појава и читава плејада војвода, прегалаца, ратника и других знаменитих људи поријеклом из Васојевића и других оновремених брдских, црногорских и херцеговачких племена, показују стихијну али расну снагу Васојевића и осталих наших племена. Неки, не само Карађорђе, и до данас живе у народном памћењу и о њима се пјева. То говори да за њих неће бити заборава. Академик Дашић каже да су и Карађорђеви потомци градили свој владарски родослов позивајући се с разлогом на чињеницу да су њихови родовски крени „одавно пустили дубоке жиле у Васојевићима, у том највећем и најраснијем нашем племену“. Добивши од Његоша 1840. године грамату да његов отац, врховни вожд Ђорђе Петровић Црни, води поријекло од древних кнезова из провинције Васојевића, кнез Александар Карађорђевић тим документом је само потврдио раширено предање које се до тада расплињавало у разним верзијама казивања о поријеклу Карађорђа и његових предака. Пријатељство кнеза Александра са Његошем, њихова преписка , па и пружање извјесне финансијске помоћи Србије Црној Гори за вријеме владавине кнеза Александра (1842 – 1858) Србијом, као да доказују постојање једне природне обавезе овога владара према завичајној земљи својих предака. Академик Дашић пише да је и краљ Петар Први Карађорђевић „добро знао да његови преци воде поријекло из племена Васојевића“. Спомиње и занимљив податак, позивајући се на мемоаре војводе Гавра Вуковића, да је Петар Карађорђевић, кад се женио кћерком књаза Николе, Зорком, за старог свата именовао васојевићког војводу Миљана Вукова, као свог „најугледнијег племеника“ и објаснио да то чини „по јунаштву и по рођаштву“, изабравши „војводу своје крви и племена“. И краљ александар Карађорђевић је стално, посебно приликом поста Црној Гори, наглашавао да су његови преци из племена Васојевића. Академик Дашић пише, поводом једне од тих посета, оне из 1925. године, да су на славолуку у Беранама „били исписани стихови Мила Вуковића, начелника округа Беране, иначе потомка гласовите куће војводе Миљана Вукова, запаженог пјесника онога времена, који гласе: „Родна груда лозе славне – Колијевка Вожда – Ђеде, Стољећима чекала те Краљу славе и побједе“. Историчар Дашић даље бележи: Аутору овог скромног прилога о историји црногорског поријекла лозе Карађорђевића причали су људи који су присуствовали свечаностима и пратили краља Александра Првог на путу кроз Васојевиће, људи који су са њим разговарали, да је он са поносом и емоцијама говорио о свом проријеклу из Васојевића, из „драге, славне Црне Горе“.

ГРАМАТА ЊЕГОШЕВА ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ КАРАЂОРЂЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

Грамата да је Карађорђе из Васојевића Било је десет Ђуришића, па кад Турци нападоше, пише прота Милош Велимировић 1738. године, Васојевиће а потом пећки Ходовер Авди пшашђа Махмут-Беговић, попали Васојевиће и много робља одведе у Пећ. Тада су повели и четири сина Ђурова, међу њима Јована Ђуришића са сином Петром и унуком Ђорђијем, који као и многи други најавише да пређу у исламску вјеру. Међутим, они побјегоше у Мораву. Јован дјед Ђорђијев (Карађорђев) вратио се у Васојевиће, биљежи Томаш Катанић. Слично Катанићу пише познати историчар Миленко Вукићевић, који каже “могуће да су се Карађорђевић преци, силазећи са брада из Метохије, још негдје задржали, док нијесу дошли у Београдски пашалук”. Ако су ове тврдње тачне, а морале би да јесу, јер их биљеже савременици Карађорђеви, прије свега поп Петар Катана, киој је лично разговарао са Карађорђем, највероватније је да је и Петар, Карађорђев отац (један од двет Јованових синова) рођен у Краљима и да се оженио Марицом Алетић из Краља и да је Карађорђе рођен у Краљима и да су их тада одвели Турци у Метохију (Пећ), како пишу Вукићевић и Катанић. О томе, поред осталих историчара, пише и Драгам Самарџић, да су Карађорђеви преци дошли у Шумадију, највјероватније после аустротурског рата 1737-1739. године када су се Срби селили предвођени Арсенијем четвртим Шакабендом... Да је Карађорђе био Васојевић по оцу и мајци говори и Сима Милутиновић Сарајлија. Он је био писар Карађорђевог Совјета 1808. године и није имао потребе да нагађа о поријеклу Карађорђеву. Он је био у положају да непосредно од вожда и његове породице обавијести о његовом поријеклу. О рођењу вождовом Милутиновић биљежи и у стиховима: “По рођењу Васојевић сином / Србом Петром нашијем питомцем / и Марицом Артемиде Нинфом...” Даље Милутиновић биљежи “у то доба и Васојевићи (стигоше) Карађорђа давњашњи земљаци— Васојевићи”. Владика Петар II Петровић Његош издаје кнезу Александру Карађорђевићу 1840. године Грамату на титулу војводе и патриоте, са гордошћу напомиње да је кнежев отац “бивши вожд Ђорђије Петровић поријеклом од древних кнезова наше провинције Васојевића”. Сигурни су и тачни подаци и Константина Ненадовића, иако је његово велико дјело угледало свијет тек 1883. године. Ово зато што је на њему сарађивао син Карађорђев кенз Петар, а мати Марица, обоје родом из Васојевића. И у Србију се он преселио отац Карађорђев Петар са још једним братом док су му два брата остала у Васојевићима”, биљежи Ненадовић. Са своја два сина Петром и Мирком отац Карађорђев се населио у Вушевцу пише Марко Цемовић. Даље Ненадовић вели: “Марица мати Карађорђева родом је била из Васојевића, односно да се родила у Васојевићима. Онамо у Васојевићима до скоро су родитељи женили своје синове младе, између 17 и 20 година, млађе него што су удавали својекћери, и Марица није могла бити млађа од Петра”.

(извор: лист “Дан”, 25. април 2007. - пише: Ратко Делетић)